Министар спољних послова Републике Србије Марко Ђурић изјавио је да су избори за Европски парламент показали да постоји велика разлика између националних политика у земљама које су чланице ЕУ и да грађани у тим државама желе нешто другачију политику на нивоу европских институција.

Ђурић је у емисији ""Euronews Centar" рекао да Србија пажљиво анализира ове резултате, јер имају велико значење када је реч о нашој европској перспективи и интеграцијама.

"У министарству правимо један списак европарламентараца са којима планирамо да остваримо блиску и интензивну сарадњу. Има ту и људи српског порекла. Србија се озбиљно припрема да за свој случај лобира у Европском парламенту. И мислим да је врло важно да од првог дана на организован начин приступимо томе", рекао је Ђурић.

Ђурић је истакао да је важно да у Србији имамо консензус око кључних националних питања и неку врсту стабилности, што су показали недавно завршени избори у Србији, док на изборе у ЕП гледа као на прилику за стварање нових пријатеља.

"Трудимо се да направимо мрежу пријатеља. У Европском парламенту не постоји кокус на начин на који постоји у америчком Конгресу, али Србија ће имати мрежу пријатеља у новом Европском парламенту и мислим да је то добро", рекао је Ђурић и додао:

"Очигледно је да је било доста људи који нам политички нису били наклоњени у претходном сазиву. Желим да сада искористимо потенцијал који се ствара и да активно приступимо грађењу односа и са великим бројем нових европарламентараца који први пут ступају у представничке клупе у Стразбуру, односно Бриселу".

Политичка групација, којој припада и СНС, је остварила изузетан резултат на овим европским изборима и очекујем да ће многи од њих подржати настојање Србије да убрза свој процес европских интеграција, поручио је српски шеф дипломатије.

"Мислим да је важно да људи знају да ћемо ми независно од тога, наше реформе у земљи да убрзамо и да ћемо бити спремни да до 2027. године заокружимо процес реформи са европске агенде у читавом низу области. Да ћемо чак и пре формалног приступања бити у стању да надмашимо стандарде у многим областима у односу на оно што је зацртала ЕУ", рекао је Ђурић.

Ђурић се осврнуо на изјаву Владимира Билчика који је рекао да  је Србија села у задњи вагон уместо да буде локомотива региона када су евроинтеграције и да треба више да преузме иницијативе када су у питању приступања Европској унији.

"Србија је у ситуацији да мора врло пажљиво да балансира своје приоритете. Са једне стране имамо нашу националну политику, очување Косова и Метохије, заштиту интереса Срба који живе у целом региону, очување наше војне неутралности и добрих односа са свима у свету. То подразумева да смо ми аутономан центар политичког одлучивања и поједине политичке групације у појединим државама, чланицама нису одушевљене тим концептом".

Ђурић тврди да постоје земље у нашем региону које не проблематизују било који заједнички или колективни став ЕУ, које практично извршавају оне политичке смернице које се утврђују на неком другом месту.

"Ми смо амбициознији, имамо амбицију да сачувамо нашу самосталну и независну спољну политику, постепено се усклађујући наравно са европском агендом, али желимо да Србији испоручимо најбољи могући резултат и у економији, и у свим другим областима, и у заштити националних интереса, тако што ћемо очувати тај вишевекторски приступ докле год можемо", поручио је Ђурић.

Додао је да независна спољна политика у једној мери могућа и да постоји низ чланица Европске уније које одржавају одвојене релације са бројним великим силама у свету и које имају и те како много нијанси када је реч о тим односима.

Према његовим речима, Србија нема формалну обавезу да уведе санкције Русији, јер није чланица ЕУ.

"Ми увек настојимо да се усклађујемо са што је могуће већим процентом одлука и унутар Министарства спољних послова тренутно радимо на разради плана како да повећамо тај проценат усклађивања, а да истовремено не угрозимо наше националне и државне интересе. Србија има своју политику која је заснована на закључцима Савета за националну безбедност. Та политика је преживела тест времена дуже од две године и ми активно радимо на јачању позиција Србије на сваки начин".

Позив Конаковићу и Јуратовићу да следећи пут дођу на Свесрпски сабор

Говорећи о првом Свесрпском сабору под називом "Један народ, један сабор - Србија и Српска", Ђурић је рекао да су многи у региону покушали да искриве суштину самог скупа и Декларације која је донета.

"Ми желимо кроз овај сабор да пошаљемо снажну поруку да ће Србија водити рачуна о својим сународницима, где год живели, посебно у нашем региону. Да желимо да видимо пуну примену и поштовање Дејтонског споразума, посебно у оним областима који гарантују надлежности Републици Српској. Да стојимо уз Републику Српску и наш народ са оне стране Дрине, када је реч о свим притисцима са којима се суочавају, када речу о умањењу надлежности", рекао је Ђурић.

Ђурић је јавно позвао министра спољних послова БиХ Елмедина Конаковић и Јосипа Јуратовића из Бундестага да следећи пут дођу на Сабор, јер Србија планира да га одржава често и редовно.

"Из ових коментара проговара заправо национализам тих људи, зато што њима смета неговање веза између Србије и Републике Српске, прича о чувању нашег идентитета, о заједничком, духовном, језичком, културном простору, о међусобној економској и свакој другој помаћи. Реч је о окупљању са циљем промоције колективних, народних, политичких, економских, културних и других права Срба. Зашто би то требало било кога да брине?".

Додао је да су највиши представници Србије током Сабора нагласили да је очување мира и стабилности окосница за остваривање свих српских националних интереса.

"Нема успеха српског народа без очувања мира и стабилности и без пружене руке сарадње свим народима у региону. Желим да искористим прилику да те људе који искривљују данас тезе везане за овај сабор, да следећи пут дођу као наши гости, да на њему узму учешће, да уместо што сеју страх као кључни предуслов за стварање нетрпељивости, које они прижељкују, пошто је то врста политичке агенде на којој су навикли да деценијама пливају. Да уместо тога дођу, да пријатељски, добросуседски, комшијски буду наши гости, да разговарамо о томе како да афирмишемо положај и других народа".

"Ми смо поносни у Србији, што смо земља у региону са највећим бројем савета националних заједница. Имамо 24 националне заједнице у Србији и верујте ми да сам до краја искрен када кажем да све њих подједнако осећамо делом државе Србије и желимо свима њима да афирмишу, негују и чувају своју културу и у томе нема било каквог лицемерја, каквог има у овој тобожњој бризи за мир и стабилност, танко огрнутих етнонационалиста".

Извор: "Euronews"