Новоизабрани министар спољних послова Србије Марко Ђурић у интервјуу за Курир, између осталог, говори о недавној посети кинеског председника Си Ђинпинга Србији, али и о томе шта нас све чека у наредном периоду и можемо ли да се изборимо са свиме, посебно када је реч о резолуцији о Сребреници и питању чланства Приштине у Савету Европе.

* Током недавне посете председника Кине Си Ђинпинга Србији послата је порука челичног пријатељства две земље и потписан велики број међудржавних споразума. Који су по вама највећи бенефити ове посете за Србију? Шта кажете на поједине оцене, пре свега из Европе, да је ово гурање прста у око Европи и Америци?

- Србија се због своје слободарске политике и квалитетних односа с важним ваневропским државама вратила на светску политичку мапу. Ова посета је у сваком смислу била историјска и представља неку врсту камена међаша у геополитичком позиционирању наше земље. Доласком председника Сија свима је јасно стављено до знања да Србија није ни мала ни безначајна, нити без пријатеља који добронамерно мисле о њеном будућем развоју и добробити. Они који тврде да јачање односа с Кином угрожава наш европски пут или негативно утиче на наше односе с неком другом државом, свет доживљавају на старомодан, манихејски начин, несвесни да у међународним односима слика никада није црно-бела. Наши квалитетни односи с Кином, али и многим другим традиционалним пријатељима и партнерима ван европског континента, управо су наша компаративна предност и нешто што би у наставку нашег пута ка ЕУ могло да буде и заједничка вредност. Видећете, неће проћи много времена, а из неких од земаља од којих нам данас долазе критике због односа с Кином инвеститори ће похрлити у Србију управо због чињенице да с Кином имамо највиши ниво односа.

* На место министра спољних послова долазите у једном од најкомпликованијих момената, имајући у виду притиске на Србију на више фронтова. Шта нас све чека у наредним месецима и можемо ли да се изборимо са свиме?

- Србија није светска или регионална сила, али није ни шака зоби коју свака врана може да покљуца. Ми смо слободољубив народ, навикнут да доноси самосталне одлуке, и то ћемо наставити да чинимо узимајући у обзир своје ближе и шире окружење и сагледавајући мудро и без страсти геополитички контекст. У првим недељама мог мандата најакутнији спољнополитички циљ биће борба против настојања да се Србија и српски народ, питањем чланства Приштине у Савету Европе и резолуцијом о Сребреници пред ГС УН, на неки начин укоре или казне због тога што водимо специфичну слободарску политику. Биће у будућности и нових изазова, али управо ових дана показујемо колико упорно и снажно умемо да се боримо, а то ће на крају резултирати и тиме да нас више поштују и они који сматрају да је могуће односити се према нама као земљи и народу нижег реда.

* Пријем тзв. државе Косово у Савет Европе није на агенди седнице Комитета министара спољних послова која се одржава предстојеће недеље. Шта се дешава на том пољу и је ли чланство тзв. Републике Косово у СЕ, како неки оцењују, готова ствар или има простора да верујемо да то тога можда ипак неће доћи?

- Не могу из оправданих разлога да будем сасвим отворен када је реч о овом питању. Међутим, свима је, мислим, јасно да овде нисмо суочени с питањем поштовања људских права или демократских стандарда на Косову и Метохији, већ са покушајем групе земаља да овом тему задовоље неки други геополитички интерес који понајмање има везе са стварима којима се Савет Европе бави. Неко има жељу да на брз и неодговоран начин консолидује сепаратистички пројекат на Косову и Метохији да би казнио Србију због инсистирања на политичкој самосталности и војној неутралности, а та нервозна реакција и иницијатива заправо су последица нелагоде коју у њима не буди Србија, већ неко други. Борићемо се да питање чланства тзв. државе Косово у Савету Европе не уђе у скоријем периоду у завршну фазу одлучивања. Наша аргументација тим поводом је добро позната и сматрамо да је потпуно апсурдно то што неки у Европи уопште размишљају о чланству у Савету Европе у тренутку када се над српским народом на терену врши овакво огољено насиље и када Аљбин Курти из дана у дан отворено поручује да га не интересује Заједница српских општина.

* Одложено је и гласање о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН које је требало да буде одржано 2. маја. Имамо ли икакве шансе против најјачих светских сила које ту резолуцију гурају и спонзоришу? Уколико дође до усвајања те резолуције, шта ће то конкретно значити? Колико ће променити положај Србије и РС у свету?

- Не бих да код грађана Србије подстичем нереална очекивања спекулишући о могућности да поменута резолуција, уколико се нађе на гласању у Генералној скупштини УН, буде одбијена. У овом тренутку могу да са сигурношћу кажем само да ће одлучна борба председника Александра Вучића и Владе Србије уродити плодом уколико до гласања дође и да ће се показати да подршку овој политички мотивисаној резолуцији не даје већина земаља света и веома убедљив део човечанства. Многи искусни и озбиљни људи у међународним дипломатским круговима су ми рекли да сматрају непристојним могућност надгласавања о једном питању које уопште не би смело да буде предмет гласања. Неке ствари се напросто не смеју политички злоупотребљавати и користити у тактичким политичким обрачунима у међународној арени и такав став постоји чак и код неких који ће можда под притиском морати да подрже једну овакву неукусну резолуцију.

* Сва ова одлагања и у СЕ и у УН уследила су након озбиљне дипломатске офанзиве српског тима у Њујорку с председником Александром Вучићем на челу. И сами сте били део делегације. Шта је било најтеже и јесте ли очекивали да може доћи до помака?

