Једва чекам да победим Тадића

Ко вам је рекао да је тај списак направљен?
Еулекс. Читали су, чак су се одали код господина Пелевића (Борислав Пелевић, члан СНС, прим.аут.) кад су њега протеривали. Рекли су: “Ви нисте били на списку лица којима је забрањен улаз, зато вас нисмо спречили да уђете.” Значи, постоји списак људи које је требало спречити, и ја сам сигурно био на том списку. Функционери наше владе да би доказали да је Косово територија Србије, путују на Косово, али нам не кажу да траже, практично, одобрење да тамо буду. Ја нисам функционер, ја сам као грађанин желео да присуствујем том чину и ништа више. Никада нећу прежалити што ми то нису дозволили. Од докумената сам имао, и то сам све написао у писму Еулексу, личну карту, дипломатски пасош и легитимацију посланика Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру. Писаћу сада својој скупштини у Стразбуру, тражићу да се изјасни о томе зашто је једном њеном члану забрањено да путује, да се креће.

Јелена Триван каже да сте покушали да један верски чин исполитизујете и употребите за прикупљање политичких поена?
Ако је то тачно, онда је Борис Тадић желео сам да заради политичке поене. Зашто је он отишао тамо? Ако он иде као верник, идем и ја као верник. Кажу он је представник Србије, па представља све грађане. Зашто су онда ишли остали
грађани и верници? Зашто нису рекли не може нико да иде осим Бориса Тадића, он је представник свих Срба? Уосталом, мене Борис Тадић не представља, ја се не слажем с његовом политиком. Или се можда плашио реакције грађана, пошто сад читам у новинама да је добио млак аплауз када се појавио. Значи он је добио некакав аплауз, можда се бојао како ће грађани да реагују када се ја појавим.

Какве везе они сада имају са косовском полицијом и Еулексом, да су то могли да забране?
Има везе, сарађују непрестано. Како би иначе могли да оду на Косово и Метохију?

Како то препознајете, по чему?
Како да не препознајем. Са њима се договарају, њима се жале кад Албанци ураде
нешто против Срба. Уосталом, по мом мишљењу Еулекс је нелегално тамо, требало
је да ту и даље остану снаге УН, јесте то НАТО, али су УН донеле такву одлуку.
Еулекс је ушао, и за нас није добро што је Еулекс преузео да ради оно што је
требало да раде УН. Морао сам да напишем писмо Венсану Дежеру у коме сам поставио отворено питање: “Како да ја грађане Србије убедим да ми идемо у демократију, ако мени Еулекс ускрати основно људско право на слободу кретања?” Не знам шта би био мотив Еулексу да ми забрани улазак на Косово. Можда да окрене СНС против европских интеграција? Па њима треба подршка бар две трећине грађана Србије да ми идемо у Европу. Треба им сигурност да кад се промени власт неће доћи до промене политике према ЕУ, и они то не могу да постигну тако што ће наљутити Томислава Николића, председника СНС. То је дошло из ове кухиње.

А зашто нисте тада, када је Јелена Триван рекла да сте покушали да то
искористите у политичке сврхе, јавно реаговали?
На оно што каже Јелена Триван да реагујем ја? Јелена Триван је ниво на који
треба да реагује неко са нивоа председника неког нашег општинског одбора. Ја
оптужујем Бориса Тадића и са њим желим да решим ову ствар, не са Јеленом
Триван.

Шта се догађа са уједињавањем опозиције, та ствар је изгледа пропала?
Па није пропала, ако у тој великој идеји уједињавања да се дође до промене
власти не учествују две странке из опозиције, или три, то не значи да нема
уједињавања опозиције, то само значи да нису све странке на истој страни. СНС
је покушала све што је било могуће. Радикалима смо рекли да желимо да
сарађујемо са њма око ванредних избора, они су одбили. Са ДСС-ом је скоро
годину дана преко новина трајало убеђивање, напокон смо се и састали. Они су
тај састанак искористили у покушају да ме насамаре на неки начин. Мисле да ће
тако добити неки поен. Заправо је постало потпуно јасно да они не желе са нама
да сарађују.

Зашто не желе да сарађују са вама?
Ја то не знам. Ако су тако чврсти у намери да Србија не сарађује са ЕУ, да треба да одустане од европског пута, онда ми не можемо да сарађујемо, али онда то треба отворено рећи, као што смо рекли на првој конференцији за штампу. Изашли смо пред новинаре и рекли да се странке слажу у једном, да није добра државна политика да ЕУ нема алтернативу. Рекао сам: “Само породица нема алтернативу”, и додао да се нисмо сложили у односу према ЕУ, да је наша црвена линија далеко и да се та линија зове Косово и Метохија, а да ДСС више не жели да сарађује на путу ка ЕУ. Власт је то искористила да докаже како СНС није за ЕУ, а овај други део, у коме се не слажемо, ДСС је искористио за причу да смо искључиво за ЕУ.

