Инверзивна логика одговорности

Ето, иде прича демократа ових дана по свим медијима, ситуација је, објашњавају таква да је јасно да ће Срби остану ли на барикадама страдати, улудо изгубити главу. Код демократа се догодио коперникански обрт (скоро па преокрет), или ако вам је ближе - председник преврнуо ћурак за дан. Па од заговорника права Срба да грађанском непослушношћу и барикадама бране своја грађанска и људска права, дошао до сазнања на се барикадама ништа не може решити, и да су оне у ствари хипотека на европску будућност Србије. Одмах је ревносно прискочила у помоћ да појасни и даље разради идеју, Триванова. Њен посебан допринос се састоји у елаборацији неодговорности највеће опозиционе партије, Српске напредне странке, која ваљда зато што је у опозицији, има управо и највећу одговорност. Позната је инверзивна логика одговорности Демократске странке, која се упорно иако неуспешно примењује мало мало на напредњаке. За све катастрофалне резултате у држави, крива је наравно Српска напредна странка јер не нуди решења, и не доноси државничке одлуке. Срам нас било. Уместо да лепо, као свака опозициона странка, преузмемо одговорност, уђемо у институције државе и кренемо да решавамо ствари. Можда демократе желе такав сценарио, а ми им нечитамо жеље? Е то је суштина целе државничке, државотворне и људске бриге Тадићевог режима – како искористити сваку ствар, па и овако озбиљну као што је питање опстанка барикада на северу Косова, да се на прљав и јадан начин обрачунава са политичким противником.

А шта је суштина целе приче? Као, напредњаци су неодговорни, реагују са задршком, позивају се на одлуку народа, уместо као демократска елита властодржаца - да их предводе. Односно, да наставе да грађанима кроје судбину по шавовима који се озбиљно парају у последњих 10 година њихове државничке епопеје. Дакле, у ситуацији када нико жив не зна о чему се разговара, иако често користе термин преговора, са Приштином, иако нико не зна какви се све разроки погледи и раштимоване поруке упућују Србима на барикадама, када нико не зна шта је договорено пред 9. децембар, овај режим се усуђује да лицемерно преузима кормило одговорности за судбину људи који својим телима и снагом духа бране своја права, нарушена неозбиљном тактизирајућом и бесмисленом политиком истог режима у последњих  бар 10 година?!!!! И притом, каже Триванова, ваљда су најважнији животи људи, а не тамо нека територија. Иако ти људи свесно више од 4 месеца бране успостављање границе са Србијом. Јер мисле и осећају да су део Србије. Ако нису, онда нека овај режим каже – људи, ви више нисте у Србији, склоните се јер ће да вас убијају, јер нисте више на својој земљи. Ако им то не кажу, онда са којим ће правом да било ко пуца на њих - јел они окупирају нечију територију, јел угрожавају некога и нешто?

Са којим правом овај режим помишља да може о било чему да одлучује у име грађана, када је изгубио сваки легитимитет и у Београду и на барикадама? А госпођа Триван нека научи једну од основних лекција политичке демократије – суверенитет је у народу, он га даје, он га и одузима. А терор одлагања избора јесте форма која може да се натеже, али кад пукне уже, џаба и натезање и претезање.

(Аутор је члан Главног одбора Српске напредне странке)