Јоксимовић : Не може било ко на чело БИА
Преласком Небојше Родића на функцију министра одбране упражњена је челна позиција у Безбедносно информативној агецији. „Питање постављења директора БИА јесте веома важно, и у интересу је ефикасног и законски до краја уобличеног рада и функционисања БИА. Ипак, не мислим да мало пролонгирање, које би требало да изнедри још једно добро решење, какво је био господин Родић, може на суштински и трајан начин да угрози функционисање једног добро постављеног и уходаног система”, изјавила је за „Дневник” председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности Јадранка Јоксимовић (СНС). Говорећи о безбедносној ситуацији на КиМ, она је навела да би превентивно деловање требало да буде приоритетни безбедносни задатак надлежних безбедносних служби, пре свега припадника полиције Еулекс и српских припадника КПС, који су стационирани на северу КиМ.
Преласком Небојше Родића на функцију министра одбране упражњена је челна позиција у Безбедносно информативној агецији. Но, о томе ко ће бити нови директор БИА још ће се неко време вагати, што је потврдио средином седмице и први потпредседник Владе Александар Вучић, отворено поручивши да није задовољан до сада предложеним кандидатима.
– Питање постављења директора БИА јесте, наравно, веома важно, и у интересу је ефикасног и законски до краја уобличеног рада и фунционисања БИА. Ипак, не мислим да мало пролонгирање, које би требало да изнедри још једно добро решење, какво је био господин Родић, може на суштински и трајан начин да угрози функционисање једног добро постављеног и уходаног система – каже за „Дневник” председница скупштинског Одбора за контролу служби безбедности Јадранка Јоксимовић (СНС). – Уосталом, немам сазнања да је у овом периоду персоналног вакуума дошло до било каквих озбиљнијих проблема у погледу рада агенције по свим питањима која представљају њен делокруг рада. Ипак, очекујем да ускоро Влада донесе одлуку о постављењу новог директора, с којим ћемо, надам се, као Одбор наставити започету сарадњу. А та сарадња је у претходном периоду дала добре резултате, како у погледу парламентарне контроле рада агенције, тако и препознавања од стране агенције значаја веће транспарентности њеног рада.
* Приближавају се локални избори на КиМ. Треба ли стрепети од озбиљног погоршања безбедносне ситуације, јер мир очито не одговара ни албанским ни српским екстремистима, о чему сведочи и недавни напад на припаднике Еулекса?
– Влада Србије је искрено посвећена испуњавању одредби Бриселског споразума, што показује неометање припрема за реализацију локалних избора, као и чињеница да је Београд већ отпочео са кампањом анимирања јавности и смиривања тензија редовним посетама званичника Владе Србије и дијалогом, како са политичким субјектима који се залажу за бојкот избора - односно њиховим убеђивањем да одустану од бојкота - тако и са грађанима који се још увек двоуме да ли да узму учешће на изборима, али и са онима који су застрашени. Такође, неопходно је да, услед комплексности ситуације, Приштина покаже флексибилнији став у односу на сам процес припреме и реализације избора на северу КиМ. А што се тиче самог питања безбедности локалних избора, важно је да се с тим започне одмах, како би се правовремено деловало. Превентивно деловање требало би да буде приоритетни безбедносни задатак надлежних безбедносних служби, пре свега припадника полиције Еулекс и српских припадника КПС, који су стационирани на северу КиМ. А званични Београд је недвосмислено показао да је веома заинтересован за безбедност својих грађана током предстојећих локалних избора.
* Недавна изјава Јелка Кацина да је сада право време за отварање питања уставног и законског уређења аутономије Војводине у делу јавности је протумачена као најава „косовског сценарија у АПВ”. Имају ли такве оцене основа, како из политичког, тако и из безбедносног угла?
– Нисам сигурна да сам разумела аргументацију због чега је сада „право време“ за покретање такве иницијативе. Не мислим да је иједно питање уређења државе забрањена тема, али то захтева веома зрелу политичку, правну и безбедносну процену оправданости, уместо страначке манипулације одређеним темама. И пре свега, потребно је имати велику подршку грађана, за коју, лично, нисам уверена да постоји. Али, то се најбоље види на изборима, па би требало размишљати у том правцу када је у питању Војводина.
* Када почну преговори са ЕУ, међу првима ће бити отворена поглавља 23 и 24, која се односе и на безбедност. Има ли наша држава већ разрађену стратегију у ком ће правцу ићи та неопходна реформа сектора безбедности, или ћемо ипак чекати сугестије Уније?
– Апсолутно сте у праву. Већ сам више пута скретала пажњу да очекујем да управо поглавља 23. и 24. буду прва која ће бити отворена у преговарачком поступку. У том смислу Одбор за контролу служби безбедности је за само годину дана од свог формирања предузео све неопходне кораке на испуњењу захтева и стандарда Европске уније који се од нас очекују. Наиме, у свим претходним извештајима Европске комисије истицано је да је парламентарни надзор над радом служби безбедности остао ограничен. Но, та ситуација је за само годину дана постојања овог Одбора значајно промењена. Поред разматрања редовних извештаја агенција, ми смо до сада реализовали шест посета службама безбедности, од тога су три биле тзв. надзорне посете у којима су учествовали чланови Одбора и из владајућих странака и из опозиције. Када је, пак, реч о реформи сектора безбедности, она је већ у току. Наравно, предстоје кораци које ћемо тек морати да предузмемо, и то управо у делу који се односи на надлежности служби безбедности, првенствено у области борбе против организованог криминала и пресретања електронских комуникација. При томе треба имати у виду да у ЕУ, за земље чланице, не постоје обавезујући стандарди када су ове области у питању, али се истовремено од земаља кандидата захтева да испуне одређене стандарде. У том смислу, морамо бити веома обазриви у преговарачком поступку и водити рачуна на првом месту о националној безбедности. Уосталом, због тога се и зове преговарачки поступак и не значи да ми, као земља кандидат, морамо да прихватимо све сугестије, већ у току преговора треба пронаћи оптимална решења која ће задовољити услове ЕУ уз уважавање безбедносног окружења Републике Србије и интереса наше националне безбедности.
