Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић разговарала је са чланом Одбора немачког Бундестага за односе са ЕУ Мануелом Сарацином о порукама Самита у Софији, европским интеграцијама Србије и сарадњи са Немачком у наставку процеса приступања, реформама које се спроводе, приликама у региону, билатералним односима и другим темама.

Јоксимовић и Сарацин оценили су да је прошлонедељни Самит у Софији, упркос бројним изазовима и новим темама које се појављују и у ЕУ, ипак послао поруку о европској перспективи региона. Сложили су се да су повезивање и сарадња у региону вредности на којима инсистира и Србија, јер без њих нема мира, напретка и стабилности региона.

Јадранка Јоксимовић захвалила је Немачкој, важном стратешком партнеру Србије, на помоћи и подршци у процесу приступања. У последњих деценију и по та држава је за бројне развојне и пројекте реформи издвојила 1.6 милијарди евра бесповратних средстава.

Србија је припремила пет преговарачких позиција: 33 - финансијске и буџетске одредбе, 9 - финансијске услуге, 13 - рибарство, 18 - статистика и 17 - економска и монетарна унија.

Министарка Јоксимовић очекује да ћемо до краја бугарског председавања Саветом ЕУ отворити нека од њих.

Јоксимовић и Сарацин сагласни су да су реформе у поглављима 23 и 24, која обухватају области реформе правосуђа, борбе против криминала и корупције, мањинских права, медијских слобода, од великог значаја за процес ЕИ, али пре свега за модернизацију и укупан напредак државе.

Јоксимовић и Сарацин констатовали су да су односи две државе изузетно добри и да се развијају на обострано задовољство.

Евроинтеграције су спољнополитичка оријентација Србије

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић казала је да су евроинтеграције спољнополитичка оријентација Србије, које су земљи дале стабилност, донела нове инвестиције, бољи имиџ, а самим тим и утицај у међународним односима, визну либерализацију, студентске програме, бројне донације, развојну помоћ, те ИПА фондове.

“Ми годишње као земља кандидат добијамо око 200 милиона евра бесповратне помоћи.

Министарство за европске интеграције и ја као министарка већ четири године координирам процес програмирања ових средстава и преговарам са ЕУ у које ће то области тај новац ићи и о томе колико су спремни пројекти који могу бити финансирани овим средствима”, казала је Јоксимовић и додала да највећи део пројеката мора бити припремљен на прави начин.

Наводећи да у буџету нема увек довољно новца, те да га неће бити ни у ЕУ, Јоксимовић је казала да је ЕУ зато и направила кохезиону политику или политику солидарности и регионалног одрживог развоја европских регија, те да ту политику Србија сада док се припрема да постане члан ЕУ треба да научи.

“То су теме одрживог одрживог регионалног развоја, смањивање регионалних разлика и припрема за коришћење још већих фондова који ће стајати на располагању нашој земљи када постанемо чланица ЕУ. Очекујем да и ви као представници општина радите на припреми добрих пројеката, али да и промовишете и подижете видљивост у вашим локалним самоуправа колико смо заиста новца добили од ЕУ”, навела је Јоксимовић.

Истакавши да је транспарентност трошења средстава за програме од велике важности, Јоксимовић је казала да је то новац од пореских обвезника који живе у земљама чланицама ЕУ, те да ће и Србија бити у прилици да када постане члан и даје, а не да само користи помоћ ЕУ.

“Зато је регионална и кохезиона политика веома важна, а главни носиоци те политике ће бити локалне самоуправе и мрежа институција на локалу”, казала је и усмерила присутне представнике 99 општина у Србији на развојне агенције, којих у Србији има 16 да уз њихову помоћ се идентификују добре идеје и направе добри пројекти.

Навела је да неке од општина које су обухваћене овим пројектом већ годинама учествују у пројектима прекограничне и транснационалне сарадње и подсетила на сарадњу са Мађарском, Хрватском, БиХ, Црном Гором, Македонијом, Румунијом и Бугарском и казала да су све то важни програми, али да неке општине због своје централне позиције нису имале прилику да учествују у овим програмима.

“Ја сам инсистирала на овом програму да не буде само пројекат који се односи на најнеразвијеније општине како је раније било, али сада смо у фази да добар пројекат ширимо и даље и да се све општине укључе и заиста помогну локални и економски развој, који значи све”, казала је Јоксимовић.

Навела је да локални економски развој значи и помоћ за оснивање малих и средњих предузећа, затим већ основаним то значи могућност да обнове своју опрему, унапреде технологију и начин рада, значи нова радна места и отвара могућност за одрживи развој локалних средина.

“Кључна реч данас јесте развој, политика одрживог, равномерног регионалног развоја. Ми смо пуно причали о томе у прошлости, али нисмо пуно тога урадили. Мораћемо да мењамо и законски оквир и закон о регионалном развоју и да донесемо нову кровну стратегију регионалног развоја, а ту ће нам од највеће помоћи бити локалне самоуправе да дефинишемо нашу националну политику и стратегију регионалног развоја”, казала је Јоксимовић.

Додала је да жели да грађани Србије знају да ЕУ, без обзира на некада конфузне поруке које збуњују и доводе до тога да не знају да ли ЕУ Србију жели у свом чланству, има свој историјат, да она представља природно окружење за Србију, да је чине земље са којима Србија највише сарађује и из којих долази највише инвестиција.

“И ЕУ има интерес за Србију. Некада пролази кроз различите фазе преипситивања, да ли је проширење добро у овом тренутку или треба сачекати да се консолидује ЕУ. То нас не треба да обесхрабри, то су само фазе које су постајале и пре, али наш интерес јесте да стабилност, економски напредак, политичку стабилност и регионалну стабилност сачувамо, јер само тиме ћемо нашим грађанима обезбедити оно што смо обећали, а то је и бољи живот и виши животни стандард и чињеницу да регионални развој треба да допринесу и смањењу наших унутрашњих миграција у Београд”, казала је Јоксимовић.

Извор: Танјуг