Јоксимовић : Безбедносне службе раде у складу са законом

Иако се верује да су њихове активности прекривене "велом тајне" грађани могу да буду задовољни начином на који оне обављају своје задатке, рекла је Јоксимовићева.

Она ипак указује да ће током процеса преговора са ЕУ и сектор безбедности морати да "претрпи" одређене законске промене и интензивну реформу, а предуслов за реформу је управо директна демократска контрола рада тих служби. 

Отварање преговора са ЕУ значиће бројне законодавне промене у многим областима, па и у погледу сектора безбедности, указује Јоксимовићева, која очекује да ће у наредном периоду бити потребно радити и на новом закону о БИА. 

Она је напоменула да се поглавља 23. и 24. која ће прва бити отворена поред владавине права и слобода односе и на безбедност и истакла да су цивилна и демократска контрола предуслов за све што ће касније доћи - а то је интензивна реформа сектора безбедности. 

Указујући да не постоје специфични европски стандарди у погледу безбедности, председница Одбора је навела да постоје стандарди који се подразумевају и од Србије ће се тражити одређени степен не само цивилне и демократске контроле, барем што се тиче парламента и независних државних институција, већ и реформе у сектору безбедности. 

"То подразумева увођење неких нових стандарда, процедура, разних сертификата, што ће бити тема и јавне расправе. Верујем да ћемо у парламенту у наредном периоду организовати јавне расправе које би укључиле и представнике сектора безбедности и академску јавности, као и НВО како би видели у ком правцу сектор безбедности треба да иде", објашњава Јоксимовићева. 

Такође, у наредном периоду биће потребно радити на томе да се и законски уреди директан надзор над службама, односно посете агенцијама и увид у документацију. 

Јоксимовићева истовремено истиче да је контрола, коју су чланови скупштинског Одбора за контролу служби безбедности спровели посетама ВОА, ВБА и БИА у последњих месец дана, показала је да су службе у смисли законитости поступања и примене посебних поступака и мера за тајни електронски надзор комуникација "радиле у пуној мери у сагласности са законом". 

Током посете, агенције су, како каже, "отвориле врата својих просторија" и чланови Одбора имали су увид методом случајног узорка, а није било "фингирања", нити је било ко члановима тог радног тела "достављао шта треба да гледају". 

Иако ће закључци о посети службама безбедности јавности бити представљени у септембру, Јоксимовић је рекла Танјугу да се може рећи да су службе радиле у складу са законом, а одређене неправилности које су уочене попут оне помињане у медијима у вези са поступањем ВОА према свом припаднику, нису такве да би урушиле рад агенције на било који начин. 

Она је подсетила да је Одбор ту имао специфично становиште, да је уважио део извештаја Генералног инспектора, али да се није у потпуности сагласио са извештајем омбудсмана. 

Јоксимовић напомиње да раније није било таквих посета и директне контроле рада служби раније, а додаје да није било ни политичке воље, мада не жели ни на кога да сваљује кривицу за то. 

"Постојао је заједнички одбор који је покривао превише ствари - и војску и МУП и службе безбедности, док сада имамо Одбор за контролу служби што је много ефикасније. Морам да казем да није постојала ни политичка воља, јер ако постоји, нико вас не може спречити да радите свој посао", наводи Јоксимовићева. 

Подсећајући да је у извештају Одбора о надзору над службама безбедности током 2012. године, који је парламент усвојио у мају, између осталог наведено и да то тело није могло да спроведе потпун надзор, односно директну контролу због недостатка нормативног оквира, Јоксимовићева је навела да је потом та мањкавост санирана интерном одлуком и да су затим уследиле посете агенцијама. 

"Не постоји ниједан документ на основу кога можемо да имамо јасно дефинисане механизме обављања директне надзорне контроле, а то значи посете агенцијама и увид у документацију, примену посебних поступака и мера за електронско надзиране комуникације које могу да буду задржани подаци када говоримо о листингу и подаци са увидом у садржај, што је познато као прислушкивање”, објашњава она. 

У Словенији, како додаје, постоји закон који регулише директне посете, док у Србији не постоји такав акт, па је у будућности потребно наћи начин на који ће се и законски уредити обавеза парламента да обавља цивилну и демократску контролу.

Извор - Танјуг