Ја ћу вас само подсетити да је министар економије и регионалног развоја господин Млађан Динкић најавио излазак Србије из рецесије приликом потписивања Анекса уговора са Фијатом, затим смо из рецесије излазили када је премијер Мирко Цветковић обрадовао нацију да има поуздане показатеље да је рецесија иза нас јер има поуздане информације о редовнијем пуњењу државне касе. После само неколико дана се испоставило да је редовније пуњење буџета било последица пререгистрације аутомобила са црногорским таблицама, а не резултат квалитетније економске активности. Чим је пререгистрација завршена Србија се поново нашла у рецесији. Излазили смо из рецесије и у августу прошле године када је власт поново најавила пораст индустријске производње од 1%, у позадини је чињеница да је то било резултат квара фабрике у Кошицама па је покренута производња у смедеревској железари.Власт је брже боље објавила да је криза иза нас.Чим је квар отклоњен и утихнуле велике пећи у Смедереву, Србија се поново вратила у кризу.Четврти пут је Србија изашла из рецесије када је укинут лекс специјалис, један закон који је сама донела и за који је рекла да ће важити све док буде трајала криза. 1. јануара 2010. је власт укинула тај лекс специјалис који је означавао подсетимо се, солидарни порез на плате веће од 40.000 динара, да би себи, министрима, премијеру, председнику и гувернеру вратили плате на ниво пре кризе, они су прогласили крај рецесије и значи тако су вратили плате на тај ниво. Ево ових дана пети пут за редом на Републички завод за статистику сада, сада је он агент Владе, на основу само једног показатеља, славодобитно најављује да је рецесија иза нас и да смо имали раст индустријске производње за 2,4% у односу на прошлогодишњи просек. Истини за вољу тај податак је тачан али је заиста паушалан и врло парцијалан. Ако се приступи озбиљној секторској анализи индустрије као што је урадио Економски тим СНС доћи ћете до спознаје да 13 индустријских сектора и даље бележи интензиван пад, да тих 13 индустријских сектора без мало 50% учествују у укупној индустријској производњи, тако имате пад производње дувана за 13%, електроиндустрије за 7,5%, гуме и пластике за 8%, а пад је посебно изражен у текстилној индустрији која је и у прошлој години имала пад од 30%, а у првом тромесечју додатних 10% због којих ће преко 10.000 људи само у текстилној индустрији током 2010. године остати без посла. Привреда у којој људи остају без посла не може да констатује да је изашла из рецесије. Имате фрапантан податак, од синдиката Националне службе за запошљавање вам га неће дати и презентовати јер јој не иде у прилог, наравно да је 45.000 људи остало без посла само у прва три месеца ове године, још индикативније је за оне који познају економију, показатељ да су три најзначајнија извора пореских прихода, ПДВ, царина и акцизе су у првом тромесечју пале, или мање за 3,4% у односу на исти период лане. У односу на исти месец прошле године, мартовски приходи су номинално били мањи за 1% а реално су смањени за око 8%, што је највећи пад пореских прихода од јуна прошле године. Треба ли подсећати да је буџетски дефицит износио у марту прошле године 1,1 милијарду динара, а ове године 4,3 милијарде динара? Имате на сајту Министарства финансија, званичан податак  да је пад пореских прихода по основу ПДВ-а номинално 1,5% а реално 8,5%. Треба ли заиста подсећати још једном да је ПДВ прави индикатор економске активности једне земље односно њене динамике?
Неликвидност реалног сектора се продубљује у прва три месеца. Такође, важан макроекономски и поуздан показатељ о активности једне земље, неликвидност како по броју привредних субјеката који су неликвидни тако и по њиховој способности да уредно сервисирају своје кредитне аранжмане. Само током марта је преко 300 милиона евра кредита односно задуженост привреде нарасла на преко 12%, сваки 12. кредит у српској привреди односно српске привреде преме банкама је данас проблематичан са додатном тенденцијом смањења.
