Министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић изјавио је да предлагачи и коспонзори резолуције о Сребреници раде анализу о томе како је могуће да су само 84 земље, први пут у историји у Уједињеним нацијама, у тако малом броју, подржале једну резолуцију о геноциду.

Како је Ђурић навео, у претходних неколико недеља Србија је имала две борбе - једну да спречи чланство Приштине у Савет Европе где је уз ангажовање председника Републике Србије Александра Вучића према низу европских лидера то за сада и спречила, а другу да у Генералној скупштини Уједињених нација не дозволи да српском народу буде стављен жиг геноцида.

Ђурић је рекао да је успех Србије то што је 107 земаља у Уједињеним нацијама подржало позицију Србије и није гласало за резолуцију, што ће, сматра, остати забележено у аналима српске дипломатије.

Додаје и да се Србија бави анализом сваке појединачне земље, како је дошло до тога да та земља гласа за или против, на који начин јој је Србија приступила, а све с циљем да би у будућности била спремна за све друго што је чека.

Сведочили смо шта се догодило с нечим што је било најтеже за нас, Сребреницом, а сутра ћемо сигурно имати и такве ситуације везане за друге теме, рекао је Ђурић.

"Оно што смо постигли ће послужити као фактор одвраћања за све оне који буду покушали да крену на Србију у међународним организацијама, али ће нам то такође отворити и могућности да се у економији профилишемо као земља која има сјајан приступ Африци која се развија најбрже од свих континената, Латинској Америци, Азији", изјавио је Ђурић.

Ђурић подсећа да у јулу ступа на снагу споразум о слободној трговини са Кином који је закључен и потврђен приликом недавне посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији, када је такође потписано још 28 различитих споразума.

Говорећи о јучерашњем обележавању Дана српске дипломатије која баштини традицију дугу 835 година, али и о томе какву историју данас Србија ствара, Ђурић је истакао да је Србија данас актер нових дешавања, нешто што ће у будућности вероватно бити тумачено као преокрет у историји, напоменувши да је за 10 година Србија више него удвостручила свој бруто друштвени производ.

"То није нешто што се дешава сваки дан, да смо постали земља која се развија невероватном брзином и чији је фокус на изградњи инфраструктуре, развоју економије. То је нешто што изискује веома снажне везе са земљама, не само у нашем непосредном окружењу, већ и добре везе са државама широм света, од истока, запада, наших традиционалних пријатеља у Африци, Азији, Латинској Америци. Наш задатак је да стварамо што више нових пријатеља за Србију", објаснио је Ђурић.

Ђурић је рекао да је Србија земља која се суочава са новим изазовима без преседана, покушајем да се јужна српска покрајина отуђи, истакавши да за разлику од земаља у окружењу Србија још није чланица Европске уније и није јој у плану да постане чланица НАТО-а. Због свега тога Србија мора да посвети додатан труд за изградњу дипломатске мреже, а све то што ради засновано је на дугогодишњој традицији.

"Наше дипломатске традиције су готово хиљадугодишње, али да бисмо били ефикасни морамо да мотивишемо нове генерације младих дипломата који ће бити опремљени вештинама за 21. век, познавати језике и све оно што је потребно да би Србију представили на најбољи начин, јер Србија заиста има феноменалну причу да исприча и о својој старијој историји, али и о нечему што се сада крајње несвакидашње код нас дешава", оценио је Ђурић.

Нагласио је да је Србија прошле године привукла више од пет милијарди евра инвестиција у условима у којима бесни рат у Украјини и у којима друге земље бележе пад својих економија, истакавши да је "EXPO 2027" такође једна од важнијих цртица новије историје српске дипломатије.

"Дан спрске дипломатије обележен је на леп и достојанствен начин у Министарству спољних послова у присуству прве даме Србије (Тамаре Вучић), и бројних колега. Велико ми је задовољство што се одазвао комплетан дипломатски кор, све амбасаде акредитоване у Београду су имале представнике на највишем нивоу, сви амбасадори акредитовани у Београду изузев малог броја оних који физички нису били у Београду", навео је Ђурић.

Ђурић сматра да је то знак поштовања за Србију која је својим деловањем и принципијелном политиком задобила поштовање и оних који се не слажу с нама о неким од осетљивих тема као што је то питање Косова и Метохије.

Додаје да је председник Вучић укупну државну политику дефинисао на начин да је она фокусирана на очување самосталности, независности, слободе у одлучивању, али и да је истовремено окренута ка развоју и унапређењу животног стандарда својих грађана и економије што, напомиње, изискује и диктира развој односа са свим државама света.

Одговарајући на питање да ли Србија данас зна ко су јој партнери, пријатељи и какви ће бити односи са земљама од којих се очекивало да буду барем уздржане, а гласале су за резолуцију о Сребреници, Ђурић је рекао да се Србија противи сваком облику историјског ревизионизма с које год стране он долазио и без обзира на то да ли је мотивисан жељом да се можда релативизују нечији злочини у прошлости.

"Ми нисмо ни наивни, ни глупи па да не видимо каква настојања постоје. Истовремено ми желимо да сарађујемо и са земљама с којима имамо различита мишљења о одређеним осетљивим темама. Нећу да говорим само оно што је пријатно за уши домаћој јавности", изјавио је Ђурић.

