Хоћемо изборе - порука са митинга у Чачку
- Химна „Боже правде“ -
Водитељ: Данас у Чачку показујете колико сте незадовољни стањем у Србији и колико сте незадовољни радом ове владе. Зато је наша прва и основна порука, онима који данас владају Србијом, отворите очи и уши, погледајте колико нас има, а има нас много и одлучно смо да мењамо ствари. Тражимо мирну промену и спремни смо да је изборимо.
Водитељка: Ту ће поруку најбоље да пренесе човек коме верујете због његове непресушне енергије и незаменљиве комбинације знања, разума и борбености. Заменик председника Српске напредне странке, Александар Вучић.
Александар Вучић: Даме и господо, драги пријатељи, само вас молим да на неколико тренутака спустите заставе и транспаренте, да се овима из режимских медија, да само виде да нас има нешто више од десетак и да само се окупили данас да им кажемо да зулум власти и зулум режимских слугу у Србији више нико не може да трпи. Нашем стрпљењу полако долази крај, не зато што смо ми нестрпљиви људи, не зато што је неко жељан да се дочепа власти, већ зато што су Србији, нашој деци, потребне промене. Зато што им је потребна другачија будућност, другачија будућност од онога што данас проживљавају у режиму Бориса Тадића, Ивице Дачића и Млађана Динкића. Ми не можемо и нећемо људима да кажемо – живећете као бубрег у лоју, тећи ће мед и млеко, цветаће цвеће. Неће, биће тешко. Али наш посао и наша обавеза, зато путујемо свуда, тражимо и разговарамо, желимо за Србију много више инвестиција него што их имамо данас, али инвеститори хоће да дођу када имају поштену власт, а не кад лопови управљају државом, па им траже провизију за себе и своје џепове. Инвеститори хоће да дођу тамо где могу да направе профит, а не када им властодршци узимају и одузимају све што имају. Нама је потребно да развијемо домаћу привреду и пољопривреду и индустрију, фабрике нам не раде, затварају се једна по једна и у Чачку и у Милановцу, па све до Ужица, на коју год страну да окренете, према Краљеву, све чемер, туга, безперспективност. Кажу – немате шта да понудите. Па, имамо шта да понудимо. Имамо да понудимо поштење, имамо да понудимо више инвестиција, имамо да понудимо нове и другачије законе који ће да гарантују више посла за наше људе. Јер без посла нема будућности, без више радних места нема будућности, а ови који су данас на власти показали су да могу милионе евра само себи у џепове да стрпају. Ништа друго нису урадили у претходном периоду.
Ја вас молим, драги пријатељи, а знајући колико вам је тежак живот, без обзира на то да ли сте симпатизери неке политичке странке или као обичан народни човек присуствујете овом великом скупу, молим вас само да кажете својим комшијама, својим пријатељима, да смо ми дали све од себе да уразумимо режим, да уразумимо режим и њихове слуге које свакодневно воде прљаву кампању против наших политичких странака, да им кажемо, приближило вам се, дошло је од краја, али ми нећемо на силу, ми хоћемо мирно, да се окупљају грађани, да се не разилазимо и ако не буду прихватили нашу жељу да избори буду до новембра одржани, скупићемо се у Београду 16. априла и нећемо одлазити док своју одлуку не промене.
Режиму мора да буде јасно да Србија није на продају, да Србију не могу да купе, да незадовољством грађана не може нико да управља, не можемо ни ми, само покушавамо заједно са вама да створимо услове за нормалну будућност, зато што је потребна будућност за нашу децу, зато што је потребна будућност за оне који долазе. Зато што је потребно да сељаци ујутру устану, али да млеко које помузу из краве да имају коме да продају, а не да нам флаша њихове тајкунске воде кошта дупло више него флаша млека. Можемо да живимо у земљи у којој нећемо пет милиона евра свакога дана да се задужујемо. И хоћемо да живимо, јер немамо другу земљу од наше Србије, али ми њима морамо да кажемо – ми вама да се реванширамо и светимо за оно што сте чинили нећемо никада, не због онога што сте чинили политичким противницима, али за пљачку, криминал, корупцију, за лоповлук, за све што сте отели од грађана Србије, е за то ћете да одговарате, јер за то праштања нема.
