Ђурић: Дијалог је за Вашингтон одговорност Брисела

Амерички председник биће дочекан боље него у многим државама у ширем окружењу, поручио је Њ.Е. изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама г. Марко Ђурић.

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден је добродошао у Србију у сваком тренутку и ми бисмо веома волели да га видимо у Београду. Председник Вучић је господину Бајдену био сјајан домаћин 2016. године и Срби, као мудар историјски народ, и те како препознају значај изградње пријатељских односа са Сједињеним Америчким Државама. Усудићу се да кажем да мислим да би био дочекан боље него у многим државама у ширем окружењу, рекао је Ђурић.

У разговору за Српски телеграф Ђурић је говорио о недавној тврдњи Џона Болтона (саветник за националну безбедност бившег америчког председника Доналда Трампа) да су корекција граница и подела Косова једино одрживо решење.

Додаје да та тема није на дневном реду нове Бајденове администрације, те да с америчким званичницима свакодневно разговара о неопходности постизања компромисног решења када је реч о косовском питању.

- Наши саговорници у влади Сједињених Америчких Држава континуирано исказују подршку дијалогу под окриљем Европске уније. У Бриселу су, као што знамо, на дневном реду сасвим друге теме, а због односа Приштине према нормализацији односа суштински разговор је тренутно одсутан.

* Има ли назнака да би нова администрација могла да прихвати компромис Срба и Албанаца као трајно решење?

- Дословно свакога дана обављамо мноштво разговора с представницима институција, конгреса, НВО у Вашингтону, подижући свест о могућој користи од компромисног и обострано прихватљивог решења. Неки од саговорника су више, неки мање флексибилни везано за могућа трајна решења. Овде се дијалог Београда и Приштине види превасходно као одговорност Брисела. Уз то, још нису извршена важна именовања званичника задужених за наш регион у новој администрацији. Искористићемо сваку прилику да с њима поделимо нашу визију компромисног, али и елементарно одрживог решавања односа с нашом јужном покрајином, као и трансформације читавог региона у регион успеха.

* Председник Вучић упозорава да нас чекају још јачи притисци због Косова. Шта ви очекујете по том питању?

- Србија има сваки разлог да рационално и хладне главе, али и са самопоуздањем, дочекује све притиске. Србија је из корена промењена земља. Након свих трагедија и пораза који су нас задесили претходних деценија Србија је последњих година показала да може да побеђује, да има слоге и мудрости да гледа унапред и ради стратешки за сопствену будућност. Председник Вучић створио је нову парадигму српске политике, која се сада вреднује стотинама километара нових ауто-путева, растом БДП, падом незапослености, постепеним, али постојаним растом животног стандарда. Опорављају се српске институције, српска војска и безбедносни апарат. Србија драстично одскаче и у процесу дигитализације захваљујући труду и визији Ане Брнабић. Иако смо по броју становника десет пута мањи од Турске, извозимо више у софтверу и ИТ од Турске, први смо увели програмирање као посебан предмет и дигитални свет у школе. Много је више у свету оних који нас поштују него раније. И међу пријатељима и међу онима који то још нису.

* Тензије су у Босни и Херцеговини због Инцковог закона. Како то коментаришете?

- Реч је о опасном и перфидном потезу. Уместо трагања за најмањим заједничким садржиоцем када је реч о будућности, подржава се стално већ деценијско пребројавање жртава и откопавање јама. То није и не може бити пут у будућност. Инцкова одлука никога у Босни и Херцеговини није помирила, није допринела окретању региона будућности. С тим је доносилац одлуке, плашим се, и рачунао. Не разумем ову одлуку као добронамерну и чак стрепим да иза ње стоје далекосежне намере. Србе је ова одлука окупила и натерала да се бране, но, међутим, на теми која је за нас свакако веома неповољна и подсећа на страшне злочине који су починили поједини припадници нашег народа, уз потпуно игнорисање чињенице да су и Срби и те како били жртве. Стрепим да иза одлуке стоје циљеви противни Дејтонском споразуму. Република Српска може увек да рачуна на снажну подршку Србије. Бићемо одрасли у соби и одговорни према свима. Сви наши народи треба добро да се присете наше заједничке народне пословице - Ко неће брата за брата, имаће туђина за господара. Треба да сарађујемо и миримо се, а не да нам, рачунајући на наше страсти и ограничења, увек подмећу исту финту.

* Србија је на удару и из Црне Горе и Хрватске.

- Наш посао је да Србија буде ове године прва по расту БДП у Европи, те, и поред најбоље воље, немамо времена за унутрашњу политику у веома важним, суседним и традиционално и надасве искрено пријатељским државама, које су, уз то, и веома демократске, веома суверене и веома независне.

Мрзитељи, Вучићу нисте ни до чланка

* Опозиција користи хапшење Беливука за напад на Вучића и функционере Српске напредне странке. Како гледате на те приче и оптужбе?

- Поносан сам што, док други европски лидери проводе по неколико недеља на одмору по Азурној обали, Бијарицу и другде, мој председник седи у усијаном Београду и бави се чишћењем Србије од организованог криминала. Могао је и он да окрене главу на другу страну, пребаци одговорност другима и оде. Одлучио је да, излажући себе и своју породицу нападима најгорег талога, уради нешто за све нас. Хвала му на томе. Ово кажем као отац три ћерке, које ће расти у Србији. Што се ових других из опозиције тиче, слатко ми је да гледам како се нервирају и како нас мрзе, Вучићу нису ни до чланака. Брине ме, међутим, код њих одсуство кадрова, програма, одговорности... и стално тровање друштвене климе, хушкање грађана једних на друге. Наносе штету Србији, као да их је за њу брига, а требало би да буду алтернатива нама и да нам критиком помогну да будемо бољи. То нити су у стању нити заинтересовани да раде, зато сви имамо проблем.

Ништа без српске душе

* Јесте ли се навикли на живот у Вашингтону?

- Вашингтон је постао, на неко време, мој град. Веома је леп. Читав град је у зеленилу, практично један велики парк, препун америчке историје, архитектуре и, реално, центар политичке и војне моћи западне цивилизације. Дипломатски кор, у коме је активност Србије, усудићу се да кажем, постао је веома запажен, сачињен је од људи који су у својим државама изузетно истакнути.

Дане често проводим у друштву и близини челних људи у разним областима живота ове моћне и велике земље. То је драгоцено искуство и увид у начин размишљања, политичку и животну филозофију оних који утичу на нашу судбину. Све то доприноси јединственој атмосфери моје мисије овде. Свестан сам одговорности, али и размера посла пред нама.

Иначе, мало људи зна да се Вашингтон налази на географској ширини југа Италије, па су лета сурова комбинација врућине и влаге.

* Шта вам недостаје из Србије?

- Недостају ми родитељи и родбина, али и саборци и пријатељи који су подршка и инспирација у мом, ево већ једноиподеценијском бављењу јавним послом. Недостаје ми наша душа.

Извор: Српски Телеграф