И још један за нас посебно поражавајући показатељ, стране директне инвестиције, оне у шта се власт куне да су битне за привредни развој а оне и јесу у недостатку сопствене акумулације, нећете веровати у фебруару месецу 2010. године су биле у односу на исти месец  2009. године чак 15 пута мање. И оно што је такође индикативно јесте да је то најмањи месечни прилив страних директних инвестиција од јуна прошле године, односно јануара 2006. што је такође поуздан индикатор да неће бити елементарних материјалних претпоставки и за бржи привредни раст и за бржи излазак из рецесије.
Да нисмо изашли из рецесије, признаћете да и сама власт прећутно признаје јер са једне стране имате министра Динкића који свакодневно бомбардује изгладнели народ, јер видели сте како каже статистика заиста није истина, ми имамо поуздан показатељ  да преко милион људи у Србији живи испод минимума егзистенције, од тога видели сте и они признају преко 300.000 деце. То је посебно поражавајући податак за једну власт да 150.000 живи испод минимума а 150.000 хиљада је деце на граници егзистенцијалног минимума.
Додаћу томе само још један податак, ево  пошто су често пензије и плате мерило, фебруарски износ пензија је реално био мањи за 2,2% док је реална просечна зарада мања за 6%.
Све ово указује да не постоји економски конзистентна политика, што понављам потврђују и речи председника Тадића који нам најављује пакет мера за излазак Србије из рецесије до јуна месеца, а истовремено министар Динкић најавио је да смо изашли из кризе. Било би добро да се заиста коалиција у власти договори да ли смо изашли или нисмо изашли, ми одговорно тврдимо да нисмо и да једино можемо изаћи из рецесије ванредним парламентарним изборима и новом одговорном владом и новим економским моделом. И за крај, један од колега из Економског тима ме је подсетио, каже кад год господин Динкић, с обзиром на његова пређашња обећања од 1.000 евра, које се свело за 1.700 динара, с обзиром на његова обећања од 500.000 нових радних места, добили смо 250.000 новоотпуштених, с обзиром на сва његова обећања ово светло  на крају тунела које он свакодневно понавља, чланови Економског тима доживљавају као светло на крају тунела али светло на брзом возу који долази из Грчке из супротног смера, који се једино може зауставити да не би доживели грчки сценарио, понављам ванредним парламентарним изборима и одговорном влашћу.
Изволите ако имате неко питање?
Новинар: Пошто кажете парламентарним изборима и новом или евентуално одговорном влашћу, које су економске мере, шта би она урадила?
Миленко Џелетовић: Економски тим СНС заиста је при крају израде комплетног програма који ће се ускоро обзнанити, који ће представљати заиста нови модел, значи комплетан модел који ће се окренути индустрији, производњи, инфраструктурним пројектима, свему ономе што се власт декларативно залаже. Ја ћу вас подсетити колико је власт демагошки расположена у реализацији своје политике, ево кратко ћу још задржати вашу пажњу. Ви прогласите пољопривреду као статешки приоритет, а онда у буџету одвојите најмање средстава у историји Србије за ту стратешки развојну грану, ви сте за капиталне пројекте издвојили укупно 4,3% укупног буџета или 4.500 динара по глави становника. Видели сте податак професора Ковачевића од 82 милијарде долара које се слило у Србију после 5. октобра по различитим основама, дакле прилив капитала је износио толико. Од тих пара није се завршио аутопут Хоргош-Пожега, ниједно капитално ифраструктурно постројење није урађено, ниједан ремонт електрана, нисмо направили београдске мостове, није се средила Газела, а сада желимо са 4,3% укупних буџетских прихода да реализујемо такав списак лепих жеља.
