Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић подвлачи да политичари из Приштине не желе чланство у Унеску или Интерполу због бриге за културну баштину или борбе против криминала, већ да је за њих то део процеса учвршћивања једнострано проглашене независности.

Ђурић је на констатацију да је Извршни комитет Интерпола укључио пријаву Косова за чланство у ту организацију, оценио да онај ко је решен да се бори за праведну ствар увек има маневарски простор, а да је наша решеност неупитна.

"Успех може да уследи само ако наше виђење успемо да у континуираној дипломатској и политичкој иницијативи приближимо довољном броју оних који учествују у доношењу одлука. Не морам да вам објашњавам колико је за нашу ствар штетно када на домаћој политичкој сцени имамо оне који предлажу да Србија просто дигне руке и одустане од те борбе и просто пусти самопроглашено Косово да уђе у Интерпол или чак Уједињене нације", указао је он.

Када је реч о намери Косова да постане члан УНЕСКО-а, Ђурић подсећа да су наши аргументи везано за очување српске културне баштине на Косову и Метохији веома чврсти и необориви код оних који желе да их чују.

"Политика је, међутим, флуидна, на власт у иностранству долазе нове владе и те аргументе је неопходно изнова и изнова понављати. Зато говорим о потреби континуиране иницијативе и борбе за наше државне и националне интересе", казао је он.

Ђурић је рекао да политичари из Приштине чланство у међународним организацијама желе учвршћивање једнострано проглашене независности и изражава жаљење што многима не сметају такви покушаји политичког инструментализовања ових важних међународних организација.

Али, како додаје, срећом по нас, многима се то не допада.

Ђурић о дијалогу о КиМ, кризи у Приштини, Суду за злочине ОВК

Директор Канцеларије за Косово И Метохију Марко Ђурић каже да ће модалитети решавања косовског питања имати последице по читав српски народ и све грађане, због чега је, тврди, природно да сви друштвени сегменти треба да буду укључени у тражење одговора на важна питања.

Ђурић је рекао да сви друштвени сегменти треба да дају допринос у давању одговора на питања као што су "шта је то што ми као колектив желимо", "шта смо у могућности да добијемо", "чега смо спремни да се одрекнемо да бисмо добили оно што желимо".

"Последња истраживања јавног мњења показују да 70 одсто грађана сматра да нам је такав унутрашњи дијалог потребан, док само 14 одсто сматра да то није тема за разговор. Још једном се испоставило да је председник Александар Вучић веома добро осетио пулс нације, а они који не желе да дају допринос том дијалогу нека размисле да ли треба да остану глуви на жеље најмање 70 одсто својих суграђана", указао је он.

Ђурић је уверен да најмање што ова генерација политичара треба да уради за потомство јесте да одговори на питање "шта је то што ваш народ жели", али тако да одговор буде јасан и недвосмислен, утемељен на стварним жељама грађана.

Као позитиван помак Ђурић види то што су, како каже, млади почели да излазе из апатије и да о националним питањима размишљају на зрео и одговоран начин.

"Ниједно друштво суочено са изазовима попут оних које ми имамо не може да те изазове и превазиђе ако не користи елан и креативни потенцијал младих генерација. Албанци на Косову и Метохији и они који спонзоришу њихов такозвани државотворни пројекат то веома добро знају", приметио је Ђурић.

Упитан да ли верује да ће се политичка криза у Приштини, а која води ка новим изборима, продубити или се назире решење, Ђурић наводи да су српски посланици на КиМ, уз подршку своје државе, заузели став да ће бити део решења, а не део проблема у нашој јужној покрајини.

Друго важно становиште, које су такође заузели уз подршку државе Србије, јесте да треба да чекају и да не срљају у било какве постизборне аранжмане.

"Мислим да је та позиција и поштена и друштвено одговорна", рекао је Ђурић, оценивши да су Срби данас на КиМ политичка снага која се не може игнорисати, а да Српска листа захваљујући реалној политичкој снази има могућност и да намеће своју политичку вољу и теме за политичку дискусију у покрајини.