* Пуно се говори, у последње време нарочито, о изласку обавештајних служби изван законских оквира када је у питању прислушкивање телефона и контрола интернет саобраћаја. Да ли су надзорне посете, које је спровео Ваш одбор, довољне да се може тврдити како БИА, ВБА и ВОА у потпуности раде по прописима?
– Најпре, ни ја нити чланови Одбора за контролу служби безбедности искрено нисмо присталице изношења тако паушалних оцена. Не тврдим да злоупотреба није било у неком претходном периоду, али ситуација је данас знатно другачија када је реч о службама безбедности. У то смо се уверили и током поменутих надзорних посета. Ми смо свој посао схватили веома озбиљно, и надзор је обављен по принципу случајног узорка управо у сегменту који је у јавности познат као прислушкивање и праћење интернет комуникација. Дакле, чланови Одбора нису утврдили неправилности у поступању служби безбедности, када је реч о такозваном прислушкивању и праћењу интернет комуникације. Уз то, лично сам успела, као председник Одбора, да посланичким питањем обезбедим да један од оператора бар делимично почне са применом законских одредби у овом сегменту. Морам, иначе, да кажем и да постоји јасно изражена воља и спремност служби безбедности да буду надзиране, због чега сам сасвим сигурна да ће и Европска комисија у свом следећем извештају констатовати значајан напредак у овој области.
* Након случаја А.А. припадника ВОА који се обратио омбудсману, отворено је питање заштите „звиждача” у обавештајним службама. Да ли је реално очекивати да наша држава то питање законски реши? Или је линија између указивања на неоправилности и тврдње да се „звиждањем” нарушава систем безбедности - сувише танка (о чему сведочи случај Едварда Сноудена)?
– Наравно да припадници служби безбедности имају своја права и да их треба штитити. У том смислу можда би требало размислити о увођењу нове институције каква већ постоји у Немачкој, на пример, а то је омбудсман за војску. Истовремено, треба водити рачуна да у свим службама безбедности буде заступљена унутрашња контрола и позиција попут Генералног инспектора служби у Министарству одбране, који би се бавили правима припадника служби безбедности. О конкретном проблему припадника Војнообавештајне агенције Одбор је благовремено обавештен од стране Генералног инспектора служби, са којим смо успоставили веома добру сарадњу у претходном периоду. Слажем се да је у овом случају требало раније реаговати, али, нажалост, овај одбор у претходном сазиву парламента није постојао. У сваком случају, ми смо као Одбор предузели све неопходне кораке како бисмо пронашли решење. Одржали смо и посебну седницу на којој смо разматрали притужбе свих припадника ВОА који су се обраћали Заштитнику грађана, Генералном инспектору служби и Унутрашњој контроли ВОА, на којој смо разматрали комплетну документацију везану за ове припаднике. Након тога, спровели смо надзорну посету ВОА и том приликом, што је први пут у историји парламентарног рада, припадници Агенције добили су прилику да крајње отворено разговарају са члановима Одбора.
* Хоће ли Србија прихватити иницијативу шефа црногорске дипломатије Игора Лукшића о „западнобалканској шесторци”, која предвиђа формирање интерпарламентарне скупштине, регионалног центра за борбу против корупције и криминала, али и сарадњу на откривању и сузбијању потенцијалних терористичких претњи?
– Идеју министра Лукшића треба прецизније разрадити. Заједнички парламент, чини се, још је далек и у магли, али регионалну сарадњу не одбацујем, напротив. Посебно када су у питању безбедносни изазови и претње које делимо у заједничком простору Западног Балкана. У ефикасној борби против корупције и криминала, као и успешном детектовању и супротстваљању терористичким претњама, земље региона су упућене једне на друге, и у том смислу видим оправданост једне овакве иницијативе. Ипак, не смемо заборавити да већ постоје регионалне организације које окупљају и војне и цивилне службе безбедности, и у којима већ постоје разрађени механизми сарадње у региону Југоисточне Европе.
Антрфиле : Државни ревизор завршио извештај
– С обзиром на то да смо као Одбор надлежни да надзиремо законитост трошења буџетских и других средстава за служби безбедности, обратили смо се Државној ревизорској институцији молбом и предлогом да у план рада уврсти и ревизију трошења буџетских средстава у једној од служби безбедности. Овом приликом желим да истакнем спремност Државне ревизорске институције да сарађује са Одбором, тако да је Државни ревизор већ доставио свој извештај о ревизији у БИА. И ја очекујем да ће Одбор тај извештај врло брзо разматрати.
Извор : Дневник / Аутор : Мирослав Стајић