Када је реч о сарадњи са појединим европским земљама, Ђурић је истакао да Србија са Немачком има изванредну економску сарадњу, напоменувши да је председник Вучић пре два дана поставио камен темељац за још једну немачку фабрику у којој раде српски радници.

Додаје да немачке компаније немерљиво доприносе српској економији, што Србија и поштује без обзира што се на политичком нивоу разликују погледи на статус Косова и Метохије.

"Ми морамо да унапредимо наш политички дијалог, да нађемо начин да имамо више разумевања у будућности и када је реч о најосетљивијим темама. То се ради интензивним персоналним контактима, објашњавањем наше аргументације, али и интересним увезивањем. Оног момента када имате економски интерес у Србији, онда нормално да ћете желети једну Србију која је генерално стабилна, успешна. То је међузависност на корист за обе стране", објаснио је Ђурић.

Рекао је да, као што ни у Србији не мисле сви исто, тако и у Немачкој и другим европским земљама постоје људи са различитим мишљењима, истакавши да је циљ Србије да разговара и с људима који имају слична мишљења, али и са онима који имају потпуно различита гледишта.

"Данас у Србију долази Михаил Рот, један од гласнијих немачких парламентараца који често износи грубе неистине на рачун српског руководства што је нама потпуно неприхватљиво, па ипак ми разговарамо с њим. Наставићемо да разговарамо с онима с којима се не слажемо због тога што се тако гради демократска култура", поручио је Ђурић.

Нагласио је да је српска дипломатија, зато што је у условима у којима је Србија била суочена са притисцима неких од најмоћнијих држава света, шеф српске делегације смогао храбрости да целој међународној заједници оголи чињеницу да су земљама претили, уцењивали их, и да у говору и излагању немачке представнице није на подједнак начин споменута свака жртва у рату у Босни и Херцеговини.

"Том резолуцијом обухваћено је мање од 10 одсто укупног броја жртава рата у Босни и Херцеговини. Они намерно нису желели да буду комеморисане и српске и хрватске, а ни друге бошњачке жртве у том рату. Ми смо из Конаковићевог излагања видели шта је њима стварна намера, да им то послужи као средство за притиске на Републику Српску, за поновно отварање судских процеса у којима би се затражила ратна одштета од Србије и да се врши пропаганда да су Срби једини кривци за рат у Босни и Херцеговини", навео је Ђурић.

Ђурић додаје да је Србија земља која је окренута будућности, која жели добру сарадњу и која неће дозволити разним политичким мешетарима да је изолује и посвађа са комшијама у региону, већ ће наставити да буде фактор интеграције, развоја, стабилности и напретка у региону.

На питање колико ће Србија моћи до уласка у Европску унију да води независну политику, и колико ће јој она бити ускраћена уколико постане чланица Европске уније до 2030. године, Ђурић је истакао да је председник Вучић уложио сав свој кредибилитет и ауторитет грађен током више од једне деценије да спречи нешто што је претњама и насиљем прогурано мањином гласова кроз Генералну скупштину Уједињених нација и тиме показао да Србија не повија главу под претњама и притисцима, што је, сматра, сигнал свима онима који у будућности буду покушали да јој ускрате право да самостално одлучује.

Према његовим речима, цео свет је имао "дивну" показну вежбу претходних дана шта се дешава кад Србију покушају да изложе притисцима.

"Осим притисака и претњи, било је и покушаја да се Србији понуди нека врста смоквиног листа у виду тих амандмана, да се ето индивидуализује кривица као да је то могуће и као да се не би знало на кога се реч геноцид односи. Ми нисмо хтели да прихватимо реч геноцид, Вучић није хтео да прихвати реч геноцид, да буде на било који начин повезана с нашом земљом ни посредно. Изнео је истину о притисцима који су вршени на различите земље и показао самосталан карактер спољне политике", оценио је Ђурић.

Додаје да се Србија профилише као тежак, али конструктиван преговарач који жели стабилност, позитивне односе, због чега сматра да би таква Србија могла да буде озбиљан добитак и додатна вредност уколико би постала члан европске породице.

Говорећи о плану сарадње Србије са Сједињеним Америчким Државама, Ђурић је изјавио да Србија види велики интерес у развоју и унапређењу односа са Америком као највећом и најважнијом земљом западне цивилизације по економији, образовном систему, војним ефективима, али и политичкој тежини коју има.

Истиче да је Србија претходних година уложила огромне напоре у то да се изгради инфраструктура за унапређење односа са Сједињеним Америчким Државама, да је створено много нових контаката, али и стечено много нових пријатеља у Конгресу Сједињених Америчких Држава.

"Српски лоби је у настајању, ослања се на више од милион Американаца српског порекла. Људи окупљени око 137 парохија Српске православне цркве су нова снага у српско-америчким односима. Имамо сјајну сарадњу са САД која се односи на економију, технолошку сферу где је Америка постала партнер број један када су у питању услуге и то је фокусирано на развој ИТ сектора", навео је Ђурић.

 

 

 

 

Извор: Танјуг/К1 телевизија