Очекујем да ћемо ове године успети да отворимо најважнија политичка поглавља 23 и 24, за које је критеријум креирање и рад по акционим плановима. Ресорна министарства правде и унутрашњих послова послала су прве верзије, које су добиле углавном позитивне коментаре. Наравно, надамо се и отварању поглавља 32 које се односи на финансијску контролу, јер смо били спремни да га отворимо још у децембру прошле године. Није се то десило, јер се инсистирало на отварању политичких поглавља као првих. Зато је важна и обнова политичког дијалога Београда и Приштине почетком фебруара, након чега ћемо знати више – изјавила је у интервјуу “Дневнику” министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, која је и национални ИПА координатор. 

 

У склопу ЕУ активности Србија је била прва земља кандидат за пуноправно чланство, која је на Влади и у парламенту усвојила Основни споразум о коришћењу ИПА ИИ фондова. Кроз њих је, подсетимо, Европска унија за буџетски период 2014-2020. за нашу земљу наменила 1,5 милијарду евра, што је око 200 милиона евра годишње.

 

 

– Важно је нагласити да су у питању бесповратна средства ЕУ, која се усмеравају на унапређење живота грађана кроз конкретне пројекте или кроз подршку структурним реформама. За сада је завршено програмирање за прву буџетску годину, односно 2014. Програм обухвата око 115 милиона евра намењених за активности од значаја за спровођење реформи и процес европских интеграција у различитим областима, од јачања локалних самоуправа, борбе против криминала, област енергетике до запошљавања младих и инклузије Рома. Поред тога, 62 милиона евра намењено је за санацију последица поплава. У току је програмирање ИПА за период од 2015. до 2017. године Неке од значајнијих интервенција, које се разматрају, јесу подршка буџету за процес реструктуирања јавних предузећа и финансирање социјалних програма. То значи да ћемо моћи, ако то добро испрограмирамо, моћи да добијемо значајна средства за програме и самозапошљавања и отпремнина. Такође, средства ће бити усмерена на подршку свеобухватној реформи јавних финансија, те улагање у значајне инфраструктурне пројекте како би се поспешила повезаност са земљама региона. Очекујемо да из ИПА 2015. буду први пут издвојена средства и за финансирање ИПАРД програма, како би у што скоријем периоду могла бити пружена директна подршка пољопривредним произвођачима.

 

 

– То указује да Србија на најодговорнији начин приступа коришћењу средстава ЕУ. Тим споразумом се дефинише нови сет механизама за коришће предприступне помоћи који имају за циљ побољшање ефеката и резултата ИПА средстава у свим земљама корисницама. Након процене напретка у спровођењу реформи, процесу европских интеграција и успешности у трошењу средстава, омогућиће се земљама да добију додатна средства као неки вид награде за остварени напредак, али, с друге стране, постоји могућност и да износ средстава на располагању буде смањен уколико постоје застоји у спровођењу планираног напретка. На нама је да ову могућност искористимо на најбољи могући начин.

 

 

– Пројекти из области прекограничне сарадње су добри механизми сарадње између две суседне државе који омогућавају координисан наступ у решавању проблема и унапређењу живота грађана. И они су због тога изузетно значајни за целу Србију па тако и за Војводину. У претходној финансијској перспективи ИПА 2007- 2013, општине са територије Војводине учествовале су у четири програма прекограничне сарадње: са БиХ, Хрватском, Мађарском и Румунијом, као и два програма транснационалне сарадње (Јадрански и Југоисточна Европа). Институције из Војводине су до сада из ИПА програма прекограничне сарадње добиле 37 милиона евра од укупно 62 милиона, колико су добили корисници из Србије који су учествовали у тих 6 програма. Поред тога што ови програми унапређују односе између земаља које их спроводе, они подстичу и сарадњу локалних институција са институцијама из суседне државе на темама које су заједничке. Сарађивале су не само локалне самоуправе већ и болнице, школе, универзитети, спортски клубови, развојне агенције – чак и зоолошки врт. Колико је значајна прекогранична сарадња говори и податак да су пројектима обухваћене најразноврсније области значајне за живот грађана. Финансирани су пројекти из области инфраструктуре,али и пројекти који се односе на образовање, културу, туризам до пројеката усмерених на унапређење конкурентности пољопривредних производа. Не мање значајно је и то што су институције, које су спроводиле европске пројекте, стекле немерљиво искуство у овом послу, што је од велике важности за будуће коришћење свих врста фондова.