И нисмо дошли ни данас, уверен сам да нећете чути увреде ни на рачун Динкића, ни Тадића, ни Дачића, ни њихових кофера, нити било чега другог. Оно што је наш посао, то је кад обезбедимо изборе, наш посао је да на изборима победимо, а после тога је наш задатак да створимо ту нормалну Србију, да обезбедимо више радних места, више инвеститора, да донесемо нове законе о јавним набавкама, министарствима, влади, да донесемо нове законе о грађевинском земљишту, реституцији и многе друге који су нам потребни, да створимо услове да људи могу да живе и раде у нашој земљи. За ту Србију ћемо морати заједнички да се изборимо. Хвала вам на стрпљењу. Хвала вам на енергији. Хвала вам на шанси коју дајете будућим генерацијама Србије. Хвала вам на томе што сте издржали све њихове хајке и харанте. Хвала вам на томе што сте најхрабрији део Србије. Хвала вам. Вама и вашим породицама желимо све најбоље. А надамо се да 16. нећемо чекати заједно, а и ако га будемо чекали, дочекаћемо и 17, ако не буду расписали изборе, а мораће да их распишу. Хвала вам још једанпут. Живела Србија.
Водитељка: Опозиционе странке у Србији, предвођене Српском напредном странком, показују да су спремне и одлучне да преузму одговорност у име грађана Србије, окупе и заједнички изборе за расписивање ванредних парламентарних избора, јер је обавеза свих који се политиком баве да мисле о будућности наше деце и наше државе.
Водитељ: Дама, која је доказала да је посвећен и упоран борац. Члан Главног одбора Покрета Снага Србије, госпођа Миланка Карић.
Миланка Карић: Помаже Бог. Браћо и сестре, драги Чачани, српски домаћински граде, обећали смо 5. фебруара да Србија неће стати док не промени власт која је довела нашу земљу до руба пропасти. Србија се у својој историји често налазила на ивици биолошког опстанка, али у тим ратним временима, када је понестајало мушкараца, жене су биле те које су биле, не само сестре, мајке, супруге, видари, учитељи, него пре свега, домаћини, хранитељи и ратници. Зато се ја данас осећам као српски војник на солунском фронту. И данас се бије одсудна битка за спас Србије. Ево данас овде у Чачку код вас. Какву они Србију мисле да оставе нашој деци и нашим унуцима? Опустошену, понижену, гладну, задужену за 24 милијарде долара, опљачкану за 87 милијарди евра кроз прљаву и противзакониту приватизацију. Неће тако моћи. Дакле, успели су да униште све што је вредело у овој земљи, распорадали су у бесцење 90 посто српске имовине које су генерације скоро читав век стварале у овој земљи, за само две милијарде евра. Е па неће бити могуће да је читава имовина, коју смо сви заједно стварали, вредела само две милијарде евра. А један „Мобтел“ продали су за милијарду и 800.000. Паметном доста.
Све време се баве сами собом. Ево и сада, као, реконструишу владу да би спасили себе, а не Србију. Кажу нова енергија, нова влада. Па, каква је то нова влада у којој су остали сви они који су први морали да оду. Они који су ову земљу довели до стечаја и због којих Србија умире, али нећемо им дозволити да Србија умре и нећемо им дозволити да униште нашу земљу. Заједно ћемо их сменити и заједно ћемо спасити Србију. Није Бог осудио ову земљу да буде гладна и сиромашна. Србија има све. Добар и вредан народ, плодне њиве и оранице, паметну и образовану омладину, природна богатства, све, имамо све, али имамо лошу власт, охолу, грамзиву, бездушну. Заједно ћемо их променити у то сам сигурна. Када би вам сада рекли идемо за Београд, сигурна сам да би кренули, а када се Чачак покрене Београд се тресе. Ево има нас неколико хиљада, можда десетак хиљада, а у 25 српских округа биће нас толико, још и више. Нека преброје, па нека још томе додају и Београђане, па нека добро размисле да ли ће испунити жеље народа и да ли ће чути глас народа. А народ хоће промене. Народ хоће изборе. И народ неће више них. Је ли тако? Значи, ево пред вама стоје људи који знају, који имају решења. Људи који су се доказали у свом послу. Сигурна сам да ти људи знају да извуку ову земљу из проблема и да је изведу на прави пут. Када будемо власт, тј. када наша коалиција буде вршила власт у овој земљи учинићемо све да хитно спроведемо наш програм опоравка и развоја српске привреде. Динамичног развоја малих и средњих предузећа, привреда, пољопривреда наша пре свега, донећемо приоритетне законе о развоју пољопривреде, па да нам Србија поново извози пшеницу, као што је радио то, а не да нам народ у 21. веку умире од глади.
