Имам мирну савест и миран сан, али сам као одговоран човек забринут. Највише ме из такта избацују историја предузећа у државном власништву и њихове непланиране обавезе и дугови који искачу из прошлости.

Овим речима министар привреде и високи функционер СНСа Горан Кнежевић одговара на питање „Политике" због којих проблема није спавао у минулих 100 ноћи, колико траје мандат ове владе.

Напомиње да је поносан што је у тиму премијера Александра Вучића, као и да је захвалан колегама и „селектору тима". Ипак не крије да ружнију страну његовог посла углавном представљају фирме у државном власништву и да се као министар привреде у минулих 100 дана више бавио болесним него њеним здравим делом.

„Мала и средња предузећа су лепши део мог посла и представљају развојну перспективу привреде. Око 350.000 ових фирми запошљава око 850.000 људи. План је да до краја мандата број запослених у овом сектору повећамо за 100.000 људи."

 

На који начин? Можете ли да нас уверите да то што је 2016. проглашена годином предузетништва не представља само декларативну подршку?

За 100 дана довели смо шест инвеститора, чија су улагања вредна скоро 70 милиона евра и који ће запослити више од 5.500 људи. Њима су потребни добављачи и кооперанти. Обучићемо домаће фирме да нуде стандардне производе и услуге за велике фирме. Нудимо им финансијску помоћ, обуку и савете. Само у ових 100 дана дали смо више од 560 милиона динара бесповратних средстава, а за 73 почетника одобрен је стартап кредит. Неће само 2016. бити година предузетништва, већ ћемо тај период продужити на деценију, што значи да ћемо им континуирано пружати подршку.

 

Има ли, после вашег пута у Ригу и Казахстан, назнака да ће проблем РТБ Бор бити решен?

РТБ Бор је сигурно један од значајнијих економских проблема јер има највећа дуговања. Покушали смо да одређене проблеме решимо усвајањем унапред припремљеног плана реорганизације (УППР), којим ће 90 одсто дуга бити отписано.

 

Економисти кажу да РТБ Бор није у стању да врати ни преосталих 300 милиона евра?

То је износ који би РТБ Бор могао да врати. Отпис дугова је један од путева за оздрављење компаније како бисмо стратешком партнеру могли да кажемо да је држава учинила све да предузеће може да функционише.

 

Зашто се онда буџетом за 2017. годину планирају две милијарде динара за РТБ Бор?

Већину својих обавеза у 2016. години РТБ Бор је редовно измиривао: од пореза и доприноса, преко кредитних обавеза. Остао је део дуга према ЕПСу за струју и то су та средства која планирамо буџетом.

 

Ако је држава спремила план Б, значи ли то да потенцијални стратешки партнери нису озбиљно заинтересовани?

То није план Бе, већ део плана А. И то је једини план који имамо. План Бе је драстичан и њега нећемо прихватити, јер значи стечај. Иако је он практично најлакши.

 

Значи, стечај не долази у обзир?

Не. У овом тренутку. Има заинтересованих стратешких партнера. Где год да смо ишли, наш премијер је тражио решење за РТБ Бор. Страним партнерима јасно смо предочили и предности и мане. Видећемо који је модел најбољи.

 

Ко је најозбиљнији кандидат од неколико компанија које се помињу у јавности?

Још је рано говорити о томе. То је велика инвестиција од стратешког значаја. Није свеједно ко ће доћи у Бор.

 

Ваша друга велика главобоља јесте петрохемијски комплекс, који је опет нагомилао дугове према „Србијагасу". Како је могуће да су од вас и од ММФа то сакрили, ако је јавност уверавана да редовно измирују своје обавезе?

Никога ништа нисмо уверавали, нити је ико крио истину.

 

Зар није Душан Бајатовић тврдио да петрохемијски комплекс редовно измирује своје обавезе?

То морате питати Бајатовића. Није ММФ до тих података дошао тајним каналима, ми смо их обавестили. Догодило се да, азотара", МСК и „Петрохемија" због тржишних услова, пре свега високе цене гаса, нису могли да се изборе са својим обавезама.

 

Али тржишне околности ишле су им наруку јер је цена енергената падала...

Јесу, али све те компаније пројектоване су у давно време кад је Србија имала свој гас, нафту и примарни бензин. У тим условима остваривале су сјајне резултате.

 

Не можем о очекивати да цена енергената и даље пада, већ само да расте...

