Ђурић: Србија је за мир, Србија је за рад

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да представници опозиције на сваки начин желе да покажу да је у Србији расуло и да институције не функционишу због чега су, како је рекао, покушали да опструишу седницу Народне скупштине о буџету.

Министар Ђурић нагласио је, за ТВ Хепи, да је такво понашање опозиције неодговорно и да инцидент у парламенту негативно утиче на имиџ Србије у свету, као и да је скандализован начином на који једна мала група политички неодговорних људи злоупотребљава стравичну трагедију која је задесила читаво друштво.

"Знамо да им није стало до трагедије тих људи, нити су ишли да изјаве саучешће макар једној породици, за разлику од градоначелника Милана Ђурића, за разлику од премијера (Милоша) Вучевића, за разлику од председника (Александра) Вучића", рекао је министар Ђурић.

Министар Ђурић додао је да су посланици опозиције физички пришли министрима и посланицима владајуће већине и покушали да физички насрну на њих, као и да је потпуно јасно ко је започео тај ружан, немио инцидент после којег је, како је рекао, добио много порука са питањем шта се десило.

"Грешимо ако мислимо да садашњи курс где имамо политичку стабилност, економски раст и развој, унапређење односа са нашим окружењем уз очување старих пријатељстава, да је то датост и да то не може да се поквари. Довољно је само да видите тај тип неодговорног понашања и политичке бескрупулозности и на шта би личила наша земља да се такви људи питају о било чему", рекао је министар Ђурић.

Министар Ђурић нагласио је да се Србија и у условима невероватних глобалних турбуленција економски развија, истичући да са пројектованом стопом раста од 4,3 одсто наша земља спада у европски врх што је, како је рекао, резултат напора и настојања да се створи сигурно и пријатељско међународно окружење.

"Зато се трудимо да са земљама у суседству градимо нову врсту односа, тражимо нова пријатељства, јер је крајње мерило успешности спољне политике једне земље такође животни стандард, безбедност и квалитет живота грађана. И наша спољна политика мора бити и јесте у функцији укупног развоја економског, инфраструктурног, друштвеног, наше земље", рекао је министар Ђурић.

На питање о очекивањима Србије од нове Трампове администрације, министар Ђурић рекао је да се очекује спремност да се позиција Србије саслуша и нагласио да рад са силом као што су САД захтева упорност и конзистентност због чега је, како је рекао, држава радила на стварању српског лобија у Америци, а да је Српски кокус у Конгресу увећан више од два пута.

Истраживања која показују да су Срби у Европи били најнаклоњенији избору председника Трампа, говори о томе колики је апетит нашег народа за другачији и бољи однос са САД, уз међусобно уважавање и поштовање.

Министар Ђурић додао је и да има разлога да се верује да ће односи Србије и САД у наредном периоду да се додатно унапређују, економски и политички и у сваком другом смислу и указао да су америчке компаније у Србији ангажоване у неким од кључних инфраструктурних пројеката као што је Моравски коридор, затим у енергетици и ИТ сектору.

"Америчка политика данас мора да узме у обзир интересе америчких компанија у Србији. То је оно што нисмо имали и оно што нам је фалило од деведесетих година. Не нападате земљу у којој раде кључне америчке компаније, нема те америчке политике која ће ићи фундаментално против интереса америчких компанија", рекао је министар Ђурић.

На питање шта Трампов избор може донети по питању Косова и Метохије, министар Ђурић рекао је да се зна какав је био положај Срба на АП Косову и Метохији у време Трампа и какав је сада када Србе затварају и прогањају, а Аљбин Курти покушава да испровоцира сукоб Србије с НАТО-ом.

Министар Ђурић додао је да се у време Трамповог првог мандата такве ствари нису дешавале, већ да је покушано са стварањем компромиса и озбиљних разговора, те да је тадашњи Трампов изасланик Ричард Гренел имао други приступ да се стварањем економских веза створи нови тип односа између Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

"А зна се која економија у региону је најснажнија - српска економија. Нама је у интересу да имамо отворене границе, да наша роба може слободно да циркулише. И то је та визија са којом је и председник Вучић ушао у стварање иницијативе Отворени Балкан. Отворене границе решавају и српско национално питање", рекао је министар Ђурић.

На питање о односима Србије и Русије, министар Ђурић подсетио је да је председник Вучић  више пута рекао да седимо на нашој српској столици.

"Та столица је нама најбоља. Она је за нас најстабилнија. Зато ми брижљиво чувамо и негујемо односе са земљама са којима смо имали односе и пријатељство и деценијама и вековима уназад. И нисмо то прекинули, без обзира на притиске", рекао је министар Ђурић.

Министар Ђурић навео је да се то можда не свиђа некима, као ни то што Србија, како је нагласио, има принципијелну подршку по питању територијалног интегритета Украјине, истичући да ту позицију неће мењати.

Говорећи о европским интеграцијама, министар Ђурић рекао је да је Србија, ако се погледа ниво плата и пензија и развоја инфраструктуре, достигла неке од земаља чланица Европске уније у нашем окружењу, као и да је јасно опредељење да до 31.децембра 2026. године спроведемо комплетне реформе и будемо потпуно спремни за чланство у ЕУ.

На питање да ли је међу грађанима присутан евроскептицизам, министар Ђурић рекао је да је наше друштво, према истраживањима, подељено по питању тога да ли треба да идемо у ЕУ и оценио да је то разумљиво јер нам више од 20 година није омогућено да стекнемо пуноправно чланство.

"Зато су важни ови сигнали, као што је отварање кластера 3, да јавност у Србији и политичка класа, али и сви грађани, препознају да европске институције и европске државе желе Србију као равноправну чланицу. И зато је важно што је овде била председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је јасно и јавно послала поруку да нас виде у Европи", рекао је министар Ђурић.

Министар Ђурић додао је да је важно да спроведемо све реформе, не смемо спајати захтев појединих земаља везано за Косово и Метохију, који ми не можемо и нећемо да прихватимо, са питањем чланства у Европској Унији.

Извор: Танјуг/ТВ Хепи