Зауставићемо продају „Телекома“. Реформисаћемо законодавство, онако како то тражи Европска унија, ићи ћемо у Европу, наравно, али Европи не треба гладна и сиромашна Србија. Европи треба уређена, задовољна земља. Ићи ћемо у Европу када за то будемо способни и спремни. Предности су огромне, али су обавезе можда много веће. Сада, наш приоритетни задатак јесте спас наше државе, спас нашег народа. Зато смо сви овде заједно, драга браћо и сестре. И још учинићемо много што шта, много тога, јер ми имамо програме, иако нас стално прозивају да немамо програме, а програми су нам мртво слово на папиру. Њиховим програмима смо дошли до овога данас, до руба пропасти, само нам треба још корак и готови смо, али то нећемо дозволити.
Поздрављам вас све и уверавам да су ови људи пред вама прави људи који ће хитно, када буду у могућности у српску владу увести људе доказане, са резултатима, динамичне људе, праве зналце, да најзад ти људи реше проблем од животног значаја за ову земљу и овај народ, а не ко зна какве партијске незналице и климоглавци. Драги моји, живели, желим још само једном да поздравим коалицију која има ове програме и која ће спасити Србију. Коалиција за Србију, Покрет социјалиста Александар Вулин; Покрет снага Србије Богољуб Карић; Нова Србија, наш домаћин, легендарни Веља Илић; наши предводници Српска напредна странка са Александром Вучићем и будућим предсеником Србије, нашим лидером Томиславом Николићем. Живели! Србија има снаге! Живео Чачак! Живела Шумадија! Живела Србија!
Водитељ: У савршено уређеном друштву, као што је данас наше, места за политичку сатиру нема. Зато да се подсетимо како је то некада давно било.
Водитељка: Саша Пантић, Андрија Ковач, Бане Видаковић.
- Курсаџије -
Водитељка: Уместо остваривања обећаног програма, опоравка привреде, Влада се месецима уназад, на шарлатански начин бави искључиво собом, купујући време до следећих избора, а Србија нам је у социјалном и економском колапњу. Даљи опстанак ове власти неминовно води даљем погоршању економске ситуације и стандарда наших грађана. Обратиће вам се председник Покрета социјалиста, Александар Вулин.