- Па нећемо ваљда без борбе да дозволимо да нас неко неправедно и неосновано пред Уједињеним нацијама стави у ред геноцидних народа. Све и да нико у међународној заједници не стане на нашу страну, да смо сами против свих - а нисмо - не бисмо смели да пристанемо да својевољно понесемо такву стигму. У дипломатији борба увек даје резултате, не увек онако добре какви се прижељкују, али потпуно је погрешна претпоставка да су широм света сви подробно информисани о нама и нашем региону или о нашој политици и ставовима. Посао сваке државе и њене дипломатије је да буде адвокат политика и да непрестано покушава да друге на ваљан и кредибилан начин информише о себи, својим намерама и аспирацијама. Најтеже је у том напорном процесу убеђивања било то што неки уопште и не реагују на аргументацију, јер за њих је ово питање, не сучељавање другачије доживљених истина, већ напросто вид политичког дисциплиновања једне по њиховим мерилима превише слободне земље и народа.

* Недавно сте говорили на ванредној седници Савета безбедности УН на којој се расправљало о ситуацији у БиХ. Тада сте затражили да се изради нова резолуција о Сребреници која ће водити ка помирењу и имати исти став према свим жртвама рата. Мислите ли да је то могуће? Да има жеље и разумевања за тако нешто?

- Србија и српски народ не негирају страдање хиљада људи у Сребреници, нити имамо проблем да искажемо искрено саучешће и саосећање породицама и потомцима жртава. Оно што је за нас проблематично је, пре свега, прављење хијерархије међу жртвама. Може ли се у земљи, у којој су у грађанском рату живот изгубили припадници сва три конститутивна народа, и то у много већем броју од оног којим се оперише када се говори о Сребреници, доћи до помирења уколико се жртве једног народа формално учине страшнијим или вреднијим од других? Нема никог паметног ко може да помисли да унутрашње помирење у једној држави може да буде грађено на таквим основама. Али нема ту много филозофије, јер неки политички представници Бошњака у БиХ отворено говоре да им помирење уопште и није ни циљ, већ понижење и кажњавање Србије и српског народа. Уверен сам да је овакво злонамерно етнонационалистичко окретање прошлости, какво примећујемо код неких у Сарајеву, и то готово три деценије од завршетка рата у БиХ, нешто што угрожава заједничку будућност.

* На актуелну функцију дошли сте с места амбасадора Србије у САД. Имајући у виду то дугогодишње искуство, како видите актуелне прилике и дипломатске односе Србије и САД?

- Поносан сам на чињеницу да сам допринео томе да у протеклих неколико година Србија постане видљивија и у америчкој политичкој заједници и у тамошњој јавности. Чињеница је да су кроз историју наших односа Србија и САД најчешће били савезници и на истој страни историје. Сви знају која су питања на која гледамо различито, али за Србију је од виталног значаја да у будућности има што боље и што искреније односе са САД и верујем да су добри кораци у том смеру већ учињени.

* Који би конкретно требало да буду наши наредни дипломатски кораци, како у САД тако и у Србији, конкретно с ваше позиције?

- Морамо да наставимо да активно радимо на унапређењу односа са САД као кључним међународним политичким актером. Реч је о друштву које је демократски стасало у сталном агону, дакле константном унутрашњем такмичењу и сучељавању идеја, и америчка политичка заједница очекује од међународних актера да кредибилно и аргументовано бране своја становишта. Оно што амерички политичари, било да су нам наклоњени или не, не разумеју и не праштају јесте пасивност. Ми смо, нажалост, у прошлости умели да будемо и превише пасивни и превише крути, полазећи од претпоставке да је довољно то што је у неким ситуацијама истина на нашој страни и да се она сама по себи подразумева. Доносиоци политичких одлука у САД данас су, чак и када нису сагласни с нашим ставовима, спреми да нас чују и саслушају, као што смо и ми спремни да чујемо и саслушамо њих, а то је нова вредност у нашим односима и добар основ за, надам се, знатно бољу сарадњу у будућности.

* Хоћете ли нам открити ко ће вас наследити на месту амбасадора у САД?

- Наравно да то не могу да учиним. У дипломатији се не гледа благонаклоно на лицитирање именима амбасадора пре него што кандидат за амбасадора у некој земљи добије агреман и у прошлости је та врста индискреције знала да буде довољан разлог да се некоме чак и ускрати агреман. Земља пријема је та која својим агреманом даје коначну реч о кандидатима за амбасадоре и то треба поштовати.

* Изабрана је нова влада. С ким од колега у њој имате најбоље односе, а с ким верујете да ћете најближе сарађивати? 

- Уверен сам да ће Влада предвођена премијером Милошем Вучевићем бити једна од најкомпактнијих и најделотворнијих у новијој историји, јер су легитимитет Српске напредне странке и њених традиционалних партнера убедљиво потврђени. Имамо и кадровске потенцијале и вољу и знање да у наредних неколико година у Србији направимо искорак који ће неповратно Србију повести ка друштву најразвијенијих земаља, истовремено учвршћујући и надограђујући наш вредносни систем, и радећи све то као јединствен тим и синхронизован апарат. Зато не бих поименице издвајао никог од колега, иако, разуме се, с некима од њих имам и дуже пријатељске односе и традицију професионалне сарадње.

* Шта вам је највише недостајало у Америци из Србије и шта сте прво урадили по повратку у земљу?

- Као амбасадор Србије у Вашингтону сам такорећи био на привременом раду у иностранству и ниједног тренутка нисам заборавио где ми је дом и где су људи које волим. Иако сам повремено у протекле три и по године долазио у Србију, нисам имао времена да видим све драге људе с којима би требало да се сретнем и да будем искрен, с многима се још нисам видео, јер од самог ступања на место министра спољних послова ушао сам у веома интензиван радни ритам. Тако да неког правог дисконтинуитета у раду или прилике за било какво опуштање још није било.

Извор: Курир