Мој став је да политичке партије треба да имају свог председничког кандидата, каже за Телеграф, Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља и чланица Председништва СНС. Не гласате само за име већ и за једну политику, напомиње Јоксимовићева и објашњава да се бира у ком правцу, који је то политички оквир, која је политичка платформа коју представља једна личност. Каже да што се тиче СНС она каже да ће још разговарати о председничком кандидату и да је она своје чврсто мишљење већ изнела на страначким органима и председнику странке Александру Вучићу.

– Уопште ми се не свиђају те спекулације да постоје превирања. Ми смо једна велика политичка странка. Мислим да је за одговорну политичку странку јако важно да разговара и донесе одлуку. Да после тога можемо да кажемо да имамо доброг кандидата и уз добру кампању очекујемо победу – истиче Јоксимовић.
Имам једно чврсто и за неке неприхватљиво мишљење о неким стварима, али га не износим јавно, већ га пренесем страначким колегама на органима странке, каже министарка. Она је у интервју за наш портал говорила о очекивањима од резолуције о напретку Србије која се разматра у Европском парламенту, али и амандманима које су уложили хрватски европосланици и генерално условљавањима које стижу из ове суседне државе.

* На Нацрт резолуције о напретку Србије у Европском парламенту је поднето укупно 325 амандмана међу којима је и добар део оних које су поднели хрватски заступници. Какву резолуцију на крају очекујете?

– Овај пут заиста јесте поднето више амандмана, око 100 више него прошле године. Један део долази од хрватских европосланика, али ја то гледам на начин који није популаран у Србији. Можда бих била популарнија када бих заоштравала реторику, али мој посао није то да радим. Ја увек окренем на неку другу страну. За мене је супер, што је тако велико интересовање за евроинтеграције Србије. Значи, Србија је у фокусу, посланици прате где је Србија у том процесу, што није лоше када говоримо о томе да је дошло до замора од проширења ЕУ. Мислим да има амандмана који говоре у позитивном контексту, наравно има амандмана који не осликавају шта се дешава у Србији и региону. Ја сам са Дејвидом Мекалистером буквално прешла свих 325 амандмана и изнела сам наше мишљење, наше ставове. Он мора да постигне консензус са свим посланичким групама у вези са амандманима и ја верујем да ће та резолуција бити претежно позитивна.

* Узимајућу у обзир искуства са отварањем поглавља 26, али и генерално поруке које повремено стижу из Загреба, да ли ћемо се на сваком кораку сусретати са условљавањима ове суседне државе?

– Знам да је најлакше ставити бомбастичан наслов, како Хрватска или нека друга држава тражи нешто од Србије, али то није суштина. Суштина је шта смо ми стварно урадили, а да ли ће то бити препознато од стране свих и да ли ће нас то успорити неколико месеци, ја то уопште не видим као велику драму. Ја мислим да је Србија одличан кандидат за чланство и да смо урадили много у вези бројних питања, наравно има још много посла. А, да ли ће то успорити отварање једног или два поглавља, у једном тренутку када будемо испунили све те критеријуме, чак и неко ко то не жели мораће да се сагласи. Само се ради о динамици. Знам да би сви волели што пре, и ја бих волела, то је мој ресор. Али, није ствар у том да ми нисмо урадили па нисмо отворили поглавље. У том процесу морате да будете стрпљиви и на неки начин окренути сами себи. Јесте наш посао да лобирамо и убеђујемо, али прави задатак је код куће, а то је да ми овде уређујемо наше друштво по стандардима које наши грађани и даље препознају као најбољи тип друштва.

* Међутим, поглавље 35, које се у случају нашег процеса приступања ЕУ односи на Косово и Метохију, је последње које ће бити затворено. Колико ће нам дијалог са Приштином, заправо правити проблеме у вези са овим поглављем, пошто смо сведоци великих напетости у протеклом периоду?