Александар Вулин: Страх. Страхом хране Србију као одсеченим радничким прстима. Страхом владају Србијом, јер нема никога у Србији ко се не плаши. Страхује сељак да ли ће имати да пооре. Страхује да ли ће имати да пожање, а и кад пожање коме ће продати и да ли ће од тога живети читаве године. Страхују радници, страхују они који раде да ли ће остати без посла и без хлеба, да ли ће бити плаћени за то што су радили. Страхују да ли ће икада доћи до истине ко му је отео фабрику, ко му је отео земљу. Страхује радник да ли ће икада доћи влада која ће веровати у правду, која ће веровати да ће се ствари заиста променити. Страхују очеви у Србији да ли ће их си синови стидети, јер живе и трају, јер расту у беди коју нису заслужили. Страхују мајке да ли ће им синови чим се снагом завргну отићи из ове земље да се никада више не врате, да им унуци никада српским језиком не проговоре. Страхује у овој земљи армија, она која нас је бранила, да ли ће их некоме продати и предати, да ли ће их се одрећи, заборавити на њих, као што су заборавили на оне који су нас бранили и хранили. Страхује полиција у овој земљи, јер никад не знају колико заштићених сведока, колико нарко-дилера и убица ће постати заштићени сведоци, а они ће морати да их бране и пазе и чувају. Страхује у овој земљи свако ко има и мало срца и мало савести. Страхује у овој земљи свако ко има срца, а највише страхују наше власти, јер се боје да долази дан када ћемо открити истину о њиховим милионима, о њиховим хотелима, о њиховим приватизацијама. Страхује власт у овој земљи, страхује од народа. Влас у овој земљи је уплашена да ће се једног дана, а тај дан је близу, и тај дан је сваким даном, сваким часом, сваким секундом све ближи, страхује да ће се Србији очи отворити, страхује да ће јој се уста отворити, страхује да ће јој се из слободних груди заорити поклич којим ће отићи са онога што им никада припадало није. Страхује власт у овој земљи да ћемо сазнати истину о њиховим милионима, о њиховим приватизацијама. А када дође тај дан и када се обистини тај њихов страх, сви остали страхови ће престати. И, да, доћи ће дан када се очеви неће стидети својих синова. Доћи ће дан када ће мајке знати да ће им деца остати овде, да ће остати овде да трају, да стварају, да праве посао, да праве земљу за генерацију која тек долази. И, да, доћи ће дан када се обистине страхови наших владара, престаће наши страхови, престаће Србија да се боји заштићених сведока, престаће да се плаши нарко-дилера и убица у државним аутомобилима. Престаће Србија да се боји када власт почне да живи своје страхове. Питају нас за програм, питају нас за програм они који свог програма немају и ја вам кажем, наш програм може да стане у три речи, у три реченице: доносићемо законе у корист оних који живе од свог рада, а не оних који тај рад отимају. Радићемо све супротно од њих и нећемо красти. И нећемо красти! И нећемо красти! И када престану да хране Србију страхом, као одсеченим радничким прстима, када засија сунце истине у овој земљи, промениће се нешто као што се мења на овом парчету слободне Србије, на овом парчету Србије без страха, Србије слободне од страха.
Водитељка: Власт данас хоће да увођењем медијског мрака и нашег права да не знамо ништа, багателном продајом јединих преосталих стратешких грана српске привреде, настави са личним богаћењима и ликвидацијом привреде.
Водитељ: Кажу – нема алтернативе, има. Данас су овде људи за које знате да могу боље, поштено, часно, стручно. У држави у којој се не краде живи богат народ. Дама, чију стручност и знање уважавају и политички противници, народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке, госпођа Јоргованка Табаковић.
Јоргованка Табаковић: Поштовани Чачани, данас је 19. март 2011. године, за три дана су Младенци. Имате ли шта да купите и чиме, имате ли кога да одете да посетите и честитате Младенце некима који су се одлучили у ово тешко време да оснују породицу, да рађају децу. Догорело до ноката, зато вас је оволико овде данас. Уместо да данас, у суботу, нерадни дан, одмарате од радне недеље, ви сте дошли да кажете, заједно са нама да нећемо да будемо заробљени у незапослености и у безнађу. Дошли сте да кажете ми и ви да желимо да се ослободимо површне, неспособне и безосећајне власти која мисли само на себе.
Ми, одговорни људи, које видите на овој бини овде, предвођени Томиславом Николићем, и ви са друге стране, који нас слушате, ми треба да будемо брана која ће да заустави бујицу безвлашћа и прљавих игара у привреди, политици, здравству, култури, школству. И зато смо ми позвани од своје деце, прозвани од вас, да те промене на изборима које тражимо изборимо заједно, не гледајући у вама ни само гласаче, ни само подршку, већ снагу оних који одговорно размишљају о будућности своје деце. Покажите им да ми ту снагу имамо, да ми имамо стручност и знање и упорност да до тих циљева дођемо. Овој Србији не требају ни пророци, ни спаситељи, требају јој одговорни људи који ће на изборима показати да Србија мора да победи и да у овој земљи има доста и новца и посла за све, само што ова власт то неправедно распоређује. Народ каже – није жао на мало, него на неправо. Избори, ми, Томислав Николић на челу, су вам гаранција да се може доћи и до праведног и до правде и до пристојног живота и до, са радошћу дочеканих Младенаца, када имамо коме да одемо и са чиме да их посетимо. Живели.
