Гујон: Велика је част бити представник Србије

О свему томе у "Теми јутра" говори директор канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, који данас путује у Мађарску где ће одржати предавања на престижној високошколској установи.

"Имаћу сутра увече велико предавање на МЦЦ-у, то је Маттхиас Корвинус Колеџ, један од највећих универзитета у Мађарској, који такође обухвата неколико невладиних организација - тхинк танкова, који су присутни у Мађарској, Бриселу, Немачкој и другим местима, тако да је њихов утицај заиста велики", образлаже Гујон.

Како је рекао, тамо је важно говорити о Србији; Србија је увек тема у Мађарској.

"Понекад је у нашем послу, у промовисању Србије, тешко говорити или наметнути Србију као тему у једној великој Америци, у једној Немачкој, у једној Француској. Али у Мађарској, тамо су наши велики пријатељи. Србија јесте тема, зато што је та блискост, не само географска, већ и историјска", констатује Гујон.

Рекао је да то треба искористити и да не треба бити окренут само ка једном делу света, констатујући како "ми гледамо и ка Западу и ка Истоку и, наравно, у нашем региону."

"Тамо ће бити присутни не само студенти, већ и њихови професори, људи који раде у тим тхинк танковима, значи у организацијама које размишљају о будућности, које имају баш јак утицај свугде у свету, па тако и у Мађарској и у Европи", констатује Гујон.

"Зато што ви знате да представљате посебну политику, посебну спољну политику, зато што председник Вучић и Влада Србије имају своју политику. Ми се не усаглашавамо само са оним што се одлучује у Бриселу, него као независна суверена држава одлучујемо о томе у ком правцу желимо да се крећемо и куда идемо", рекао је Гујон.

Гујон је рекао да верује да ће студентима, професорима и људима уопште, који буду слушали то предавање и панел дискусију, бити занимљиво и значајно.

У контексту тема трибине на којој ће учествовати, "будућност европског проширења у светлу актуелних геополитичких изазова", Гујон је рекао како се о потенцијалном уласку Србије у ЕУ говорило од 2000. године.

"2000. године се говорило о могућем уласку Србије у Европску унију негде око 2007.-2008. године. Па онда 2007. и 2008. године се говорило о томе да би било добро и могуће да буде 2012. или 2013. године. Ја сам дошао у Србију и преселио сам се 2012. године. Тада се говорило о томе да завршимо цео процес 2018. године за потенцијални улазак 2019. године", рекао је Гујон.

"Сад смо у 2025. години, а причамо о ком датуму? У могућем датуму да буде 2030. године. Ако, на пример, узмете једну девојку, попут вас, која је 2000. године имала 25 година, ако успемо до тог датума да уђемо, она ће фактички бити пензионерка кад буде Србија била у ЕУ", рекао је Гујон.

"Она је чак развијенија и развија се брже од других држава које су сада чланице Европске уније", подвлачи Гујон.

"Али тада су ушле не због меритократије, већ због политичких одлука. Сад је питање да ли се то успорава, спречава - иде онако споро због критеријума или због политичких одлука. Ја мислим да је због политике", констатује Гујон.

Према његовим речима, ако би све земље Западног Балкана које су на европском путу ушле сутра у ЕУ са својих 15 милиона становника, Европска унија, са својих 500 милиона становника, то не би ни осетила.

"Ни економски, ни демократски, ни у каквом смислу, ни политички чак. Значи, то је њихова политичка одлука“, рекао је Гујон, указујући на постојање замора од проширења међу чланицама Европске уније.

Извор: "euronews"