Такође, веома лоше оцењујемо рад органа градске власти, иако се они труде да својим маркетиншким потезима прикажу како је, тобоже,  све позитивно. Ми имамо сијасет  доказа  да вам докажемо да градска власт не ради добро и да Београд не иде у добром правцу.  Пре свега, по више пута су грађани истицали  и више од 300 хиљада предмета нерешених о легализацији сведоче о томе да је поступак легализације урађен катастрофално. Сам градоначелник Ђилас гарантовао је да ће легализација бити урађена брзо, јефтино и ефикасно, међутим сам поступак легализације готово да није ни започет. Јако мали број решених предмета је урађен, а ако би се овим темпом наставио поступак легализације, она би у Београду трајала још скоро 500 година. Најављивали су да су чак због тога купили зграду Инекса, која је плаћена преко милијарду и 200 милиона, да ће се ту преселити читав Секретаријат за легализацију, читава Градска управа, комплетна инфраструктура власти, а имамо да данас поступак легализације, да кажемо, још није ни започет. Онда се поставља питање чему оволики новац, новац грађана Београда,  који је потрошен и због чега је власт оволико неефикасна у извршењу ових обавеза.

Такође, имамо да поставимо и неколико питања: Колико је новца потрошено на садњу платана у једној од најпрометнијих београдских улица, Булевару краља Александра? Колико је новца грађана Београда потрошено на маркетинг поводом садње платана? У најтиражнијим београдским новинама и разним другим гласилима објављиване читаве странице рекламе како ће се платани садити и онда ћете имати на крају резултат да су малтене у односу 1 према 2 утрошена средства грађана Београда, што значи допло више новца потрошено на маркетинг поводом садње платана, а само мањи део новца на саму садњу. Нажалост, овакве врсте маркетиншких акција су честе у граду Београду и само се о маркетингу и говори, а веома мало имамо конкретних решења. Пуно новца грађана Београда се троши на бомбастичне најаве различитих акција, а када дође до реализације видимо колико су градске власти у ствари споре.

Такође, због чега се овако споро реализује пројекат изградње насеља на простору касарне 4 јули? Да ли постоји локацијска дозвола за рушење објеката који су се тамо налазили, пошто по нашим информацијама таква локацијска дозвола није издата из разлога што генерални урбанистички план није измењен, а то је једна од основа да се локацијска дозвола изде. То је на основу новог Закона о планирању изградњи законска обавеза. Такође, да ли је Граду Београду плаћена накнада за грађевинско земљиште и за који број квадрата? Да ли су плаћена склоништа, пошто по новом закону постоји обавеза да се 2 посто од инвестиције уплати за склоништа? Како они мисле да реше имовинске односе са старим власницима и да ли ће Град Београд бити гаранција или Република, будућим власницима станова, уколико дође до имовинског спора било када у будућности да ће они бити гаранција да ће те имовинске спорове решити и надокнадити штету или старима власницима или будућим власницима станова? И, наравно, због чега није обезбеђено до сада довољно новца од комерцијалних банака? Због чега комерцијалне банке не желе да учествују у кредитирању овог пројекта и зашто је до сада остварен приход готово само једне трећине потребних средстава од укупне вредности од преко 180 милиона евра.
Такође имамо веома велики проблем са, да кажем, недовољном транспарентношћу рада са прилазним саобраћајницама за мост преко Аде циганлије са новобеоградске стране, из разлога што знате да је фирма Словенија цеста ушла украјем претходне године у стечај и сада се поставља питање, иако Град тврди да нису уплатили никаква авансна средства овој фирми, због чега се чека са новим расписивањем тендера за изградњу ових приступних саобраћајница, јер боље кренути што пре да не би било пробијања рокова на веома дуго, да грађани не би морали да чекају, јер мост не може да се пусти у промет ако  са једне стране не постоји место где ће се саобраћај излити.
Такође, градоначелник Београда, Драган Ђилас,  је изјавио да је у периоду од 14 месеци како је ступио  Закон о планирању, издато више од 800 локацијских  и 700 грађевинских дозвола. Овај податак нажалост није тачан, овај податак је опет у домену маркетинга, а права истина је следећа - издато је свега 700 локацијских дозвола, 2300 поднетих захтева и само 23 грађевинске дозволе. Од те 23 грађевинске дозволе, мање од трећине издато је за изградњу нових зграда. Све остало је издато за адаптацију неких постојећих објеката, реконструкцију, дозволе за изградњу базних станица, енергетских и оптичких каблова. И углавном су издате грађевинске дозволе за оне објекте где је правни основ за издавање било решавање по одредбама новог Закона о планирању и изградњи, тако да имамо јако велики број маркетиншких акција Града, а да се суштински проблеми, као што сте могли да чујете, гурају под тепих.