- Песма о Морави -
Водитељка: Стихове из поеме „Морава“ Добрице Ерића, говорила нам је Мирјана Требињац.
А данас овде тражимо расписивање ванредних парламентарних избора, јер овом режиму не сме да се дозволи да обманама и крађама изгура цео мандат. Бесмислена реконструкција Владе показала је колико су странке у власти отуђене од грађана и њихових проблема и колико су посвећени само сопственим страначким и личним интересима. Он је човек кога ви најбоље познајете и зато му верујете, јер знате колико је урадио за наш Чачак. Председник Нове Србије, Велимир Илић.
Велимир Илић: Браћо и сестре, помаже Бог. Да ли смо могли замислити, после 20 година да опет будемо на овом Тргу, да опет причамо исту причу, да опет тражимо изборе, да опет тражимо промене, да тражимо да неке склонимо, који не могу да ураде ништа? Нисмо веровали. Мислили смо да ће се тај посао завршити, да ће наша прелепа Србија, наш прелепи Чачак, прелепа Шумадија постати демократски и да ћемо имати посла, радити поштено и зарадити, извозити, стварати, имати пријатеље у свету и са њима сарађивати, бити одавно у Европској унији, али не може, увек се испречи нешто и неко. Чим дођу на власт, људи се изопаче, упропасте и крену све по старом. Сећате се кампање 2008. године, овде је Борис Тадић рекао - 2013. године ми смо чланови Европске уније. А сада каже 2018. А можда и двадесете. А можда ко зна кад. А без њих ми ћемо то постати веома брзо. Наши људи одлазе у Брисел, договарају, преговарају, јер од њих су сви дигли руке. Виде они ко је са њима. Са њима су њихови кланови, њихови пријатељи, њихови заштићени сведоци, са њима се окупила српска багра, српске штеточине и све је то тамо у једном пакету. И наравно, док су они тамо промена нема. Гледали сте неки дан оног несрећника, дошао у Скупштину да предложи реконструисану Владу. Прича нешто, нико га не разуме. Криза је прошла само још народ не осећа. Он је поносан на Владу која је радила, а да ли сте ви поносни на ту Владу. Ова Влада оставила је без посла 400.000 људи. Ова Влада је уништила српско село потпуно. Произвођаче меса, млека. Ова Влада је поскупела нафту са 76 динара на 120 динара. Ова Влада је поскупела вештачко ђубриво да је сад дошло на два ара земље шумадијске, можете да купите плац за кућу за два џака ђубрива. Па људи да ли су они нормални, па да ли њих треба трпети један једини дан? И они кажу – долазе избори, идуће године у почетку. Па, не требају нам више ниједан сат, ниједан дан, јер са њима је немогуће. Обећали су, а шта је сад? 67.000 фирми је данас у стечају, још 300.000 људи ће остати без посла. Они одраше ово мало привреде што ради. Само стижу рачуни. У Влади поново господари Динкић, он је, у ствари, испред Владе у Парламенту, али његови су унутра. Шта је рекла Калановићка да неће бити у Влади, а сада иде као бела лала. Јер знају где ће им бити место. Овде не треба борба против корупције, Г17 у пакету треба склонити и то је најбоља борба против корупције. Има још других ту око њих.
Погледајте, била је уметност уништити једну чипсару у Чачку, то је била уметност. Била је уметност уништити Аутопревоз, ја видим овде синдикалце, уништити српске гиганте, који су у оној великој Југославији значили нешто, уништити Слободу белу технику, а давати милионе евра Словенцима да дођу тобоже у Зајечар да производе шпорете и остало. Па зашто се гаси Слобода која је била највећи извозник на руско тржиште? Јер тако штеточине хоће да униште српску привреду, да је ставе на колена и кад је на коленима лако је господарити. Над гладнима, над голима и босима лако се влада. И они то знају добро и они то хоће. Ми нећемо минут да видимо више Мирка Цветковића. Он је први требао да оде из овде Владе. Божидара Ђелића, остале, шта они значе за ову Србију?
