Највећи безбедносни ризик остаје Косово и Метохија. Ту видимо улогу и одговорност КФОР, с којим смо развили добру сарадњу у циљу заштите српског становништва у покрајини и очувања стабилности, на чему ћемо радити и убудуће, истиче за Данас Братислав Гашић, министар одбране и потпредседник СНС, одговарајући на питање постоје ли тренутно безбедносни ризици који прете Србији.

- Угроженост безбедности Србије долази и изнутра, од националистичких и верских екстремизама, организованог криминала, кријумчарења људи преко наше територије, тероризма, а ризици постоје и на југу Србије, одакле би се могли пренети и на територију централне Србије. За своју прву посету јединицама Војске Србије управо сам изабрао базу „Југ“ и Копнену зону безбедности, где заједно са другим безбедносним снагама контролишемо ситуацију. Оцењујем безбедносну ситуацију као стабилну, али бићемо врло опрезни и развијати спремност за адекватно реаговање, напомиње Гашић.

Зашто сте се одлучили да напустите место градоначелника Крушевца и постанете члан Владе? Чија је то идеја била?

- То је пре свега поверење које ми је указао премијер Александар Вучић и СНС, али и спремност да се пружи максимум на свакој дужности у овом пресудном тренутку за Србију и њен бољитак. Такав је за мене био рад у Крушевцу, граду са више од 140.000 становника и свим проблемима, а дужност министра одбране је још већи изазов.

Према неким оценама, логичнији избор би био да сте били постављени на чело неког другог ресора, на пример привреде.

- Оба ресора су врло комплексна и изузетно значајна у овом тренутку. Свестан сам одговорности, али истичем и личну спремност и задовољство, а рећи ћу и понос, да будем део институције каква је Војска, која за државу и народ има толико значаја, симболике, а самим тим и одговорности за њену безбедну будућност, која је предуслов сваког напретка.

Шта вас је квалификовало за ту позицију?

- Рад у тиму и великом систему није ми стран. То су одлике које су ми помогле да мобилишем позитивну енергију и заједно са сарадницима направимо да Крушевац добије уређенији живот и складно функционисање низа служби, са подстицајем за даљи привредни опоравак и развој. Верујем да је то препознато као квалитет, који ће и у систему одбране развијати добру енергију и давати добре резултате.

Зашто на том месту није остао Небојша Родић? Значи ли то да СНС није био задовољан његовим резултатима?

- Рад господина Родића на функцији министра одбране није споран. Али формирање нове Владе увек тражи преиспитивање и тражење и другачијих решења, тако да је премијер Вучић изабрао овакав распоред кадра наше странке, али и других који на основу угледа и способности могу помоћи да радимо боље и остваримо обећања дата народу.

Рекли сте да је ваша срећа то што је министар одбране у једном тренутку био Александар Вучић. Он није био дуго на тој позицији и чини се да је више посла тада имао у другим областима него у том ресору. Шта сте мислили под тиме?

- Није потребно наглашавати колико су се ствари у Србији већ промениле од када СНС и Александар Вучић говоре и раде за њену бољу будућност. И народ нам верује и зато имамо изборни резултат који је темељно променио политичку слику Србије. Као што се та позитивна тежња осетила у свим сферама живота, тако се и у Министарству одбране и Војсци Србије осећа да вреди радити више и боље, јер смо део једног великог преокрета који је Србији неопходан.

Сматрате да је Војска Србије „један од најбоље уређених система наше државе“, а да су се од 2000. до 2012. министри одбране више бавили својом промоцијом. Ко је онда заслужан за такво стање у Војсци?

- Стојим иза својих речи да су се министри одбране више бавили сопственом промоцијом него подизањем капацитета система одбране и сигурно је могло бити боље да су ефикасније искористили демократске промене. Да је та шанса и енергија паметније искоришћена, сада би као држава и друштво били у много бољој ситуацији. А добро видимо где смо, шта све морамо да урадимо брзо и ефикасно да ствари крену на боље. Али, нећу да негирам учинке којих свакако има, који су помогли да се систем уреди много боље од неких других у држави и врати поверење народа у војску.

Шта подразумевате под најављеним наставком модернизације војске?

- Модернизација ће ићи у два правца. Први је модернизација наоружања и опреме која је неопходна, јер дуго није било озбиљних улагања. Оно што не можемо да остваримо, јер и није планирано буџетским средствима, јесте набавка авиона и сложених борбених система, од чега не одустајемо, али то је задатак који се мора решити на нивоу државе. Наставићемо започете модернизације борбених средстава и њихов ремонт, а имаћемо и значајна опремања и инфраструктурна улагања. Приоритети су даље опремање јединица Војске Србије које се упућују у мировне мисије, набавка опреме за јединице Војске по моделу М-21, ваздухопловство треба да добије нове школске авионе Ласта, настављамо развијање телекомуникационог система, а побољшаћемо и услове за безбедно складиштење убојних средстава. Други правац модернизације су квалитативни помаци у обуци јединица и подизању њихових способности да могу да вежбају, раде и учествују у мултинационалним операцијама.

Постоји ли шанса да Србија промени политику према чланству у НАТО?

- Војнички гледано, са НАТО имамо развијену сарадњу у оквиру Програма Партнерство за мир и сасвим довољно простора за заједничке активности које Србија користи за јачање својих одбрамбених потенцијала. У политичком смислу, у Србији су још свеже ране које су донеле НАТО бомбе 1999, тако да ни једна ни друга страна не треба да иде против те емоције. У законском смислу, скупштинска декларација о војној неутралности важећа је за све па и за Министарство одбране.

Како коментаришете то што скуп подршке влади испред Скупштине није био пријављен полицији и како није онемогућен пошто су законом забрањени скупови испред Скупштине у време њеног заседања?

- Тај скуп је био знак подршке свих којима смо вратили наду и чврсто обећали испуњење намера да ћемо радити само за Србију и њене грађане. Подршку грађана исказану после једног свечаног чина, избора нове Владе Србије пред којом су тешки задаци и огромна одговорност, схватам као израз искреног поверења оних који су дошли, али и још већу обавезу Владе да не изневери очекивања народа.