Јесте ли ви баш стекли утисак да ДСС није за ЕУ, колико знамо из медија, они се
залажу за ЕУ, али да задржимо некакво достојанство?
И ја сам за достојанствен улазак у ЕУ, али сам стекао утисак да они баш неће у
ЕУ. Овог часа би прекинули све разговоре.

Зашто?
Да би се можда разликовали од других, можда мисле да ће се на томе одлучивати
ко ће да победи на следећим изборима.

Па зар то није мало провидна стратегија?
Не знам њихове мотиве, нећу да се упуштам у то. Ја сам знао за тај њихов
отпор према ЕУ, али сам им понудио сарадњу. Макар да сарађујемо да би дошло до
избора, чак сам и новинарима рекао да очигледно не можемо да будемо на једној
листи, а питање и после да ли бисмо могли, уколико они остану тако
супротстављени нама. То смо једни другима отворено рекли.

Зашто сте уопште покретали у причу о уједињавању опозиције, ако се зна да сте
једни  другима поручивали да можете да сарађујете уколико онај други промени
своје ставове?
Требало је да се нађемо очи у очи после тих медијских разговора. Грађани Србије
непрекидно говоре о нашој сарадњи. Зашто ми да је одбацујемо, дај да бар због
грађана Србије кажемо зашто то не може, а треба да дођемо до ванредних избора.
Ако су искрени у томе, ја јесам.

Ако сте заиста искрени у томе зашто сте тај састанак тако громогласно
најављивали, а знали да од тога неће бити ништа?
Ја сам одржао низ састанака са политичким странкама и пре и после састанка са
ДСС-ом. Разговарали смо са Новом Србијом, Влашком демократском партијом, са
Покретом социјалиста, Покретом снага Србије.

Неки коментатори кажу да сте после овог састанка са ДСС-ом истерани на чистац,
да се не зна која је ваша политичка оријентација, који су ваши ставови?
Свесни смо, данас десет година после отпочињања преговора са ЕУ, после уласка
ЕУ у наш финансијски, привредни, правни сектор, помоћи Србији и њеном буџету
на разне начине, да Србија тешко може да опстане ако би то све престало. Што се
нас тиче наставићемо, можда још брже и интензивније преговоре и можда још брже
стекнемо прилику да се квалификујемо и постанемо чланица ЕУ. Још нисам чуо тај
ултиматум, а знам све захтеве ЕУ. Дакле, ако постоји неки ултиматум који се
зове “признајте Косово и Метохију”, ту стаје и СНС и даље од тога не идемо.
Шта ту није јасно? Шта сам ја променио у својим ставовима, чиме сам то изазвао
ДСС да ми каже, безмало, да смо издајници? Напали су ме да тражим неуставан
референдум, а Коштуница и ја смо се договорили да тражимо референдум око уласка у НАТО. Значи, кад урадим оно са чим се Коштуница слаже, онда је у реду, а кад је Коштуница као председник СРЈ потписао противуставно захтев за пријем у УН, онда је то било у реду? Заборавља Коштуница да се сложио и са условима за
референдум у Црној Гори, какви нигде не постоје на свету, убеђен у причу својих
сарадника да Црна Гора неће отићи. А чега негативног из мог живота Коштуница
може да се сети? Јесам ли га икад погледао попреко?

То значи да ви после тог састанка нисте имали никакав контакт, нити ћете га у
скорије време имати?
Звао сам његов кабинет и замолио да не продубљујемо овај сукоб. Нека не
говоре наши сарадници, дајте да се поново састанемо и да се заветујемо на
ћутање, како не бисмо продубљивали сукоб. Тражио сам да не говори онај његов
портпарол како сам ја променио мишљење, јер ми је неко заврнуо уши. Мени неко
заврнуо уши, а ко је Коштуници заврнуо уши када је, три дана пошто су ме
изабрали за председника скупштине, поднео захтев да будем разрешен?

Коме сте морали да шаљете стенограме са састанка са ДСС-ом?
Нисам ја морао, ставили смо на сајт странке на српском оно што је било на
конференцији за новинаре, а онда смо неким источним и неким западним амбасадама послали све то што стоји на сајту. Било ме је срамота да им кажем: “Читајте шта пише, све вам је на сајту.” Није ми тешко да им то пошаљем.