Ни у медијима није могуће чути критику на рачун градских власти, а посебно о темама о којима смо говорили раније а то је тема апсолутне централизације градске власти у руке Града и потпуно развлашћивање градских општина. То је створило огромне проблеме свим градским општинама. Овде не желим да говорима само о општинама  у којима власт врши Српска напредна странка, мислим на све општине града Београда, свих 17. Оне су фактички доведене у позицију и статус месних заједница. Ви тада имате ситуацију да је немогуће испунити захтеве грађана и на брзи и ефикасан начин решити њихове проблеме, већ се њихови проблеми са бирократијом и са политичким класама усложњавају и да се све више и више чека за решавање билокаквих проблема. Управо због тога је данас са мном и мој колега, председник Градске општине Земун, који ће вам рећи на конкретним примерима како власт успорава развој општина, како се недомаћински понаша и шта је све потребно урадити да би се  то стање поправило.

Бранислав Простран: Добар дан. Кренуо бих од онога што нас највише боли, а то је буџет за 2011 годину. Што се тиче буџета за 2011. годину на нивоу града Београда оштећене су све градске општине. Морам да кажем у име Земуна, који је оштећен највише, највећи проблем је у томе што су умањена највише наменска средства. Наменска средства на нивоу прошле године су била око 160 милиона динара. Ове године су око 80 милиона динара. То значи 50 посто мање средстава  општина Земун има за неке ствари којим би могла да помогне својим грађанима, да подигне квалитет живота на територији општине Земун. То све зато што је Град својом лошом политиком довео до тога да исплати свој буџет, да се задужи са иностраним кредитима, сваких пар месеци узимају по нови кредит, због својих лоших пројеката и разбацивања новца. Дошли смо у ситуацију да све то морају да плате грађани свих градских општина. То је једно велико наше незадовољство,  јер ово није буџет који ће да допринесе бољем и квалитетнијем животу грађана, који ће довести неке развојне пројекте или било чему другом. Ако се смањи буџет за једну годину 50 посто  ви знате шта то значи за једну општину. Није то само ствар у општини Земун, све градске општине на нивоу града имају мањи буџет, када се заједно сабере, за милијарду и сто милиона динара мањи имају буџет у 2011. години него у 2010. години. То вам је најбољи показатељ куда иде град. Ако град за годину дана после поскупљења које смо имали у виду грејања, градски превоз, курс и све остало, дођемо у ситуацију да имате 50 посто мањи буџет, причам о наменским средствима, то су средства која могу да се уложе директно у нешто што би подигло квалитет живота грађана у општинама, онда је то најбољи показатељ у каквој је ситуацији град и како планира свој развој.
Имамо други проблем, могу да кажем у Земуну, али тако је у свим општинама, то је централизација. Град је узео, били сте сведоци, апсолутно процес легализације у своје руке. Легализација је апсолутно стала на нивоу града. Имамо ситуацију да је град узео и матичну службу, која је остала да седи у истим својим канцеларијама само средства иду у градску касу. Град врши комплетну централизацију. Град је сада дошао на једну дивну идеју за њих,  а  не за грађане Земуна и осталих градских општина, а то је да се укњижи на сва земљиште којим су располагале градске општине. До сада су  све општине на нивоу града биле, на нивоу Републике Србије, били корисници земљишта, а власник је била Република Србија. Сад долазимо у ситуацију да Град тамо где је била рецимо општина Земун жели да буде корисник град Београд. Таквим њиховим предлогом, пошто катастар