Хоћу да кажем, морална, политичка, професионална и законска одговорност, то су принципи на којима ће функционисати власт у којој буде партиципирала СНС. Кад кажем морална, можда то делује дамагошки, али заиста, можда ће и министар Динкић наћи неко законско упориште пребацивши 8.12.2008. године 110 хиљада евра са рачуна Министарства економије на рачун института где је запослена госпођа Миросинка Динкић , можда ће он ту наћи неки законски основ, он је чак и државни ревизор јер је констатовао да је ту и потписан неки формални уговор који чак никад није реализован у смислу испитивања тржишне конјуктуре, па питам ја вас где је ту професионална одговорност, где је ту морална одговорност, где ви имате милион људи на ивици егзинстенције, имате 300.000 гладне деце а ви пребацујете 110.000 евра на рачун института где вам ради мајка и то је институт који је основала политичка странка? Да ли мислите да то нема никакве везе?
Да ли је морално да се укине лекс специјалис који смо већ спомињали и да се гувернеру повећа плата, пазите један фрапантан податак, гувернерова плата јануарска у односу на децембар је повећана за 18 просечних пензија 800.000 пензионера, значи 800.000 пензионера треба да прими 18 пензија да би кући однели онолико колико износи једно месечно повећање плате гувернера Јелашића или неког новог гувернера. Да ли је то морално и политички одговорно?
Подсетићу вас, са 149.000 повећана је на 412.000.
Новинар: Мене интересује оваква ситуација, шта СНС хоће да уради по том питању, да се нешто промени?
Миленко Џелетовић: Ја сам то већ рекао, знате шта, представити Економски програм у једној реченици заиста не би пошло за руком ни неком нобеловцу, али у принципу прво оно што је говорила и госпођа Јоргованка, прво бисмо зауставили једно неконтролисано задуживање. Ми смо вам саопштили један фрапантан податак који оспоравају али ево, то је математика , да нећете веровати да се на један сат Србија задужује 270.000 долара, један дан 6 милиона, месец 200 милиона, затим  ви се сећате добро да је после 5. октобра стуб економске политике био дебирократизација друштва, 5. октобра је било 8.000 људи запослено у управи, данас 28.000, значи кресање јавне потрошње, видите и сами да годину дана причамо о смањењу броја министарстава, прва мера би била једна мање бројна и много ефикаснија Влада, почев од министара као пример, а  друго без унутрашње контроле сопствених министара и заменика министара и оних који ће одговарати да се не дешава то што се дешава са набавком вакцина, да се не дешава овакво понижавање ресора које водите да операцију извршите у Немачкој, да једноставно на сваком кораку заиста видите и сами који ће трошак бити овај тих вакцина које ћемо сад уништити. Па овај само лекс специјалис је ускратио Фонд солидарности за 26 милиона и 400 хиљада евра, одакле смо могли да финансирамо и народне кухиње, уосталом видели сте јуче, власт саопштава да су нашли спонзоре за девет нових народних кухиња, да ли је то нормално, да неко проглашава да је кренуо напред?
Чини ми се да је неко тај буџет схватио као породичну заоставштину и крчми је не према економским критеријумима, већ према партијским интересима и нечему што  не би требала економска логика да дозволи. Вероватно ће бити и посебна конференција, везана за јучерашње усвајање закона о бесплатним акцијама, изменама и допунама закона о бесплатним акцијама, што је завршетак једне пљачкашке приватизације, у којој господин Динкић по први пут у историји добро организованих држава формира једну институцију, нећете веровати и то је прошло у српском парламенту, створио је Акционарски фонд, укинуо Акцијски са 24 запослена а овај први неће имати ниједног запосленог. Замислите, формирате институцију која неће имати ниједног запосленог, неће имати ни органе управљања, њима ће управљати ионако неспособна Агенција за приватизацију  и тако све у круг.
Новинар: Знате како, економија и медицина није исто.
Миленко Џелетовић: Тако је, па то и јесте грешка наших носилаца економске власти јер су они дијагностицирали стање и преписали терапију без консултовања историје болести.