Вести

Јоксимовић: Интеграција земаља Западног Балкана може допринети ЕУ

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић учествовала је на конференцији о будућности Европе под називом „Дијалог о будућности Европе: Да ли је проширење кључ будућности?“ у Будимпешти где је нагласила да интеграција земаља Западног Балкана у ЕУ може допринети Унији која стреми ка вишем када је у питању демократија, развој, функционалност, стабилност и одрживост.

Јоксимовић је, на панелу на којем су учествовали комесар за проширење ЕУ Оливер Вархеји, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, државни секретар у Министарству спољних послова Словеније Гашпер Довжан и организаторка конференције министар правосуђа Мађарске Јудит Варга, указала на то да у неким државама чланицама ЕУ још увек постоји неповерење у политику проширења.

Како је навела, неповерење неких држава чланица постоји и у логику и сврху проширења и то упркос званично усвојеној „Кредибилној перспективи проширења и појачаном ангажовању ЕУ на Западном Балкану“.

Подсетила је на речи председнице Комисије ЕУ Урсуле фон дер Лајен, од пре само два месеца, након самита ЕУ - Западни Балкан одржаног на Брду код Крања у Словенији и навела да је сагласна са њеном оценом да је доведен у питање кредибилитет ЕУ.

Како је навела, Фон дер Лајен је тада казала да ЕУ жели Западни Балкан у Унији и да нема сумње да је циљ проширење, али да истовремено изостајање одлуке за отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, угрожава положај ЕУ и утицај Уније у региону, као и да је тиме кредибилитет ЕУ као партнера доведен у питање.

"То је права дијагноза. Партнери ЕУ у проширењу на Западни Балкан не осећају само замор ЕУ од проширења, већ и у вредновању учињеног од стране кандидата. Није снажан стратешки партнер онај који не испуњава своје обећање“, казала је Јоксимовић, и нагласила да је зато добро што поједине државе позивају и представнике Западног Балкана на дискусије и панеле о будућности Европе.

Захвалила је министру правде Мађарске Јудит Варги на организацији конференције наводећи да су Мађарска, затим Вишеградска четворка у целини, као и Словенија током свог председавања ЕУ, исказивале недвосмислену посвећеност проширењу ЕУ, пре свега проширењу на Западни Балкан.

Јоксимовић је истакла да је Србија урадила све што је било потребно како би напредовала на свом путу интеграција и у том смислу навела да је одмах прихваћена и нова методологија иако се није знао тачан садржај.

„Показали смо поверење у најбоље намере ЕУ и земаља чланица да ће са новом методологијом процес бити кредибилнији, предвидљивији, лакши за разумевање код једног дела наших грађана. Србија је на неки начин и помогла ЕУ јер смо једина земља која је у процесу приступања, а која је потпуно спремна за нову методологију“, додала је Јоксимовић.

Према њеним речима, након прихватања нове методологије, Србија је почела са припремама за омогућавање да се отвори макар један кластер.

У том смислу захвалила је европском комесару Вархеију на томе што је Европска комисија препознала труд Србије и препоручила да се отворе два кластера - Кластер 3 и Кластер 4.

Нагласила је да су паралелно са припремом за те кластере спровођене захтевне реформе у области владавине права.

"Нисмо желели да се жалимо и да причамо да су промењена правила игре усред игре. Припремали смо се и финализовали све активности за највеће реформе у области правосуђа у Србији“, казала је Јоксимовић и навела да ће се о промени Устава, односно о уставним амандманима, грађани изјаснити на референдуму заказаном за 16. јануар.

Истиче да су те реформе веома важне и да показују посвећеност европским интеграцијама Владе Србије, али и грађана Србије.

Јоксимовић је изразила наду да ће бити отворена оба кластера за која је Србија добила препоруку од ЕК, мада додаје да је реално очекивати да сада буде отворен барем Кластер 4.

Оценила је да је отварање Кластера 4 важно за Србију јер се тиче зелене агенде и одрживог повезивања и, како каже, даје јасан оквир за нове инвестиције ЕУ у Србији када су зелени пројекти у питању, што ће Србији помоћи у зеленој транзицији.

Јоксимовић каже и да је веома важно у процесу европских интеграција „бити храбар и подузетан“, а не само кривити ЕУ или поједине чланице Уније.

Наводи да постоје проблеми у тим земљама, а да је Србија показала да је посвећена и то упркос кризи и тешком периоду у протекле две године који је изазван пандемијом вируса корона.

„Важно је што смо показали да смо радили више током кризе, јер искрено желимо да унапредимо реформе у различитим областима“, нагласила је.

Навела је и да Србија изузетно цени Мађарску подршку, иако је некада и критикована због те подршке и то због проблема који се повремено појаве на релацији Брисел - Будимпешта.

„Ми смо добре комшије, унапредили смо наше односе, мађарска национална мањина у Србији је интегрисана и представља одличан мост за нашу будућу сарадњу. Захвални смо за подршку и никада нећемо рећи не тој подршци“, рекла је Јоксимовић обраћајући се организаторима скупа.

 

 

Јоксимовић је изразила , након конференције у Будимпешти на којој се разговарало о будућности Европе, очекивање да ће следеће недеље на Међувладиној конференцији, за време словеначког председавања ЕУ, Србији бити отворен бар један кластер, од два за колико је Европска комисија дала препоруку.

На панелу са Јоксимовић учествовали су комесар за проширење ЕУ Оливер Вархеји, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто, државни секретар у Министарству спољних послова Словеније Гашпер Довжан и организаторка конференције министар правосуђа Мађарске Јудит Варга који су такође изразили очекивање да ће Србији бити отворен барем један кластер.

