Ђурић: Приоритет спровођење реформске агенде до 2027. године

Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић изјавио је да је током састанка министара спољних послова ЕУ са представницима Западног Балкана у Луксембургу истакао да је за нову Владу Србије један од апсолутних приоритета спровођење реформске агенде до 2027. године и нагласио да ЕУ може много да добије од чланства Србије у том блоку.

Истовремено, како је рекао, указао је на тежак положај српског народа на Косову и Метохији, као и на потребу да се оштрије спроводи Бриселски споразум.

Ђурић је новинарима у Луксембургу рекао да је за Србију данас "веома значајан дан када су евроинтеграције у питању" јер је позвана да присуствује састанку министара спољних послова ЕУ и представника Западног Балкана.

Истакао је да је имао и билатералне састанке са званичницима појединих држава чланица, укључујући са шефом пољске дипломатије Радославом Сикорским с којим је, нагласио је, имао  веома продуктиван разговор.

"Разговарали смо о томе на који начин да убрзамо и дамо нови импулс са Европским интеграцијама Србије. Моја порука овде је била врло јасна. За нову Владу Србије, спровођење реформске агенде до 2027. године је један од апсолутних приоритета и желимо да до тада, што се нас тиче, будемо потпуно спремни и када је реч о нашој економији, али и када је реч о владавини права, демократији и свим другим аспектима који су од значаја за наше пуноправно чланство", поручио је Ђурић. 

Истовремено, додао је, његова порука је била да ЕУ има много да добије из чланства Србије и других партнера са Западног Балкана, како када је реч о људском капиталу, тако и када је реч о  традицији, култури, знању, безбедности, енергетској безбедности и много чему другом.

"Такође сам послао поруку да до тада сматрам да грађани Србије имају право и да треба да добију приступ фондовима ЕУ зато што научници, студенти и пољопривредници у Србији не треба да имају другоразредни статус у односу на пољопривреднике, научнике и студенте у било којој другој земљи. Ми нисмо заинтересовани само да будемо секундарно тржиште или нешто томе слично, већ хоћемо пуноправну столицу и равноправно место за столом", нагласио је Ђурић и додао да Србија жели да буде једнак део европске породице као и сви други. 

Када је реч о заједничкој спољној и безбедносној политици (ЗСБП), Ђурић је рекао да ће Србија са учлањењем у ЕУ имати ЗСБП са ЕУ, када ће, нагласио је, бити и у позицији да утиче на ту политику. 

"До тада хоћемо да подигнемо ниво нашег усаглашавања са ЗСБП, али тражимо и помоћ да решимо питања из прошлости за које садашње генерације у Србији нису одговорне, а која не могу да буду решена на правичан начин без пуног ангажовања међународне заједнице", поручио је Ђурић.

У том контексту, како је навео, говорио је о кршењима колективних права Срба на Косову и Метохији, али и о потреби да се на неки начин оштрије и агресивније спроводи Бриселски споразум. 

"Рекао сам окупљеним европским министрима, хајде да помогнемо једним другима, хајде да се нађемо на пола пута, да убрзамо ту причу око проширења ЕУ. Ви имате јако много да добијете из снажних балканских руку, не само из Србије, него и из других земаља региона као нових чланова", навео је Ђурић. 

Нагласио је и да Србија већ сада у значајној мери доприноси ЗСБП ЕУ, да учествује у европским мировним мисијама, а да је, када је реч о сукобу у Украјини, од почетка подржавала све резолуције УН, "којима се подржавао и подржава територијални интегритет Украјине".

"Имамо специфичности због којих немамо исту спољну политику по овом питању као друге европске чланице, али очекујемо од ЕУ да помогне да се односи у региону нормализују у довољној мери и да напредује генерално безбедносна и геополитичка ситуација у нашем региону на начин који ће омогућити да у будућности имамо већи степен услађености", рекао је Ђурић.

А Србија ће, додао је, тражити начин да штитећи своје националне интересе буде што је могуће више усклађена са том спољном и безбедносном политиком. 

Ђурић је додао да се у Луксембургу састао и са министром иностраних послова Бенина,са којим, нагласио је, Србија гаји пријатељство још од времена несврстаних и са којим има висок степен разумевања по темама од значаја за Србију и који је подржао Србију приликом недавне резолуције о Сребреници. 

"Очекујем да ћу угостити како мог колегу из Пољске, тако и пријатеље из Бенина и Србија ће наставити да тражи нове пријатеље широм света. Дакле, да не губимо старе пријатеље, а да добијамо нове", рекао је Ђурић.

Ђурић је додао да, колико год тешка та политика била, Србија ће се борити да ствара услове за што брже чланство у ЕУ, уз очување њених државних и националних интереса.

Председавање Мађарске ЕУ може да да нови имплус интеграцијама ЗБ

Србија се веома радује мађарском председавању Саветом ЕУ и сматра да оно може да да нови имплус европским интеграцијама целог региона, изјавио је Ђурић.

Ђурић је то рекао новинарима у Луксембургу, на питање да прокоментарише изјаву шефа европске дипломатије Петера Сијарта да постоји могућност отварања једног или два поглавља у приступним преговорима са Србијом током председавања Мађарске ЕУ.

Рекао је да Србија има велико поверење у Сијарта и мађарског премијера Виктора Орбана и у, како је навео, њихову искрену жељу да се ЕУ  прошири на регион Западног Балкана.

"Ми ћемо наставити у наредном периоду да истичемо пример наших добрих односа са Мађарском као пример како регионални односи са земљама које су имале у историји комплексне релације могу да буду трансформисани у року од неколико година", рекао је Ђурић.

Оценио је да је однос Србије и Мађарске "прави европски пример сарадње".

"Зато су наше очекивања од Мађарског председавања веома позитивна, али не желим да будем субјективан. Овде имају много других земаља који сматрају да ће мађарско председавање европској спољној политици донети један веома потребан тон помирења, сарадње и окренутости ка додатном проширењу", закључио је Ђурић.

Извор: Танјуг