Јоксимовић: Ако поставите стратешки циљ онда морате и да га спроводите
Европски Западни Балкан наставља са серијом интервјуа са кључним људима из земаља Западног Балкана које су укључене у процес европских интеграција у њиховим земљама. Госпођа Јадранка Јоксимовић је министар без портфеља задужен за европске интеграције у Влади Републике Србије. Дипломирала је на Факултету политичких наука, смер међународни односи на Универзитету у Београду као најбољи студент у генерацији. Госпођа Јоксимовић постала је посланик у Народној скупштини Републике Србије након избора у мају 2012, а током тог мандата је била председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, члан Одбора за европске интеграције и члан Заједничког одбора за стабилизацију и придруживање. Од оснивања Српске напредне странке, била је менаџер за односе са јавношћу у странци и такође је Интернационални секретар странке. Од 27. априла 2014 она је министар у Влади Републике Србије.
* Који је Ваш лични став о Европској унији и значају интеграција Републике Србије у ЕУ?
- Чињеница да сам прихватила позицију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за европске интеграције говори колико верујем у европску будућност Србије. При томе мислим да је важно да се све предности чланства у ЕУ искористе за суштински напредак друштва. Није све идеално, али ако поставите стратешки циљ онда морате и да га спроводите.
* Која је улога Кабитнета министра у координацији рада преговарача и Владе Републике Србије? На које је све начине кабинет министра за европске интеграције укључен у процес преговора са ЕУ?
- Улога министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за европске интеграције јасно је институционализована и позиционирана у координационој структури преговора о приступању. Министар без портфеља налази се на челу Савета координационог тела који окупља шефове свих 35 преговарачких група на чијем челу се по правилу налазе државни секретари министарстава. Мој задатак је да приоритети у преговорима и усклађивању са правом ЕУ буду преточени у пројекте који олакшавају спровођење тих приоритета, заправо да помогнем ресосрним министрима да спроводе европску реформску агенду. Моја најважнија улога је да “гурам” агенду владе и министарстава у правцу који ће олакшати и убрзати процесс преговора. Коначно све што радимо треба представити и партнерима из ЕУ, у првом реду државама чланицама, али пре свега и нашим грађанима. Грађани Србије су ти који одлучују о чланству Србије у ЕУ и због тога је веома важна и комуникација са њима и објашњавање ефеката процеса интеграција.
* Колико је прихватање европских стандарда, независно од интеграција Републике Србије у ЕУ, значајно за грађане наше земље?
- Стандарди који се пред нас постављају на путу евроинтеграција значајни су за грађане наше државе, јер њихова примена значи живот у уређенијем систему. Процес преговора са ЕУ и реформе које ће се у нашој држави током тог процеса спроводити а које имају за циљ јачање институција и владавину права представљају паралелан и синергијски проце.
Због тога желимо да што пре будемо спремни за отварање поглавља 32, 23 и 24. Поглавље 32 односи се на финсијску контролу трошења буџетских средстава и циљ нам је да остваримо највиши могући степен буџетске дисциплине. Грађани морају да знају како се њихов новац троши.
С друге сране без реформе правосуђа, полиције, борбе против организованог криминала, борбе против корупције, поштовања људских и мањинских права, слободе медија, није могуће спровести реформе у било којој области друштвеног живота.
Нпр. реформа правосуђа значи да су сви једнаки пред законом, да нема висе предмета који годинама чекају у фиокама, и да државна администрација мора да пружи адекватну услугу грађанима који је плаћају.
Такође почели смо са јачањем државних институција, рационализацијом и подизањем ефикасности јавне управе, са циљем да створимо модеран, ефикасан јефтин државни апарат који ће бити у најбољој служби интереса и потреба грађана, али и пословног окружења.
На овим примерима се види у којој мери је европска агенда заправо наша интерна агенда.
Проширење није једнострани процес у којем би само једна страна требало да профитира. Напротив, заједнички интерес је неупитан.
Да закључим европске интеграције су средство на располагању свакој новој чланици и свакој њеној влади и друштву, а како ће то средство бити искоришћено зависи од онога ко га користи. Нама је наравно у интересу да урадимо све, да неопходне реформе спроведемо у интересу Србије и њених грађана.
* Да ли се консултујете са својим колегама из других влада у окружењу било да су укључене у процес прикључења, било да се ради о земљама које су већ у ЕУ? Уколико се консултујете, које су области у оквиру којих остварујете сарадњу?
- Сарадња са колегама из других влада у окружењу је институционализована и почива на доброј регионалној срадњи. Србија има закључене меморандуме у областима евроинтеграција и са Хрватском, Црном Гором, Македонијом. Тако да се та сарадња одвија у областима које су заокружене овим меморандумима. Редовне контакте остварујемо размењујући искуства у погледу координације приступања ЕУ преговарачког процеса као и радње на бројним пројектима пре свега у домену прекограничне сарадње.
* Да ли и на које начине остварујете сарадњу са Европском комисијом и Комесаром за проширење ЕУ?
- Поред сарадње са домаћим институцијама по природи посла када су у питању инострани партнери највише смо упућени на сарадњу са Европском комисијом и то нарочито оним њеним делом који се бави политиком проширења, пре свега Комесаром за проширење, његовим кабинетом, дирекцијом за Западни Балкан одесек за Србију. Такође, ту је и стална комуникација и сарадња са Делегацијом Европске уније у Србији.
* Сматрате ли да, поред хармонизације закона и политика са ЕУ, треба доћи и до промене односа министра у Влади према својим обавезама? У ком правцу би се те промене требале бити усмерене?
- Имамо добру прилику да интензивно преузмемо иницијативу у реализацији реформи које су неопходне за отварање најважнијих преговарачких поглавља. У складу са тим министри у влади фокусирани су на усмеравање свих расположивих ресурса, свако у својој области у координацији са осталим колегама, на усвајање и спровођење правних тековина ЕУ и на достизање стандарда који ће Србију учинити функционалним и равноправним чланом Европске уније. Управо у преузимању иницијативе, и тражењу најбољих решења у односу на наше друштво а не пуко, некритичко преузимање модела, видим тај заокрет.
Уосталом, постоје планови усклађивања на основу којег је јасно могуће мерити рад сваког министра. Да нагласим процес европских интеграција не зависи од било ког појединца већ од ефикасности и учинка свих институција које су у њега укључене.
* Шта је то што сматрате посебно битним за даљи процес интеграције Републике Србије у ЕУ?
- Република Србија је започела приступне преговоре са Европском комисијом и решена је да своју развојну шансу и преспективу у ЕУ реализује на најбољи начин и према реалној динамици. Зато је најважнија наша континуирана спремност и политичка воља да наставимо са важним реформама. Влада је својим досадашњим поступцима показала да је максимално усресређена на ефикасно и квалитетно спровођење реформи. Изазова је пуно, али битно је да не бежимо од њих, већ да им идемо у сусрет и сами иницирамо оно што су неке друге државе током преговарачког процеса одлагале.
Извор: European Western Balkans