Како је Јоксимовић навела, највише изгледа има Кластер 4 за сада и додала да се у њему налазе четири поглавља - трансевропске мреже, заштита животне средине, транспорт и енергетика.

„То су све важне политике у оквиру Кластера који се тиче зелене агенде и одрживе повезаности“, рекла је Јоксимовић и додала да је ЕУ у том смислу Србији већ постала важан партнер будући да бројне и значајне пројекте одрживе повезаности управо финансирамо из грантова ЕУ и повољних кредита из Европске банке за обнову и развој.

У том смислу, навела је Јоксимовић део пруге на Коридору 10 који се односи на деоницу Београд - Ниш, где је и пре нешто више од два месеца почетак радова посетила председница ЕК Урсула фон дер Лајен заједно са председником Александром Вучићем. Такође, истиче и „Ауто-пут мира“ којим ће бити повезан Београд са Приштином, односно тачније деоницу Ниш - Мердаре за коју је већ опредељен новац.

Јоксимовић је истакла да је било велико задовољство да учествује на конференцији на високом нивоу који је организовала мађарска министарка за европска питања и уставна питања Јудит Варга и навела да је то била и прилика да се разговора о будућности Европе и то у здању Мађарске академије наука што показује, како је рекла, да Мађарска на активан начин и кроз дијалог са академском и привредном заједницом и уопште на више ниво разговара о будућности Уније.

„То је била одлична прилика да поразговарамо о различитим аспектима процеса европских интеграција и политике проширења јер заправо тема конференција је била да ли је политика проширења нешто што ојачава ЕУ и да ли она води ка јачој ЕУ у будућности. Чули су се позитивни тонови, бар од представника Мађарске, Словеније и комесара Вархеија иако смо сви свесни проблема са којом се политика проширења суочава, а то је неповерење дела чланица ЕУ према томе да ли проширење доноси неку конкретну корист или економску или политичку, да ли унапређује демократију и уопште конкурентност ЕУ у целини“, навела је Јоксимовић.

Како је рекла, закључак је да сви заједно - и ЕУ, земље чланице и ми са Западног Балкана, морамо да радимо заједно на томе да се свим друштвима појасни зашто је политика проширења важан стуб оснаживања ЕУ и њеног јачања у смислу глобалне конкурентности.

„Сама идеја заокруживања ЕУ у својим природним границама онако како је предвидела Париска повеља за нову Европу из 1990. - да би Европа била уједињена, мирна и просперитетна треба да буде удружена и уједињена од истока до запада и севера до југа, заиста би требало да остане фокус те ојачане и енергичније ЕУ у будућности“, наводи Јоксимовић.

Јоксимовић указује на то да је Србија показала током две најтеже године за, како оцењује, модерно човечанство, да се ниједног тренутка није жалила на нову методологију, већ да је радила посвећеније и више на реформским процесима.

„Ни једног тренутка се нисмо жалили на промену правила, нити на то што се уводи нова методологија коју смо активно прихватили одмах, све унапредили и структуре за вођење преговора и реформски процес што је препознато у последњем Извештају ЕК, где је поменуто да је Србија одговорила свим захтевима нове методологије, а паралелно смо радили на реформама у области владавине права са фокусом на уставне амандмане, а у циљу унапређења независности и ефикасности правосуђа које се иначе у ЕУ сада посматра као најзначајнија активност у реформском процесу“, додала је Јоксимовић.

Наглашава да Србија не само да се није жалила, него је из све снаге, у две најтеже године, борећи се са пандемијом, борећи се да заштити и обезбеди најбоље за своје грађане и у здравственом и у смислу социо-економског опоравка, убрзала реформски процес, унапредила га.

Како је рекла, све су то разлози због којих је констатовано да је Србија већ сада, као земља која је у приступном процесу, показала пуно капацитета да и сада буде она која ће да донесе конкурентности и отпорности ЕУ.

Додаје да је Србија истовремено политике премрежила са политикама ЕУ у различитим областима и да је то већ показало резултате.

„Закључак је истовремено био да и ЕУ мора да покаже да је нова методологија заиста унапредила предвидљивост и кредибилност процеса и да оно што је Србија већ показала да је урадила - и политичку вољу, спремност, флексибилност у вођењу захтевне политике у тешким временима, то сада мора да буде награђено и конкретним корацима онако како процес и нова методологија налажу и у том смислу“, рекла је Јоксимовић.

Захваљујући организаторима - Мађарској на позиву да учествује у дебати о будућности Европе, о томе како ми видимо процес, где су проблеми, шта може да се унапреди и како ми доприносимо управо са циљем разуверавања скептичне јавности у појединим земљама да процес не доноси никакву корист ЕУ, Јоксимовић је рекла да је то узајамно користан процес са врло јасним списком користи и за ЕУ и државу чланицу, односно за кандидата.

„Тај процес ће трајати неко време, има ту пуно посла, али мора да се покаже и кредибилност процеса, како остварујете реформе, како радите на европској агенди реформи, тако морамо и да напредујемо и зато очекујем да ће се отворити барем један кластер и да ће тиме ЕУ показати и осталима у региону, који по садашњим изгледима никакав значајнији корак неће направити, да је процес ипак жив, да је нова методологија жива, да можемо са ентузијазмом и подстреком за наставак реформи да наставимо даље, а све је то на крају крајева у интересу наших грађана“, закључила је Јоксимовић.

 

 

Извор: Танјуг