За 15 дана почиње сетва, почела је резидба, са чим сељак да обради, од чега да купи, шта да прода, ко прима још плату, са чим струја да се плати, разрезали су ово порез на имовину и дали општинама 60 посто да могу да подигну, да би од тога живеле. Подижу акцизе на гориво и нема више куд, дошло је све до краја. Просветари штрајкују, нема плата, подижу се кредити, комерцијани за плате, за полицију, за војску, наравно, за здравство и све остало. Запалили су две болнице да би сакрили лоповлук у њима, јер су потрошли средства која су подигнута да се те болнице изграде и опрема. Према томе, ја вас молим, помозите нам, будите сви као један за промене. Позивамо све и ДСС и незадовољне социјалисте и оне жуте, који не знају куд ће са собом, добро нам дошли сви. Сви под један барјак за промене. И наравно, ми смо се окупили и потући ћемо их до ногу. Ви сте изабрали Николића да буде вођа, и мора да буде вођа и да стави Србију на ноге. Ми ћемо сви помоћи, сложно као један, али будите сви јединствени, свима је тешко, свима је јад и несрећа, неће нас Европска унија гладне и жедне без посла, са оволиким лоповлуцима, са оволиким прањем пара. Ко је радио за Шарића? Зашто се сад ћути? Ко је радио у Колубари? Ко је радио на пројекту сателита? Ко је уништио Сартид? Ко је Луку Београд? Па, они. Нисмо ми, људи. И сада они нападају некога, они траже правду. Мораће за то да положе рачуне народу и ми то очекујемо, а ми вам обећавамо да сложно, заједно са вама, идемо до краја, нема одлагања, нема чекања, идемо из града у град и тражимо једно, а то је – избори. Што се плаше избора, ако су толико јаки? И ја вас само још једно питам, када овде у неким кампањама се појаве неки политичари, схватите једно, да ли више Шумадију, Крагујевац, Чачак, Ужице, Краљево воли Млађан Динкић или Тома Николић и ја? Па не треба о томе полемисати. Ми са њима нећемо. Ви са њима нећете. Они су уништили Србију и мора да оду на изборима који ће доћи. А ја вам обећавам и гледам вас овде на тргу у очи, отерајмо те штеточине што пре да би Србији свануло. Хвала вам пуно. Хвала што сте дошли. И нека нам Бог помогне, да што пре на изборима победимо! Живели
Водитељ: Опозиција предвођена Српском напредном странком, јасно се залаже за европски пут Србије и на конструктиван и разуман начин настоји да оствари интересе наших грађана и не омета процес евроинтеграција. Зато смо поручили странкама у Влади да ћемо, ако покажу политичку одговорност и спремност да избори буду одржани у октобру или новембру ове године, ми показати спремност да прихватимо такву врсту политичког компромиса и позвати грађане Србије да на ванредним парламентарним изборима изборе неопходне промене.
Водитељка: Имамо право на промене, промене које значе и обавезе да стварамо бољу Србију и лепшу и срећнију будућност за наш и нашу децу.
Човек коме Србија данас највише верује, председник Српске напредне странке, Томислав Николић.
