Јоксимовић: Нови комесар ЕУ је већ показао да је уз Србију
Комесар ЕУ Јоханес Хан је већ помогао Србији у процесу добијања средстава из Фонда солидарности, а такође је дошао да обиђе угрожена поплављена подручја.
- Имала сам неколико састанака са Ханом поводом аплицирања Србије за средства из Фонда солидарности, на чијем се челу до сада налазио, и могу да кажем да је у питању умерен човек са великим искуством. Максимално је Србији изашао у сусрет око убрзања процедура - рекла је у интервјуу за “Блиц” Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције.
Јоксимовићева је нагласила да је пре свега најважније то што у опису посла и називу функције новог европског комесара остаје област проширења.
* Да ли подржавате овогодишњу Параду поноса? У том контексту, брутални напад на држављанина Немачке делује посебно лоше.
- Најоштрије осуђујем напад на страног ЛГБТ активисту, као и сваку другу врсту насиља и претњу насиљем. Очекујем да ће починиоци бити убрзо пронађени и адекватно кажњени. Учинићемо све да се обезбеди могућност слободе окупљања и изражавања различитости. Нећемо толерисати насиље. Питање параде није само питање европских интеграција, већ потребе да покажемо способност да уважимо различитост и поштујемо загарантована мањинска права.
* Како објашњавате то што се Ханова функција сада зове “комесар за европско суседство и преговоре о проширењу”?
- За нас као земљу кандидата назив те функције потврђује приврженост и подршку ЕУ наставку процеса евроинтеграција држава западног Балкана, а слободно можемо рећи са нагласком на очекивања да ће Србија предњачити у динамици реформи важних за чланство у ЕУ. То су поруке и са конференције у Берлину и нове високе представнице за спољну и безбедносну политику Федерике Могерини.
* Ипак, прва порука Јоханеса Хана гласила је да је “реална процена да у догледно време неће бити пријема нових чланица у ЕУ”. Да ли је то сигнал успоравања процеса проширења?
- Овај термин није у супротности са нашим плановима, с обзиром на то да смо као приоритете Владе поставили да Србија до краја 2018. усклади своје законодавство са европским и да до 2020. будемо спремни за чланство. Циљ нам је да урадимо све што је добро за наше друштво. Желимо да будемо функционалан члан ЕУ. Проширење ЕУ је у обостраном интересу и то је политика у којој сви добијају.
* Још се не зна када ће и која преговарачка поглавља бити отворена. Шта очекујете?
- Послали смо у Брисел преговарачку позицију за Поглавље 32, које се тиче финансијске контроле трошења буџетских средстава и, уколико се сагласе све државе чланице, до краја године бисмо могли да отворимо ово поглавље. То је важно и због тога што је то механизам борбе против корупције којим се бави важно политичко Поглавље 23. Донели смо акционе планове за поглавља 23 и 24 и очекујемо да бисмо у фебруару или марту могли да их отворимо.
* Шта би значило ако Приштина за преговарача заиста именује Аљбина Куртија, вођу “Самоопредељења”?
- У последње две године Србија је много урадила у погледу дијалога, и мислимо да не би било фер да се на било који начин успори процес придруживања због политичких дешавања у Приштини. То јасно говоримо и нашим партнерима из ЕУ. Формат дијалога је потврђен кроз досадашње резултате и пуно смо до сада напора сви уложили. Ми ћемо настојати да имплементирано оно што је већ договорено. Неке земље ЕУ, и то не треба крити, кажу - можете да отворите Поглавље 32, али уз евидентан напредак у имплементацији бриселског дијалога. Очекујемо да након решавања политичке ситуацији у Приштини знамо с ким разговарамо. Хоћемо да наставимо дијалог и примену до сада договореног, али не зависи све од нас.