Али зашто сте им то слали?
Били су у неверици. Говорили су  да не разумеју шта је мој став, шири се
мишљење да сам нешто променио. Оптужују ме и власт и опозиција да сам нешто
променио. Била је бесмислена оптужба ДСС-а да је то био стенограм са нашег
састанка, а знају да ништа није ни снимано ни вођено, већ са конференције за
новинаре и била су ту још два моја гостовања на телевизијама.

Зар није мало бесмислено да се правдате амбасадорима?
Извините, али у такву ситуацију ову државу је довео Борис Тадић са својом
владом, да морате све да објашњавате. Јесмо ли ми самостални у одлучивању?
Нисмо.

А шта вам је рекао амбасадор Дежер када је дошао хитно код вас?
Дежер и ја се никада пре тога нисмо срели званично, осим на неколико пријема.
Сваки пут кад се сретнемо он каже да треба да се видимо и разговарамо. Тај
састанак је заказан 15 дана раније, можете да проверите у мом кабинету.

Да ли вас је питао шта сте причали са Коштуницом?
Наравно да ме је питао, али човек је дошао први пут, разговарали смо куртоазно.
Зна да смо помогли много да Србија учврсти свој став према ЕУ, да му је посао
лакши него Љоверасу (претходни представник ЕУ у Србији, прим.аут.), да је
Србија била подељена до појаве СНС-а. Онда је питао шта је истина од свега што
је објављено у медијима о састанку.

Зар то не изгледа да ЕУ баш и не жели Коштуницу у табору који тражи ванредне
изборе и који би можда победио на следећим изборима?
Зар ви мислите да ја нисам свестан тога већ две године?

Да ли вам је неко то рекао?
Мислим да јесте. У последње две године многе западне дипломате су говориле да
он јако лоше стоји на Западу зато што је запаљена америчка амбасада у време
његове владе, зато што говори против ЕУ. Наравно да они на то имају право, али
када сам ја одустао од разговора са Коштуницом. Зашто бих одустао? Само зато
што се он некоме не свиђа.

Па могли сте и проформе да га позовете на разговор?
Нисам хтео проформе. Хтео сам да покажемо снагу партија које желе изборе. Хтео
сам да одржимо тај контакт и да и Западу и Истоку кажемо да ми желимо да
сарађујемо са свима у Србији. Да је ДС у опозицији и њих бих звао на разговор.

Веља Илић каже да је мост између вас и Коштунице, и да ће вас помирити. Хоће
ли?
Поштујем понашање Веље Илића и мислим да и он поштује моје. Ниједног часа му нисам рекао или-или. Знам да има споразум о сарадњи са ДСС-ом, знам да би желео да сарађује и са нама, и рекао сам му да можемо да сарађујемо и ако он остане у сарадњи са Коштуницом. Имаће ту дилему кад дође до избора, јер ако будемо тако супротстављени мораће на једну страну.

Да ли вам некад каже: “Хајде да обновимо те разговоре”?
Срећемо се у скупштини, али откад се ово десило, није рекао ништа слично. Ја
бих волео да, ако постоји спор између ДСС и СНС, тај спор реше Коштуница и
Николић. Мени се не свиђа то што нам сарадници решавају спорове у медијима.

Хоћете ли поново звати Коштуницу?
Сад би већ било претерано. Овог часа сам од стране Коштунице оптужен да водим
јако лошу државну политику и да би можда свашта било кад бисмо победили. Значи на њему је. Ако ме позове одмах ћу се одазвати. Добро је што смо престали да комуницирамо преко медија и мислим да можемо да отклонимо неспоразум.

У јавности се недавно појавила информација да би после Генералне скупштине УН
требало очекивати ванредне изборе на којима ће победити ДС и СНС, које ће,
наводно, направити велику коалицију и угушити мале странке? Информације још
кажу како ни ДС нема ништа против да уђе у коалицију с вама, па вам се нуди и
премијерско место?
Уколико имамо једно посланичко место више од њих, понудићу ја њима коалицију
и они ће да одбију. Ако они имају једно посланичко место више од нас, понудиће
они нама коалицију и ја ћу их одбити. Нисам спреман да будемо у влади ако не
победимо на изборима.

Али једном сте рекли да не желите да вам на надгробном споменику пише - “Овде
лежи човек који је целог живота био опозиција”?
Нисам више у годинама да стално будем опозиција, покушаћемо да остваримо све
идеје које носим стрпљиво толике године, али кад то кажем мислим да је време
да победимо, а не да будемо патрљак ДС-у.

