Вести

Држава одговорна за вештачко слабљење динара

Други показатељ је принос на активу, значи нето добит после опорезивања у односу на финансијску активу. Подаци говоре следеће - да је финансијско тржиште у Србији јако плодна ораница. Ево, не желимо да спомињемо имена банака, узели смо банку X,која послује у Србији и у земљама окружења. Нето каматна маржа у Србији износи 6,40%, у Хрватској рецимо 2,32%, у Мађарској 2,70%. Значи то је камата, односно приход на камату, односно приход на финансијску активу. Принос, значи нето добит после опорезивања у односу на финансијску активу, коефицијент ро у Србији за банку X износи 4,33, у Мађарској 0,57 у Бугарској 1,97. Идентични показатељи су и за другу банку, банку Y, значи у Србији банка Y за нето каматну маржу 4,57, у Словачкој, 2,35, принос на активу (ро) у Србији је 3,50, у Мађарској 1,65. Значи, нето добит после опорезивања у односу на финансијску активу је у суштини показатељ који говори о томе колико добро менаџмент управља у пословању банке. На основу ових показатеља ми смо закључили да у Србији раде „генијалци“. Значи, за сто и више процената боље резултате остварују него у околним земљама. Можете ли да замислите какви би показатељи тек били да прошле године у последњем кварталу ових рецимо десет банака, са 70% активе, нису на анализи курсних разлика – књиговодствено уз  депресијацију динара, оборилио добит за 45 милијарди динара. Разлика би била још драстичнија. Ми смо то уочили и рекли смо да то може да се деси и ове године и ко добија. Ко добија?
Добијају пословне банке, али тако што смањују свој пословни резултат приказивањем успешности пословања у Србији. Ко губи? Губи држава, држава губи пореске приходе, губе порески обвезници који морају да плаћају камату када се држава задужи да би финансирала дефицит. Ко још губи? Губи привреда на профиту и добити.

Значи, депресијација динара вештачки изазвана тренутно смањује профит нашег предузећа, такође смањиће и добит на крају године што значи да ће поново држава изгубити, радници губе, јер њихов посао постаје несигурнији, губи такође и становништво које се задужује. Услед депресијације динара долази до повећања и њихових рата за отплату кредита. Значи сви ми губимо као грађани Србије, а зашто? Да би се неко мало поиграо на међубанкарском сектору. Депресијација се гура са 20 милиона евра у просеку и ја данас чујем вест да гувернер каже - тешко је бранити курс! Како је тешко бранити 20 милиона евра, значи или ћете интервенисати и спречити развој догађаја или уведите хитан састанак, немојте да дозволите ситуацију која се десила претходне године. Трпимо страховите губитке у наредној години и на бази пореза на добит и на бази профита и на бази смањења животног стандарда . Оно што желим да кажем јесте следеће - гувернер има право да тражи смањење пензија, замрзавање плата, има право да упореди своју плату са осталим гувернерима земаља у окружењу. Е дошло је време да неко упореди и његове резултате рада и да затражи од њега одговорност за резултате рада. Немогуће је да показатељи буду за сто и више процената већи у Србији од земаља у окружењу. Исте банке су у питању, исту пословну политику воде. Немогуће је да банке у окружењу преко 80% прихода од камата имају на бази камате из реалног сектора од привреде и становништва, где скоро 40-50% иде на државне обвезнице и репо хартије од вредности. НБС је независна, али није независна од грађана Србије. Она мора да полаже рачуне грађаним Србије, мора да преузме одговорност и ми тражимо да се на бази резултата гувернеру смањи плата. Нека преузме одговорност. Толико.

Јоргованка Табаковић: Још само на крају, пошто не верујем да велики је број оних који верују да ову земљу воде књиговође и да књиговође раде онако како они мисле да треба или да вештаци узимају параметре какве они сами желе, ја уверавам грађане Србије да је много већи број нас који знамо да премијер мора да зна и контролише књиговођу који лоше ради и да вештак који ради под притиском не може да каже да ли је притисак имао онда  или данас, да се не би отворила лавина злоупотребе рачуноводствених стандарда по питању курса, рачуноводственог стандарда 21. Књиговођа, када Влада сакрије обрачунате курсне разлике па уместо позитивних обрачуна негативне, јер то у сваком случају иде на терет власти, или не знају или су злонамерни, књиговође нека оставе на миру, паре намењене семинарима за књиговође нека усмере у фонд за расписивање избора. То је једино решење за грађане Србије.
Изволите ако имате неко питање! Ако нема питања хвала вам најлепше!