Томислав Николић: Даме и господо, браћо и сестре, имамо посла са људима који нас не познају довољно. Они не знају с ким имају посла, они нису разумели 5. фебруар, они ни данашњи дан, изгледа, неће умети да схвате, не знају они да сељак у Србији има стрпљења да посматра своју воћку од момента кад процвета, до момента када треба да је обере. Не знају они да сељак у Србији зна кад се бере воћка, не пушта је да иструне. Ми нећемо да пустимо да Србија иструне. Време је за изборе, господо из реконструисане Владе. Време је, зато што сам вам читао биографије, па нигде не пише да ли сте негде ожуљили руке, да ли сте се бар са неким жуљевитим рукама у животу руковали. Пише да знате да радите на компјутеру. Зна и мој унук Војин, има три и по године. Пише да сте курсеве завршавали у иностранству, па зато на овом гру Волксбанка, Интеза банка, ВБ лизинг, Алфа банка, само стоје трагови од рекламе за фабрику резног алата за хидроградњу, за Аутопревоз Чачак, за Слободу, за дику поморавља Чачак, за дику поморавља Краљево, за велики шумадијски центар Крагујевац. Да се хвалимо и вашим курсевима и банкама које сте отворили, да преко њих оде сва српска привреда, не знате нас добро, Тадићу, Динкићу и Дачићу, упознаћете нас јако брзо. Петог фебруара пружили смо вам руку и рекли – распишите изборе, нећемо више да се окупљамо. Правите се важни, договарате се са другима, а не са својим народом. Онда смо вам дали још једну повољност, јер ми у овој трци, ако је на 100 метара, можемо 30 метара предности да вам дамо, ми ћемо да вас стигнемо и да вас престигнемо. Рекли смо, уздате се у статус кандидата, да ли је то у октобру. Хајде у новембру да држимо изборе. Хајде да видимо шта ће да буде после тога. Ћути наша власт, мудрује, размишља, ево до понедељка, драга моја, браћо и сестре, нек размишљају, а од поденељка ми размишљамо како да организујемо 16. април у Београду. А 16. април у Београду је крај ове власти. Шеснаести април је рођење Србије и не долазимо да их сменимо, него морамо да бијемо пут да их натерамо да распишу изборе. Није нам тешко, ионако у Србији више нико ништа и не ради. Скупићемо се 16, а они неће моћи да нас преброје и кад буду преполовили, и кад буду учетвртили, биће нас поново много. А није тешко са нама, са нама може свако ко је разуман, са нама може свако ко жели добро Србији, са нама може свако ко жели добро сваком грађанину Србије. Ми никоме не желимо зло, ми нисмо они који прете, ми смо веома забринути, ми смо веома озбиљни, ми знамо какав нас посао чека, ми знамо у какве рушевине долазимо, али смо спремни да почнемо да радимо. Кад ми почнемо да радимо радићете и ви. Иначе, ако Србија постане држава у којој се на трговима окупљају незадовољни људи, од Србије нема ништа.
Реконструисала се Влада, то је као када би вам мајстор растурио мотор на аутомобилу, па од истих делова урадио генералну. Питајте те мудраце да ли је то могуће. Питајте их да ли смо ишта добили том новом Владом, изузев старе мудрости – задужи се и продај, задужи своју децу, задужи њихову децу, важно је да имаш још један мандат, па потом још један мандат, важно је да продаш „Телеком“, јер ту можда има и 100 милиона провизије. А нама је важно да оно што је наше, остане наше. Нећемо ништа више да продајемо, хоћемо да доживимо да Србија купује, да Србија расте, да цвета. Доста смо њива распродали, доста фабрика је отишло, доста цементара, доста наше деце је отишло као да смо их продали. Хајде Србија да буде држава у коју се улаже. Па да ли је то велика мудрост да уложе Немци у фабрику која ће да извози у Русију? Да ли је то велика мудрост да се прокопа Морава, да се избије на Егејско море? Да ли је то велика мудрост да се прави зона на десној обали Дунава, да сви производе, да возе на најјефинијем превозу, да остваримо ту сарадњу између Истока и Запада? Каква је мудрост потребна да будеш поштен? Потребно је да си васпитан као поштен. Потребно је да се дружиш са поштеним људима. Потребно је да можеш да станеш пред народ и да кажеш – ја не могу боље, а ако има неко бољи, ево вам избори, па изаберите тог бољег. Каква је мудрост потребна да у Бриселу кажеш желимо добро свом народу, а нама не треба ништа? Каква је мудрост потребна да у Москви кажеш желимо добро само свом народу, а нама не треба ништа? У шта се то претворила мудрост српске власти? У превару, у обману, у лажи, у претње. И за овај митинг наћи ће некога кога ће да сликају како иде уназад, па ће рећи, јесу ли ово напредњаци. И за овај митинг и за следеће митинге, наћи ће да кажу нешто ружно. Немојте да се осећате као људи о којима се говори нешто ружно. О вама говоре лоши људи. Ви сте за мене дивни, најбољи, најјачи, најплеменитији. И ви који сте пошли из других градова данас, пошли сте по киши, неки и по снегу, а Бог гледа, чува Бог Србина свог. Нема кише, није је било ни у фебруару кад је био највећи мраз, неће да је буде ни 16. априла, биће сунца каквог Србија одавно није видела.