доноси одлуке, да  конекција између корисништва о праву власништва коју поднесе општина Земун да буде власник како би могла да привуче домаће и стране инвеститоре и отвори нова радна места, како би могла да подигне квалитет живота својих грађана, кад ми добијемо решење град уложи приговор. Каже Град - не може општина да буде власник, мора да буде Град. Наравно, са тим су незадовољне све градске општине, ја овде имам један папир, то је Предлог за измену и допуну тог члана 100 и 101, који би требало да појасне ту ситуацију, а тај папир су потписали сви градски правобраниоци свих градских општина. То је званичан папир који је заведен и отишао као предлог министарству. Сада имамо ситуацију да сте до сада били корисник земљишта и ако поднесете захтев  да постанете власник, како би могли то земљиште да ставите у промет да доведете инвеститора, отворите нова радна места то не можете да урадите зато што градска администрација, бирократија, каже да би Град хтео да се укњижи на земљиште које је под Земуном, рецимо и земљиште на којем је изграђена општина Земун пре сто и нешто година, Град сада мисли да би он требало да се укњижи на то земљиште. Није ствар шта Град мисли, него ствар је у томе што ћемо опет доћи у ситуацију да изгубимо поново две, три до четири и више година, где ће све ствари да стоје на мртвој тачки. Грађани немају посла, не можемо да отворимо нова градилишта, не можемо да отворимо нове фабрике, не можемо ништа због једне бирократије која сваки дан све више и више дави градске општине, а и саму државу.
Што се тиче бирократије ево један од најбољих примера. Општина Земун је поводом 65 година фабрике „Галеника“ добила једну скулптуру која остаје на територији Земуна, пошто је и та фабрика на нашој територији, ми смо добили скулптуру коју је излила ливница Јеремић, као донацију. Ми сада 6 месеци чекамо од Града сагласнист да ту скулптуру можемо да поставимо на нашој територији, рецимо Земунском кеју. 6 месеци се дописујемо са градском бирократијом, они формирају комисије да одреде да ли имају уметничку вредност или не, у исто време Град се кандидује  да буде европска престоница културе, а сам на својој територији гуши развој и презентовање културе.
Да знате, овај буџет је смањен и за културу на нивоу града. Значи, свака општина има мање манифестације, као  што и општина Земун има мање манифестација на својој територији, на Гардошу и кеју.  Имамо десетине културних манифестација на нашој територији и ми ћемо за све те манифестације морати да одвојимо мање средства. Питање је да ли ће бити средстава да то одржи свој пут којим смо кренули од пре 20 и 30 година само зато што имамо данас лошу и неодговорну градску  власт. То је оно што бих имао да кажем у име општине Земун, али да знате, показао сам вам и документ, то се односи и на све градске општине и сви су незадовољни. Хвала

Небојша Стефановић: Један од разлога због чега тражимо промене и нове изборе управо на свим нивоима је овако неодговорно и неозбиљно понашање власти која фактички кочи инвестирање у ову земљу, а то значи нова радна места, то значи бољи живот грађана. Једино што се задржава овде то су политичке привилегије политичких класа против којих се српски напредњаци боре. Управо то су разлози због којих тражимо нове изборе. Ми изборе не тражимо због себе, тражимо их због бољег живота грађана, а ово што видите ови конкретни примери које смо навели, а има их буквално још стотине хиљада само на нивоу града Београда, и наравно на нивоу читаве Србије је оно што гуши напредак ове земље и овог града.
Ако имате нека питања, ми смо спремни да одговарамо.
Хвала вам што сте били.