Кнежевић: 52 фабрике и 28.770 нових радних места

Министар привреде и члан Председништва Српске напредне странке Горан Кнежевић, након посете председника Србије Александра Вучића Казахстану, каже да је уверен да у наредном периоду можемо да очекујемо далеко бољу економску сарадњу са овом државом.

- Наш председник у Казахстану, како смо видели, ужива велики углед, а прави показатељ тога је што је од казахстанског председника Нурсултана Назарбајева добио Орден пријатељства. То је, несумњиво, добар сигнал који ће, уверен сам, донети и бољу економску сарадњу. Подсетићу да је председник Вучић искористио свој ауторитет и углед, и позвао казахстанске привреднике да дођу у Србију и погледају наше бање, туристичке потенцијале, да граде хотеле. Разговарао је и са тамошњим властима о могућностима за кориговање споразума са Евроазијском унијом, што је велика ствар, будући да је то тржиште од 185 милиона људи. Круна успеха би била ако нам дозволе и бесцарински извоз 5.000 аутомобила „фиат 500Л“, о чему је председник Вучић у више наврата разговарао са председницима земаља Евроазијске уније.

* Како бисте оценили пословни амбијент у Србији сада и пре 2012. године?

- Ако се присетимо само које су кључне речи биле пре 2012. године - црвена линија, банкрот, висок јавни дуг, дефицит буџета, скупи кредити, висок ризик земље, јасно је да то данас више није тема. Међународне институције изнова хвале храбре реформске потезе које су предузеле све владе од 2012. године, а ти потези, некад болни, сачували су земљу од сигурног банкрота. Сада нам предстоји само напредак. Храбре реформе и политичка стабилност земље, позиционирали су Србију као веома пожељну инвестициону дестинацију. На Дуинг бизнис листи Светске банке пласирани смо најбоље од кад та листа постоји, а циљ нам је да, пре свега кроз дигитализацију, укидање непотребних процедура и других процеса, даље олакшамо пословање и уђемо у клуб 20 најбољих земаља света на тој листи. Подсетићу и да је последњи извештај ИБМ - а пласирао Србију на прво место у свету по броју отворених радних места кроз стране директне инвестиције, у односу на број становника. То је, признаћете, пре 2012. године било незамисливо.

* Велике инвестиције су стигле у многе градове - Нови Сад, Зрењанин, Ниш, Крушевац, ускоро ће и у Лозницу... Колико је фабрика отворено у 2018. години, а колико откако је СНС преузела одговорност за управљање државом?

- Ако узмемо у обзир затечено стање када је СНС преузела власт, увидели смо потребу за променом и унапређењем система доделе подстицаја. Тако је од 2015. на снази нови Закон о улагањима чији су резултати видљиви и конкретни. Већ у 2016. години отворено је 19 фабрика, а у 2017. Још толико. У првих осам месеци 2018. године, кроз уговоре обезбеђено је отварање 10 производних погона. Требало би имати у виду да инвестициони пројекти имају свој ток, па се од 52 пројеката који су закључени током 2016, 2017. и првих осам месеци 2018. године може рећи да теку по плану и да су, следећи уговорну динамику, неки погони већ отворени, код неких је изградња у току, а неке локације су у припремној фази. Требало би имати у виду да су због атрактивног пословног амбијента отворене и фабрике без подстицаја државе, где инвеститори препознају правну и политичку сигурност за реализацију инвестиције.

* Колико је отворено нових радних места у овој години?

- Рачунајући само ресор који водим и инвеститоре који су користили подстицаје државе, план запошљавања у 2018. години је 5.299 људи на неодређено време, док су се инвеститори према уговорима обавезали да у оквиру истог пројекта и по завршетку три године, кроз 52 пројекта отворе 28.770 нових радних места.

* Из које државе долази највише страних инвестиција? Ко је најзаинтересованији за пословање у Србији и у које тачно крајеве Србије?

- Највише их је, примера ради, из Немачке, Турске, Кине, посебно не би требало да заборавимо нове најављене кинеске инвестиције у Зрењанину и Лозници. Ако посматрамо инвестиције укупно, независно од тога да ли користе подстицаје државе, можемо рећи да их доста долази и из Аустрије, Холандије, Италије, Луксембурга.

* Колико је Србија привукла страних директних инвестиција у протеклих годину дана?

- Србија има најбоље услове за инвеститоре у овом делу Европе и наставићемо да се трудимо да тако и остане. Захваљујући политичкој стабилности и унапређеном пословном амбијенту, само од почетка ове године до краја јула у Србију се слило 1,51 милијарда евра директних страних инвестиција. У 2017. години, Србија је забележила износ од 2,54 милијарде директних страних инвестиција.

* Колико за Србију значе пројекти у оквиру програма „Градимо заједно“, које Министарство привреде спроводи у сарадњи са Европском инвестиционом банком?

- То су значајни пројекти, јер се кроз њих могу значајно и директно побољшати услови живота грађана широм Србије. Функционишу тако што Министарство привреде обезбеђује око 50 одсто потребног новца за изградњу локалне путне инфраструктуре, вртића, школа, фискултурних сала, домова здравља. Министарство је новац обезбедило из кредита Европске инвестиционе банке, а од потписивања тог уговора до сада одобрена су 322 локална пројекта.

За ПКБ долазе боља времена

* Шта за ПКБ значи приватизација и долазак Ал Дахре?

- Када компанија као што је Ал Дахра преузме ПКБ, то дефинитивно значи нови почетак за ову корпорацију. Ал Дахра се уговором обавезала да у наредне три године инвестира 30 милиона евра у модернизацију и унапређење пословања, што је новац који држава не би могла да издвоји како би подигла ПКБ на ноге. Планирана су улагања у развој система за наводњавање и модернизацију капацитета за производњу млека. Ал Дахра помиње и додатних 15 милиона евра које би уложила у оптимизацију пословања, за већи принос и бољи квалитет млека. Верујем да за ПКБ, а и за целу Србију, долази много боље време.

извор: СНС Информатор