Према најновијем истраживању које Министарство за европске интеграције спроводи на сваких 6 месеци, 55 одсто грађана Србије подржава чланство Србије у ЕУ, што је за три процента више у односу на другу половину 2017. године, док је истовремено проценат грађана који се противе смањен и сада износи 21 одсто, каже министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Јоксимовић је рекла да је уназад седам, осам година подршка грађана чланству у ЕУ доста варирала и да су промене и амплитуде расположења биле велике, у складу са променама и у самој ЕУ и у позицији Србије.

За министарку је резултат последњег истраживања о подршци грађана европским интеграцијама у првих шест месеци ове године врло значајна промена, с обзиром да се тај проценат у претходне две године кретао између 42, 45 и 47 одсто.

Најновији резултати су, каже министарка, јако добри јер показују, пре свега, зрелост наших грађана, као и то да разумеју процес европских интеграција, иако је то несумњиво политички процес.

Сматра да грађани, без обзира на неке проблеме који реално постоје, ипак сагледавају да је време ламентирања над судбином и неправдом прошло и да заједно као друштво треба да се договоримо и да идемо правцем који свакако даје бољу перспективу.

"Да ли ће све бити најуспешније онако како желимо, то нико не може да гарантује, али мислим да је важна одлука да идемо у правцу који нам даје више могућности, више обавеза, више рада, али и више шанси", подвукла је министар Јоксимовић, која је и национални координатор за претприступне фондове.

Као највеће користи које грађани виде од потенцијалног чланства у ЕУ су, каже министарка, пре свега пут ка бољој будућности за младе, затим могућност за нова радна места и слободно кретање унутар ЕУ.

"Можете да путујете и да када постанете чланица евентуално радите у некој земљи, али с друге стране и да у својој земљи где остајете имате више шанси, јер долазе нови стандарди, нове инвестиције, нови послови", рекла је Јоксимовић.

Грађани, истиче Јоксимовић, врло придају значај борби против корупције, реформи здравственог система, владавини права, пољопривреди и заштити животне средине.

"Све су то за грађане врло важне области за које они мисле да ће свакако бити боље уређене уколико Србија постане чланица ЕУ или у овом периоду, док преговарамо о чланству, да ћемо уређивати земљу у том смислу", наводи Јоксимовић.

Подсетила је и да је ове године у фебруару представљена кредибилна стратегија проширења, да Србија годишње добија бесповратно 200 милиона евра из претприступних фондова ЕУ, затим на пројекте прекограничне сарадње, као и на обнављање локалне инфраструктуре - путева, болница, школа и реформу државне управе.

"Све су то користи које на крају грађани ипак виде као важан сегмент развоја", наводи министарка.

Истиче и важност добрих односа са чланицама ЕУ, и у том смислу наводи да су и председник Александар Вучић и Влада Србије наставили тај тренд и са Немачком и Француском, са којом се односи интензивирају, као и са бројним другим земљама чланицама ЕУ.

"То, наравно, даје једну бољу политичку стабилност, а то резултира новим инвестицијама и новим радним местима", каже Јоскимовић.

Истакла је да су европске интеграције заиста процес који доноси корист свима.

"Зашто би то грађани Србије пропустили када шанса већ постоји", запитала је Јоксимовић.

Србија доказани фактор стабилности

Јоксимовић je разговарала данас са послаником и замеником председавајућег фракције ЦДУ/ЦСУ немачког Бундестага др Јоханом Ваделфулом о европским интеграцијама Србије, активностима које се у том процесу спроводе, резултатима реформи, билатералним односима две државе и другим темама.

Јоксимовић je захвалила Немачкој, као значајном и стратешком партнеру Србије, на подршци и помоћи коју нам пружа у процесу европских интеграција. То илуструје чињеница да је Немачка, у последњих деценију и по, издвојила више од 1.6 милијарде евра бесповратних средстава за бројне пројекте који су у функцији развоја и напретка наше државе.

Министарка је нагласила да је Србија спровођењем реформи, због грађана и стварања модерне државе, јасно потврдила проевропско опредељење које би, како је оценила, требало да буде валоризовано отварањем нових поглавља током аустријског председавања Саветом ЕУ.

Јоксимовић је прецизирала да ћемо, поред већ припремљене четири преговарачке позиције: 9 - финансијске услуге, 17 - економска и монетарна унија, 18 - статистика и 2 - слобода кретања радника, у наредном периоду завршити рад на усвајању преговарачких позиција за поглавља: 4 - слобода кретања капитала, 14 - транспорт и 21 - трансевропска мрежа и предати их председавајућем Савета ЕУ.

Јоксимовић је нагласила да ће се напредак Србије мерити у односу на достигнуте стандарде у поглављима, као и у односу на поглавља 23 и 24.

Што се тиче поглавља 35, које мери и прати имплементацију договореног у оквиру Бриселског споразума, Јоксимовић је истакла да је Београд показао капацитет и политичку вољу да договорено спроведе, а Приштина је, чињеницом да до 4. августа нису формирали Заједницу српских општина, показала неспремност да испуњава своје обавезе.

Србија, указала је Јоксимовић, подржава наставак политичког дијалога Београда и Приштине на највишем нивоу и очекује да ЕУ подржи решења до којих две стране у дијалогу дођу.

Извор: танјуг