А кад је реч о исходу политичке кризе и Пришитни, каже да она зависи искључиво од озбиљности и довитљивости албанских политичких актера, али и жеље међународне заједнице да се та ситуација превазиђе.

Српски представници, с друге стране, како каже, пре свега морају да се наметну као чврст и озбиљан политички колектив, спреман да се непоколебљиво бори за своје интересе.

Предуслови за то, додаје, створени су изванредним изборним резултатом Српске листе која је добила толику подршку зато што су њене предизборне поруке биле јасне, храбре и резолутне, и од њих не треба одступати.

"Нема више трговине српским интересима, скривених агенди, борби за личне интересе на рачун интереса српског народа, и то је нова политичка реалност на Косову и Метохији. Представници Српске листе, уколико својим кредибилитетом и одговорношћу буду умели да одрже висок ниво подршке код Срба на КиМ, никада више неће бити само декор у политичком животу у покрајини, већ неко ко суштински може да утиче на доношење одлука и чија се реч чује и поштује", поручује директор Канцеларије за КиМ.

Уз то, додаје, веома је важно и да на предстојећим локалним изборима Српска листа добије једнако снажну подршку како би се спречило да кроз локалне органе власти Приштина задобије посредне полуге моћи у срединама које већински насељавају Срби.

На питање у којој мери Специјални суд за злочине ОВК утиче на формирање скупштинске већине у Приштини, Ђурић примећује да се снажне и стабилне владе не формирају у атмосфери великих друштвених подела, те наводи да Албанци на КиМ нису толико нејединствени у жељи да живе у сопственој држави, колико у тражењу одговора на чињеницу да се све јасније види колико је тај њихов заједнички пројекат неуспешан и неодржив.

Суд је у томе само још један од фактора који у тамошњу политичку елиту уноси немир и неспокој, закључио је Ђурић.

Блокада дијалога води ка замрзнутом конфликту

Директор Канцеларије за Косово И Метохију Марко Ђурић указује да блокада позитивних друштвених процеса иде на руку онима којима је у интересу дугорочна заробљеност покрајине у замрзнутом конфликту.

Ђурић је, упитан да ли верује да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен, рекао је да су неке стране дипломате у Приштини последњих дана са скепсом говориле о могућности наставка продуктивног дијалога због дубоких политичких подела међу Албанцима на Косову и Метохији.

"Такав опис ситуације, међутим, јесте и признање неспособности међународне заједнице да створи окружење у којем популистичка опозиција неће бити у могућности да блокира позитивне друштвене процесе. Са друге стране, блокада тих процеса иде на руку онима којима је у интересу дугорочна заробљеност Косова и Метохије у замрзнутом конфликту, а бојим се да таквих у овом тренутку уопште није мало", упозорио је он.

На констатацију да амбасадори појединих западних земаља у Приштини упућују јавно критике на рачун Приштине зато што још није формирана Заједница српских општина (ЗСО), Ђурић је казао да му је тешко да замисли ситуацију у којој би, рецимо, влада привремених институција самоуправе у Приштини, ко год је чинио, одбила неки експлицитан захтев земаља Квинте.

"Уколико државе са највећим утицајем на Косову и Метохији нешто заиста желе, то ће бити и учињено. То се односи не само на питање формирања ЗСО, већ и на све остале друштвене и политичке процесе", уверен је он.

Када је реч о ратним злочинима, Ђурић каже да се односом према злочинима и потреби да злочинци одговарају за почињена злодела дефинишу вредности на којима ће једно друштво да почива.

"Наравно да не може бити демократије и поштовања људских права тамо где се не гарантује основно људско право на живот. Ни српска ни албанска деца нису безбедна тамо где се за најтеже злочине не одговара. Уверен сам да ће правда кад-тад бити задовољена, јер док год читаво друштво не начини јасан отклон од оних који су убијали људе и децу, само зато што се другачије зову или другачије мисле, на Косову и Метохији не можемо да се надамо било каквом искреном помирењу", закључио је он.

извор: Танјуг