– То је питање које заиста важно и ми од њега никада нисмо бежали. У преговарачком оквиру за Србију пише да укупан напредак у преговорима биће праћен паралелно са напретком у дијалогу између Београда и Приштине. Дијалог је жива ствар и не може се предвидети како ће се одвијати. Мислим да смо ми показали озбиљност и конструктивност. Наш основни интерес је да примена Бриселског споразума доведе до безбеднијег и бољег живота наших људи на КиМ. Сваки потез Владе и премијера Вучића је био руковођен безбедношћу и одрживим опстанком наших људи на КиМ. Због тога, морамо да наставимо да учествујемо у дијалогу, јер наш циљ је формирање ЗСО. Без тога не бисмо имали посебан разлог да учествујемо у томе. То је јасно свима и ЕУ, као медијатору тог процеса. То питање биће праћено током преговора о приступању Србије ЕУ, али не мислим да ће једино ти бити услов за напредак Србије. Не можете да занемарите све реформе које смо спровели у том процесу.

* Као јако битна поглавља су означена 23 и 24 (владавина права и правда, слобода и безбедност), и помно се прати њихова примена. Следеће недеље би требало да пошаљемо извештај о спровођењу акционих планова. Какву оцену Брисела очекујете?

– Поглавља 23 и 24 су политичка и односе на владавину права. То су ствари које захтевају најдуже промене и све земље које су преговарале о приступењу ЕУ су најдуже о њима преговарале, јер она представљају системску промену и промену вредносног система. Ако питате наше грађане, једна од три најважнијих области које треба реформисати на путу ка ЕУ, то је правосуђе. То је јесте део ових поглавља уз борбу против корупције. Ми имамо обавезу извештавању о напретку примене акционих планова. Пре два дана добили смо извештај за примену акционог плана за поглавље 24 и скоро 90 одсто мерила испуњено у овој фази у којој смо сада. Све у свему ми радимо свој посао, независно од отварања поглавља.

* Били сте на Малти на министратском састанку. Какве су процене, када ћемо отворити поглавље 26, и да ли постоји могућност да отворимо још неко поглавље?

– Јако је важно, што смо ми као земља кандидат присутни на тим скуповима, јер суштина чланства у ЕУ је да учествујете у процесу доношења одлука. Врло се цени када сте присутни, учествујете у дебати и чујете шта други мисли и видите каква је клима у ЕУ. Тада можете да лобирате. Постоји начелно једна добра воља да се одржи динамика преговора. Наравно, чекају извештај о напретку у дијалогу Београда и Приштине. Верујем да ће тај извештај бити релативно позитиван и да ћемо бити у могућности да поред поглавља 26, које смо већ требали да отворимо, да отворимо и поглавља за која смо спремни, а то су поглавља 20 и 29. Чак и ако се то не деси, што не мислим да би био добар сигнал, то нас неће спречити да радимо даље. Прва међувладина конференција је планирана за крај фебруара или почетак марта. Тада би требало сигурно да отворимо поглавље 26, а ја верујем да ћемо успету да отворимо још једно или два поглавља.

* Међутим, ни ситуација унутар саме ЕУ нам не иде на руку. Брегзит, мигрантска криза, којом је оптерећена и наша земља, поларизација земаља чланица. Колико Брисел има простора и времена да се бави проширењем, када је оптерећен са поменутим проблемима?

– Малта није ставила проширење као приоритет свог шестомесечног председавања, а опет су сви на том скупу говорили о проширењу, јер је то стратешки циљ ЕУ. Концепт ЕУ не би био пун без југоисточне Европе. Политички, економски и геостратешки интерес ЕУ је да се заокружи тај простор. Иако проширење неће бити приоритет у овој години, због избора у кључним земљама ЕУ, о томе неће престати да се ради и прича о томе.

* Колико су, по Вашем мишљењу, после свих ових година приче о приступању ЕУ, грађани заинтересовани за цео процес?

– Грађани су заинтересовани за бољи живот. А, када сте заинтересовани за виши животни стандард и бољи живот ваше деце, онда сте заинтересовани за евроинтеграције. ЕУ није неки апстрактни појам, то су земље од Немачке, Шведске, Француске, Мађарске… То су земље са којима ми добро сарађујемо и у којима наши људи живе и раде, путују. У односу на све политичке околности и све проблеме које ми имамо у процесу приступања, последње истраживање говори да око 47 одсто грађана апсолутно подржава евроинтеграције, оних који нису сигурни око 30 и 25 одсто оних који сматрају да ЕУ није добро решење за Србију. Зато мислим да наши грађани разумеју колико је важан процес, јер подршка реформама је 60 одсто.

Извор: "Телеграф.рс"