Погледајте само како се разликује стопа незапослености коју нам презентира Привредна комора Србије и званични статистички органи. Мерено европским стандардима она је највећа у Европи, 26% и заиста по томе смо лидери у региону. Нажалост, лидери у региону смо и по стопи инфлације, лидери у региону смо и по обезвређивању вредности националне валуте, стопа инфлације од 11%, а вероватно и 12% ће бити за 50% премашена у однсоу на циљану инфлацију и то власт не сматра неуспехом. Затим, ако се само сетите да смо вас редовно извештавали да је рецимо радничка инфлација 31%, а пензионерска или производи који доминантно учествују у потрошачкој корпи просечног пензионера су порасли за преко 20%, онда заиста долазимо до суманутог податка да је животни стандард највећег броја грађана Србије опао за преко једну четвртину. И поред две и по милијарде евра утрошених на интервенцијама НБС на међубанкарском девизно тржишту валута је ослабила преко 12% и по томе смо лидери у региону и у Европи, јер ниједна друга држава није имала интезивније слабљење сопствене националне валуте. Стопа незапослености је, рекли смо, премашила 26%, показатељи показују да је ове године остало преко 70.000 људи без посла, при чему је 45% предузећа имало проблеме са неликвидношћу и уместо, као што је предлагао Економски тим СНС, а ви сте бар сведоци тога, да власт ограничи рокове наплате потраживања, да предузме озбиљну и искрену сечу прописа или гиљотину, како су помпезно најављивали, десило се обрнуто, нећете веровати, малим и средњим предузећима је током 2010. године наметнуто 17 нових дажбина. Дакле, у условима потпуно неликвидног реалног сектора ви додатно оптерећујете онај сегмент реалног сектора за који сте рекли да ће бити једна локомотива бржег привредног развоја односно мала и средња предузећа. Наравно, за последицу имате један фрапантан податак, током 2010 године мала и средња предузећа, свега 18,5% њих, су редовно исплаћивали плате. Дакле, мање од 20%, мање од једне петине. Поређења ради у моменту преузимања власти односно формирања актуелне Владе Републике Србије тај проценат је износио 75%. Дакле 75% предузетника је редовно исплаћивало плате у време формирања кабинета премијера Цветковића, а данас је тај проценат спао на 18,5%.

Вероватно се сећате да је госпођа Јоргованка Табаковић, професор Дејан Миљковић и други чланови Економског тима СНС и приликом усвајања буџета за 2010. годину озбиљно упозоравао да цифре одвојене за грађевину и капиталне и инфраструктурне пројекте нису довољне да се реализују најављивани пројекти. И уместо да 2010. година буде година грађевине имате један заиста поражавајући податак да је у 2010. годину угашено 380 великих грађевинских фирми или 156 великих грађевинских фирми више него у 2009. години. Дакле, наша власт сваки дан показује да ништа није тако црно да црње не може бити. Поред тих 380 угашено је још 3050 малих грађевинских фирми и рачуна се да је негде између 12.000-15.000 људи само у грађевинском сектору, који је најављиван као локомотива бржег изласка из кризе, остао без посла у току 2010. године. Нема званичног податка, јер многи нису били ни пријављени. Знате и сами да су под оваквим дажбинама просто предузетници приморани да људе држе на црно, јер такав намет и такав терет не могу да издрже.

Пад индустрије од 12% само указује да ми ништа нисмо урадили и да је заправо и прошли буџет, а ево и овај који је пројектован за 2011. нешто што ће бити проћердано кроз вероватно пропале пројекте министра економије који нас ових дана обавештава да су некад и велики избори добијани на ноторним лажима којима ни сам није веровао. Настављен је и тренд неликвидности и морамо још једном да подвучемо један алармантан податак, колико год власт затварала очи пред њим 690.000 људи запослених у јавним службама и државном апарату, затим 800.000-1.000.000 социјалних случајева, плус 1.600.000 пензионера, дакле преко 3 милиона људи се издржава или издржава тако исцрпела и неликвидна привреда односно реални сектор. Брз раст јавног дуга је нешто што је такође обележило 2010. годину, нешто што је значајно повећало ризичност улагања у Србији и Србија је по индексу ризичности улагања чувеном ЕМБ индексу или ЕМБ индексу Србије двоструко већи од просека транзиционих земаља, само је Белорусија  иза нас по степену ризичности улагања, тај ризик повећавају и каматне стопе и рестриктивније одредбе и ино и домаће кредиторе. Србија је проћердала ову годину у погледу побољшања или покушају да побољша глобални положај конкуретности. Пали смо за 8%, а оно што је занимљиво јесте да је Србија у 2010. години пала за 36 места на листи глобалне конкуретности у погледу и висине трошкова аграрне политике, када је у питању издавање грађевинских дозвола, Србија се налази на 176. месту од 183 земље, а у антимонополској борби против монопола смо претпоследњи на тој листи конкуренције. То само говори о неконзистентности економске политике, јер прогласите аграр за приоритет па онда за 36% у погледу висине трошкова аграрне политике паднете на листи конкуретности, прогласите грађевину за развојену шансу, а онда будете при дну лествице у погледу издавања грађевинских дозвола и неопходних папира да бисте имали легалну градњу.  

О најави бесплатне легализације и другим маркетиншким триковима ја заиста не бих, оно што је битан податак јесте да учешће сиве економије достиже близу 40% друштвеног бруто производа, преко 700 хиљада људи је захваљујући овим оптерећењима која су додатно појачана, да би се пунио буџет и да би јавна предузећа у таквој години куповала по стотинак аутомобила о трошку грађана Србије, мерено десетинама милиона евра, наравно све на рачун оних најсиромашнијих слојева и категорија грађана Србије. Оно што је такође важно је још један податак да ништа у Србији није тако црно да црње не може бити показује та пољопривредна производња, 2010. година биће обележена у нашим економским аналима као година са најмање засејаних површина од 1946. године, али само док не наступи 2011. Последњи подаци Завода за статистику показују да смо ове године посејали 10 000 хектара мање него у 2009. Значи 2011. ће бити рекордна у односу на 2010. годину.

СНС подвлачи да су ванредни парламентарни избори и промена економског концета, о коме уосталом прича и власт, једино решење за излазак Србије из свеопште кризе, да не бисмо дошли у парадоксалну ситуацију да две године министар економије Млађан Динкић појашњава нацији како је када је видео катастрофалне резултату у децембру 2010. године он свесно обећавао, да не кажем лагао нацију да ће бити боља 2011. да би се избегли ванредни парламентарни избори, да не објашњавам како је председник Борис Тадић добио изборе. Вероватно ће бити још много тога што је свесно преузето потцењујући просечног српског бирача и добијени избори на лажима могу само овако да резултирају, оваквим катастрофалним показатељима.
Захваљујем се свима. Економски тим СНС честита предстојеће празнике, пуно здравља, среће и нову власт у 2011. години.