У Народним музеју Србије, Ермитаж је вечерас истовремено отворио две изложбе: "Невидљива уметност" и "Царски порцелан" у оквиру манифестације "Дана Ермитажа у Србији", на којој ће се до 29. октобра представити културно благо музеја у Санкт Петербургу уз пратеће програме, као што је наступ Балета Јакобсон у Народном позоришту.

Свечаности у Народном музеју Србије присуствовала је и потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан - Харченко. 

Гојковић је напоменула да ће се у наредним недељама српској публици представити три стожерне тачке руске културе: наслеђе Ермитажа, једног од најзначајнијих светских музеја, балет и класична музика.

"Сви они не само да су заштитни знаци једне велике културе, већ су својим оригиналним изразом дали прворазредни допринос читавом човечанству", нагласила је Гојковић.

Према њеним речима, сарадња Србије и Русије заснована је на традиционалном пријатељству два народа и на историјским везама две земље које се на најбољи начин огледају у блискости и узајамном поштовању наших култура и зато је сасвим природно да се у Србији и Београду представи чувени руски и светски музеј.

"Реализација пројекта 'Дани Ермитажа у Србији' представља врхунац наше сарадње у области културе. Она даје пун удео даљем јачању наших пријатељских односа и јасном препознавању прожимања двеју култура. То је и био заједнички циљ и идеја водиља када смо почетком фебруара ове године, са господином Михаилом Пјотровским, директором Ермитажа, договорили одржавање ове манифестације у Србији“, додала је Гојковић.     

Подсећајући да историјска повезаност и сличност наших култура датира још из средњевековног доба, када су просветитељи Ћирило и Методије, ширећи хришћанство и писменост, успоставили темеље култура словенских народа, Гојковић је рекла да је од тада до данас небројено примера преплитања и узајамног обогаћивања наших култура, а да је свакако најупечатљивији и најснажнији онај о великом утицају руских уметника на развој савременог стваралаштва у Србији у периоду између два светска рата.

"У оснивању првог балетског ансамбла у нашој земљи, у Народном позоришту у Београду, кључну улогу имали су педагози и уметници из Русије, првенствено славна Јелена Пољакова. Исто се може рећи и за позоришну сцену, где је доласком редитеља, сценографа и костимографа из Русије након Првог светског рата, створено савремено позориште“, указала је Гојковић.

Гојковић је истакла да дела чувеног архитекте Николаја Kраснова и данас красе нашу престоницу у толикој мери да се може рећи да би она без њих изгубила свој урбани идентитет.

Изражавајући посебно задовољство што "Дани Ермитажа" у години нашег важног јубилеја – једног века српског балета, у чијем стварању су руски уметници имали значајног уплива, доноси својеврсну уметничку посластицу за све љубитеље балетске уметности, Гојковић је рекла да је уверена да је ово само почетак будуће успешне и веома садржајне сарадње.

"Дани Ермитажа само су први корак на овом путу дугорочне и богате сарадње, којом ћемо продубити и проширити наше укупне културне везе. Сведоци смо да је култура та која ствара нераскидиве мостове, а уверена сам да ћемо у данима пред нама захваљујући чулности и лепоти уметности створити плодно тло за рађање нових идеје и стварање нове публике", закључила је Гојковић.

Извор: Танјуг