Ђурић: Наставићемо да стварамо успешну и снажну Србију
Њ.Е. изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама г. Марко Ђурић оценио је данас у ауторском тексту за амерички портал "RealClearPolitics" да су време и преданост председника Александра Вучића, Владе Србије и Српске напредне странке интеграцији у ЕУ и још ближем партнерству са Сједињеним Америчким Државама почели да лече ране у односима Србије са међународним партнерима 25 година након НАТО бомбардовања СР Југославије.
"Србија је обновила сарадњу и заједничке војне вежбе са НАТО-ом преко програма Партнерство за мир. И нагли пораст америчких инвестиција у српску економију, укључујући значајно присуство компанија "Rivian", "Microsoft", "Google", "Coca-Cola", "NCR" и "Ball Packaging", заједно са САД као најважнијим извозним тржиштем Србије за ИЦТ услуге, одиграо је важну улогу у побољшању односа стварањем десетина хиљада радних места", истакао је Ђурић.
Додао је да су сви ти фактори довели до тачке где, 25 година након што су НАТО бомбардери напали српске градове, односи Србије и САД, успостављени 1881. године, "можда најјачи од времена када смо били савезници у Другом светском рату, и само обећавају да ће постати још јачи".
"Најбољи начин на који можемо да одамо почаст свим нашим цивилним жртвама НАТО бомбардовања је да наставимо да стварамо успешну и снажну Србију - Србију као оазу мира и сарадње", поручио је Ђурић.
Додао је да је недавни пораст патње Срба, како је навео, "парадоксално отворио врата још ближим односима са Сједињене Америчким Државама".
"Сједињене Америчке Државе су биле снажни заговорник оснивања Заједнице српских општина на Косову и Метохији и врше притисак на Куртија да испуни потписане обавезе и одустане од своје репресивне политике. Анкета из априла 2023. године показала је да 10 пута више Срба верује да ће САД бранити њихове интересе него што ће стати на страну албанске већине на Косову", написао је Ђурић.
Истакао је да српско становништво на КиМ и даље трпи дугорочну дискриминацију, репресију и прогон.
"Заједница од око 350.000 Срба у региону Косова и Метохије смањила се за 250.000. А око 100.000 оних који остају у покрајини ускраћени су за основна права и свакодневно су узнемиравани од стране албанских контролисаних институција у Приштини, све са намером да се ови последњи преостали Срби натерају да побегну и створи се моноетничка територија", навео је Ђурић.
Ђурић је нагласио да је споразум из Брисела из 2013. године био прекретница у решавању тензија између Београда и Приштине, додавши да је договор укључивао кључне одредбе које штите права Срба на Косову и Метохији и нуде им значајну самоуправу, укључујући сопствену полицију, са циљем подстицања помирења и стабилности.
"Док је Београд спровео сваку одредбу Споразума, власти у Приштини и даље не успевају, више од 10 година касније, да испуне своје обавезе и само су продубиле тензије и поделе које су биле на путу оздрављења", написао је Ђурић.
Ђурић је додао да је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти прекршио обавезе и погоршао положај Србе на Косову и Метохији.
"Под Куртијевим вођством, косовски Албанци су извели бројне полицијске рације по српским градовима и селима - поставили су препреке слободном кретању Срба ка централном делу Србије, где неки имају послове и породице, илегално су забранили употребу српског динара што према званичницима САД може да изазове "хуманитарну кризу", ускратили су права на имовину и земљиште етничким Србима, чак су недавно покренули и сурови обрачун са медицинским установама и центрима заједнице", навео је Ђурић.
Ђурић је истакао да све те акције представљају темељно кршење људских права и подривају напоре ка помирењу и миру у региону, додавши да Срби на Косову и Метохији, упркос притисцима, остају посвећени мирним и договореним решењима.
"Иако Србија, заједно са Аргентином, Бразилом, Кином, Индијом, Индонезијом, Мексиком, Шпанијом, Украјином и многим другим земљама које представљају већину светске популације, не дели исти став са Сједињеним Државама о статусу Косова и Метохије, блиско сарађујемо у очувању стабилности у региону и заштити права српске мањине у покрајини", навео је Ђурић.
Навео је да су борбе на Косову и Метохији избиле 1996. године "између радикалних албанских екстремиста и српског народа у покрајини".
Подсетио је да је Стејт департмент много пре НАТО бомбардовања означио радикалне албанске сепаратисте - такозвану Ослободилачку војску Косова (ОВК), сачињену од "чудне мешавине маоистичких и неонацистичких бораца" као терористичку организацију.
Ђурић је истакао да су ваздушни напади на СРЈ представљали одлуку земаља чланица НАТО-а "да се придруже најекстремнијим сепаратистима".
"Изабрали су да праве заједнички циљ са вођом ОВК Хашимом Тачијем, човеком који се данас налази на суђењу у Хагу под оптужбом за десет злочина против човечности и ратних злочина", навео је Ђурић.
Ђурић је подсетио да је НАТО донео "незапамћену одлуку" о бомбардовању СРЈ без претходног одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
"Одлука је била широко критикована, не само од стране тада презреног режима Милошевића, већ и од већине српске демократске опозиције која је, само годину дана касније, помогла у окончању тог режима. Као млади активиста у Отпору, грађанској групи која је помогла да се моја земља супротстави комунистичкој владавини Милошевића и ја сам био згрожен одлуком НАТО-а", написао је Ђурић.
Ђурић је истакао да последице НАТО савезништва са радикалном ОВК одјекују и данас.
"Као резултат ратних акција и владавине ОВК, посебно њених лидера који су касније постављени на чело највиших институција у Приштини и међународно подржане једностране декларације независности Косова 2008. године, статус и егзистенција Срба и других неалбанаца наставља да се свакодневно озбиљно погоршава", поручио је Ђурић.
Ђурић је подсетио да је у НАТО бомбардовању СРЈ страдало неколико хиљада цивила, као и да је расељено више од 250.000 грађана.
"Пре 25 година, на данашњи дан, 24. марта, НАТО је започео страшно бомбардовање тадашње Југославије. Ваздушни напади су трајали 78 дана, а према проценама српске владе, резултирали су смрћу неколико хиљада цивила и расељавањем више од 250.000 грађана. Велика штета нанета је нашим оружаним снагама, које су биле, само декларативно, главна мета напада. Како би извршио већи политички притисак на власти у Београду, НАТО је такође извео обимно бомбардовање виталне цивилне инфраструктуре, укључујући уништавање мостова у кључним градовима попут Новог Сада, другог по величини града у земљи, који је стотинама километара удаљен од Косова и Метохије", навео је Ђурић.
Додао је да су међу цивилним мета биле и електричне и енергетске електране, болнице, школе и вртићи.
"Чак је бомбардована и зграда Радио-телевизије Србије, највећег националног емитера, што је довело до смрти 16 медијских радника", истакао је Ђурић.
Ђурић је навео да је директан резултат наредбе о војној интервенцији против СР Југославије 1999. године била смрт неколико хиљада цивила, међу којима 79 деце.
"Без обзира на околности, није било и никада не може бити оправдања", поручио је Ђурић.
Извор: Танјуг