А да претпоставимо...?
Не вреди да претпостављате. Неће бити коалиције Српске напредне странке и
Демократске странке после првих избора од данас.

Чак ни у интересу Србије?
Мени не пада на памет да им помажем да буду на власти. Као што они мени могу да кажу “нећемо у владу са овим твојим чланом”, тако ја њима могу да кажем одмах с којим министрима не желим ни да седнем за сто, да ручам.

А да они кажу “нећемо стављати те министре, него неке друге”, да ли бисте онда
пристали?
Онда бих можда разговарао.

Дакле, постоји могућност да разговарате са њима о коалицији?
Ма постоји. Шта треба ДС-у? Да се очисти. То без пораза није могуће. Да очисти
из својих редова све оне због којих је држава на лошем гласу - за мито,
корупцију, контролу медија, за завођење безмало диктатуре у Србији. То не може
тако што ћемо ми да уђемо с њима у коалицију, него они морају да оду у
опозицију. Они који су направили грешке да се склоне из те странке и она крене
даље. Убеђен сам да ће онај ко победи на следећим изборима владати без другог,
јер ће тако мали број странака прећи цензус. Битно је хоће ли странке мањина
поштовати тај принцип да најјачи треба да влада.

Хоћете ли се ви кандидовати за председника Србије на наредним изборима?
Против Бориса Тадића? Једва чекам.

Па ви сте вечити председнички кандидат?
Није вечити, али био сам кандидат 2000. године, ту сам послужио да не иде
председник странке (Војислав Шешељ), пошто се знало да ће ДОС и СПС да се туку за то место. Потом сам победио Мићуновића, али закон није дозвољавао да будем проглашен, јер није изашло 50 посто бирача. Потом први сусрет са Тадићем, моја победа у првом, њихово удруживање у другом и његова победа од 4 посто.
Четврти пут победио сам га у првом кругу, у другом су се  сви удружили и
победио ме је са 40.000 гласова. Тада сам имао директно супротстављање ЕУ мом
избору, а странке мањина морале су да гласају за Бориса Тадића. Данас је
другачија ситуација, ЕУ се не би супротстављала.

Можда ће вас подржати, сад сте им мили и драги?
Не морају да ме подрже, само нека ме нико не напада. Подржаће и Тадића и мене.
Мислим да странке мањина сада неће гласати као раније, а ова странка је много
јача, него она коју сам представљао.

Има ли разлике у погледима на Русију и САД између вас и Александра Вучића?
Нема никавих разлика, постоји само страначка политика. Вучић и ја се не
разликујемо у томе шта је циљ, већ расправљамо ко шта и колико може да
допринесе. Вучић је провео неко време на Западу, али зато ћерку школује у
руској школи. Вучићева породица је русофилска одувек, моја русофилска одувек,
али смо свесни тога како треба да се ради са Западом и колико тога може да се
искористи у сарадњи са Западом. И то је добро за странку. Коначно, ако кажу да
сам ја прорус, а Вучић проамериканац, а заједно смо у истој станци, то је
идеално за странку, а није тако. Нема једностраног гледања на свет, нити Вучић
гледа само на једну страну, нити ја гледам само на другу страну, на све стране
тражимо сарадњу.

Како сарађујете унутар странке, има ли јединствене кадровске политике?
Многи људи су стигли у странку упознајући Вучића, многи упознајући мене, све
то иде у једну исту странку и ту нема никаквих разлика. Пре бих рекао да су
неки “ситни шрафови”, раније је то било више, долазили у сукобе, па је неко
рекао ја имам Вучићеву подршку, други каже ја имам Томину, па се сукобљавају.
Тога има све мање. Странка функционише савршено, због тога што се Вучић и ја
познајемо 18 година. Он је неуморан радник, образован, кад ја негде не могу да
стигнем, он је већ отишао.

Најављен је улазак у СНС неког новог чувеног економисте који није страначки
опредељен, о коме је реч?
Има много људи који улазе у нашу странку, а ја сам најмање имао времена да их
промовишем. Мислим да ћемо 7. новембра, на двогодишњицу странке у “Арени”,
промовисати нове кадрове.

Има ли истине у томе да вам се придружује ПУПС?
Колико ја знам нема. Зар мислите да би они из ове позиције прешли у опозицију?
Било ко да изађе из позиције, ЛДП ускаче. Морају да надмаше број оних који
излазе да бисмо преко скупштине изгласали ванредне изборе. Нећу никоме да
отимам посланике. Да сам хтео, ми бисмо имали 60-70 посланика. Не знам ни за
њих ни за друге да ли ће нам се прикључити.