У праву је Велимир Илић, 2000. године нико није очекивао да ћемо да изгубимо 10 година, да ћемо да прокоцкамо 10 година живота, да ће све наше наде да оду, да ћемо да заборавимо где је фабричка капија, да ћемо с тугом да гледамо у њиву коју не можемо да обрадимо, да ћемо с тугом да гледамо децу коју не можемо да школујемо, родитеље које не можемо да лечимо. Није то за Србију, није то за Србина, није то српски посао. Српски посао је да растемо и да се развијамо, да радимо као сав други свет. Ослободили су нас виза, срамота нас је да кренемо тамо где се иде без виза, срамота да видимо где одоше други народи, а ми остасмо заробљени, па још заробљени у својим свађама. Ми се не свађамо ни са Тадићем, ни са Динкићем, ни са Дачићем. Ми само кажемо – аман, људи, сазрела је воћка, хоћемо да беремо, а не да трунемо. Аман људи, па избори су прилика да се види ко је бољи. Имате телевизију, имате новац, грдите нас на сва уста. Претите да ћете да нас хапсите, проналазите у нама криминалце. Све вам је у рукама, само распиштите те изборе, па ако похапсите нас првих 100, из ових редова, доћи ће других 100, па трећих, па четвртих, па петих. Ово се не зауставља више, ово не зависи ни од Веље, ни од Томе, ни од Аце Вучића, ни од Јоргованке. Ово зависи од Србије, или хоћете да живите боље, или нећете, или нам натоварите тај посао на леђа, или се мучите као и до сада. Нећемо више да будемо на митинзима незадовољних, хоћемо митинге задовољних људи. То Србија тражи од нас. То и мало посла. Посао ћемо да обезбедимо. Поштење од врха власти до краја да обезбедимо. Ми нећемо да хапсимо за коферче, али хоћемо за вагоне и камионе, који су однети из ове Србије. Ми нећемо да хапсимо поштене зато што говоре лоше о нама. Још ћемо да тражимо људе који говоре лоше о нама. Можда знају нешто што ми нисмо видели. Али ову муку треба скидати са леђа Србије, док још има времена, док још има места. Ми ћемо да уведемо Србију у Европску унију, а они могу да се обесе ако хоће. Ми ћемо да подигнемо Србију поносну и усправну. Ми ћемо да одбранимо све што Србија треба да брани. Ми ћемо да стабилизујемо све што у Србији треба да се стабилизује. Имали су своју шансу. Сад нека пруже народу, да народ има своју шансу. Нас нећете морати да терате да одемо са власти. Кад год нас победе, скинућемо капу и стиснућемо редове за нову прилику и за нову борбу. Али када сад гледам у будућност, ко ће да нам буду политчки супарници, изгледа да ћемо морати сами да одлазимо, јер неће имати ко да нас победи.
Много вам среће желим. Желим вам да остварите све своје циљеве. Желим вам да не дође до 16. априла, али ако дође до 16. априла, желим да вас видим тамо, затећи ћете ме кад год дођете и кад год одете, ја ћу да останем последњи, као што смо остали 5. фебурара, да почистимо неколико бачених папира и неколико празних флаша, јер тамо у Београду, као и данас у Чачку, као и у Зрењанину следећи били су дивни људи, били су честити и поштени, били су уморни од патњи, од глади, од страхова, били су људи жељни и слободе и радости, а посебно радости за своју децу. Разићи ћемо се данас. Спремајте се за наше нове сусрете, спремајте се зато што само још овде има енергиије. Тамо у оној Влади, тамо у оној управи има само страха. Јадна је власт која се боји, па у страху вуче лоше потезе, зато што ће то све да јој се обије о главу. Много вам хвала. Хвала Чачку, који нас је угостио. Хвала свим градовима Србије којима ћемо ускоро да се обратимо у госте. Ово ви помажете себи, а ми ћемо само да будемо напред, па како нам Бог да. Све најбоље! Живела нам Србија!
