Процењује се да у Србији недостаје око 15.000 ИТ стручњака, зато Влада Србије наставља са програмом преквалификација за ИТ, а за који је у овој години издвојила 250 милиона динара, изјавио је Ђорђевић.

Ђорђевић је додао да је тренутно у фази расписивање тендера за извођаче обука, те позвао све образовне институције, невладине организације, институте и компаније да се пријаве за обучавње будућих јуниор програмера.

"Потребно нам је што више извођача обука, јер имамо велико интересовање грађана. Одвојили смо и доста новца и волели бисмо да сви који се јаве добију могућност да се преквалификују", рекао је Ђорђевић.

Подсећа да је прошле године у пилот фази пројекта 100 полазника прошло обуке, као и да већина њих данас ради на програмерским позицијама у ИТ индрустријама.

Такође, у другој фази пројекта, која је почела у јануару, обезбеђене су праксе за више од 700 полазника, поручио је Ђорђевић, и најавио да је новим циклусом преквалификације за ИТ планирано 775 полазника, а у неким наредним фазама и до 1.500.

"Биће места за све, а верујем да ће успех првих 100 полазника овог програма који су запослени мотивисати још више људи да се пријаве. Осим тога, сви који се двоуме морају да знају да је ИТ област добро плаћена, као и да до посла могу доћи стицањем знања о трошку државе", подвукао је Ђорђевић.

Полазници ће на курсевима моћи да науче основе програмских језика Јава, ЈаваСкрипт, ПХП или Нет фрамеворк, али и о осталим програмским језицима и базама података које су им неопходне да би стекли довољно знање за запослење.

Ђорђевић је истакао да већ постоје људи са предзнањима из информационе технологије, те да ће од њихових предзнања зависити врста обуке и преквалификације.

Програм преквалификација за ИТ сектор креиран је на основу истраживања које је Министарски савет за информационе технологије и иновационо предузетништво покренуо заједно са Инфостудом у јануару 2017. године, а чији резултати су показали да 118 ИТ компанија планира да у наредних годину дана запосли чак 961 јуниор програмера.

Предлог закона за породиље пред посланицима Народне скупштине

До сада је ревизијом прегледано више од 81.000 инвалидских пензија, детаљним анализама утврђено је да је њих 284 остварено на незаконит начин, изјавио је Ђорђевић.

Ђорђевић је изразио наду да ће ревизија инвалидских пензија бити завршена ускоро, те да ће Министарство убрзо имати конкретне цифре о злоупотребама инвалидских пензија.

Ђорђевић је најавио да ће се следеће недеље пред посланицима Народне скупштине наћи предлог закона да за прво дете породиље добијају новчану помоћ у износу од 100.000 динара, за друго дете 10.000 динара наредне две године, за треће дете 12.000 динара десет година, а за четврто 18.000 динара у наредних десет година.

"То је наш предлог који ће ући у Скупштину. Мислим да је битна новина и то што ће будућим породиљама Министарство тај новац уплаћивати директно на жиро-рачун, тако да ћемо избећи да послодавци касне са исплатом", рекао је Ђорђевић.

Говорећи о Закону о социјалним картама, Ђорђевић је изразио очекивање да ће тај закон бити донет на јесењем заседању Скупштине, када ће се на дневном реду наћи и измене и допуне Закона о социјалној заштити.

"Тренутно је у фази израда Закона о социјалним картама, али и набавка техничке опреме како би Закон био функционалан чим буде био донет", указао је Ђорђевић.

Ђорђевић се осврнуо и на резултате новог пројекта "Реци не раду на црном", где грађани на телефон Инспекције рада пријављују рад на црном, и додао да се доста грађана јавља, као и да су њихови подаци употребљиви.

"Последње провере које смо имали јесу радници на београдским сплавовима. Од проверених радника велики број њих није био пријављен, а оно што охрабрује јесте чињеница да је 80 одсто њих након интервенције инспекције рада добило уговор", закључио је Ђорђевић.

Заштита особа са инвалидитетом један од најосетљивијих елемената економске и социјалне политике

Ђорђевић је казао да особа са инвалидитетом у Србији има око 700.000, што је око осам одсто од укупног становништва.

Истакао је да је заштита особа са инвалидитетом један од најосетљивијих, најспецифичнијих елемената друштвено развијене економске и социјалне политике.

"Наш задатак је да афирмишемо развој имовинске заштите у оквирима модерне и руралне социјалне политике, а имајући у виду да особе са инвалидитетом имају специфичне потребе", казао је Ђорђевић.

Навео је да би системска решења требала да омогуће свакој групацији особа са инвалидитетом да реализују своје основне потребе, али и посебне потребе и интересе, те да имају једнаке могућности као и особе без инвалидитета.

"Нагласак стављамо на гарантовање равноправности особама са инвалидитетом, сузбијање дискриминације и потпуну инклузију и интеграцију у друштво", казао је Ђорђевић и додао да Србија питање особа са инвалидитетом посматра као једно од највећег значаја.

Казао је да је у току реализација пројеката које је Министарство које предводи преузело са свешћу да без уклањања физичких баријера особе са инвалидитетом се не могу у потпуности интегрисати у друштво и бити равноправни са свим другим грађанима.

У том смислу, Ђорђевић је казао да је у оквиру пројекта "Београд без баријера", који је започео 2015. године, у Београду изграђено више од 250 рампи којима је особама са инвалидитетом олакшано кретање, те да ће у наредном периоду радити на томе да, како каже, Београд буде град без граница када су у питању те особе.

Додао је да постоји и пројекат у оквиру којег ће особе са инвалидитетом моћи да се уз помоћ мобилне апликације упознају са свим погодностима које имају у одређеном тренутку, на одређеној локацији, те да ће тај јединствени пилот пројекат у свету, почети да функционише у јулу.

"Позивам данас цивилни сектор и удружења особа са инвалидитетом да буду још активнији, конкретнији у пројектима који имају за циљ њихово унапређење и то да буде на одржив начин. Наш заједнички задатак је да уклонимо све препреке које нам онемогућавају, не само партиципацију особа са инвалидитетом у свим друштвеним збивањима, већ и њихов пун допринос заједници", казао је Ђорђевић.

Извор: Танјуг