Али можемо да тражимо стратешке партнере. Разговараћемо и са Мађарима, разговарали смо са Русима и Кинезима. У Казахстану је било разговора о томе да они преузму део технологије, као и да видимо на који бисмо начин могли јефтином сировином да омогућимо да ове фирме раде боље и квалитетније. Да одговорим на питање о томе ко је сакрио истину о дуговима. Једноставно, због објективних и субјективних фактора нисмо на време обавештени о тим дуговима, а они су у одређеном тренутку нарасли. Знали смо да ће пословати с одређеним губитком. Међутим, у „Азотари" је било неких хаварија, које су кренули да санирају...

 

Како је могуће да држава то није знала ако се чланови Радне групе Министарства задужени за петрохемијски комплекс стално састају с представницима тих фирми?

Хаварија се догодила крајем 2015. године. Огромна грешка је то што су руководиоци „Азотаре" направили погрешну процену. Обавестили су нас да ће за седам дана наставити производњу, али то се, заједно с ремонтом, продужило на шест, седам месеци. Могу да говорим само у своје име, јер сам ту, ипак, нов.

 

Добро, али влада има континуитет.

Наравно, ја сам за то сазнао у критичном тренутку.

 

На шта је премијер мислио кад је рекао да постоје елементи за неку врсту одговорности?

Управо на то што у једном тренутку нисмо имали одређене податке. Рационалније би било да прекинемо производњу на шест или седам месеци.

 

Премијер је рекао да је добијао лажне финансијске извештаје. То је кривично дело?

Нису то типични финансијски извештаји, јер они не могу да се лажирају. Реч је о информацијама које смо добијали на недељном нивоу, које нису одговарале реалном стању. Утрошено је 2,5 милијарди на ремонт, до чега не би дошло да смо о томе информисани на време.

 

Имате ли, као политичар, одговор на питање зашто је тешко реформисати јавна предузећа?

Радимо на томе. Подсетићу вас да су 2014. године јавна предузећа имала губитак од 44 милијарде, а да су претходну годину завршила у плусу. У првих девет месеци ове године имају добит од 23,5 милијарди динара. Нема новогзапошљавања, смањио се број запослених. Тим резултатом још нисмо задовољни, јер јавна предузећа могу да раде много боље. Наравно да, као економиста, знам шта је најлакше: одеш, лупиш шаком о сто и отпустиш 2.000 људи. Али као политичар морам да размишљам и о социјалним, друштвеним и политичким последицама тог потеза.

 

Размишљате ли и о томе да грађани виде како запослени у јавним предузећима имају веће привилегије него они који раде у приватном сектору и да у њима и даље има партијских кадрова?

То што је неко члан странке не мора истовремено за значи и да је лош менаџер. Код управљања постоји један проблем. А то је што директори наших предузећа имају плате од 1.000 до 1.500 евра, а њихове колеге у приватном сектору у земљи или иностранству зараде много више.

 

Замислите да, као политичар, предложите да директорима јавних предузећа кажете треба повећати плате...

То није мој предлог. А ја вас питам - ко ће онда доћи да ради и њима управља?

 

Да ли је могуће да немамо боље кадровско решење од Благоја Спасковског, на пример? Чак је и Мекинси у својој студији рекао да РТБ Бор има проблема у управљању.

Највише бих волео да је кривац за РТБ Бор Благоје Спасковски. То би се једним потезом решило. Проблем је седамдесетогодишње лоше управљање.

 

Када ће се прекинути с праксом да губиташи, попут „Ресавице", спонзоришу спортске клубове?

То више неће бити могуће. И то је дефинисано новим правилима, која смо увели и јасно навели у упутствима за израду годишњих планова пословања за 2017. годину.Јасно смо рекли да предузеће које добија било који проценат из буџета не може да издваја средства за било каква спонзорства и донаторства. Такође, ниједно јавно предузеће неће моћи, без сагласности владе, да купи путничке аутомобиле. Тако да ћемо и ту увести још реда.

 

Имате ли амбиције да будете запамћени као министар привреде за време чијег је мандата завршен процес приватизације?

Зато сам и прихватио овај посао у озбиљним годинама пред крај политичке и пословне каријере. Једна од стратешких ствари којима желим де се поносим јесте завршетак процеса приватизације. 

 

Премијер је рекао да не жели да говори о томе ко ће бити кандидат СНСа на председничким изборима. Морам да питам, знате ли ви одговор на то питање?

Тражите од мене да демантујем свог председника странке и премијера. Верујте, ни на једном органу странке нисмо разговарали о томе.

 

Како је могуће да смо у јавности могли да чујемо разне варијанте, осим тога да ће СНС подржати свог оснивача - Томислава Николића?

То су медијске спекулације и то није дошло званично из СНСа. А остали, видим, већ увелико кадрирају.

 

Мислите ли да таквим ставом држите у неизвесности коалиционе партнере који још не знају да ли ће подржати заједничког кандидата или ће самостално изаћи на изборе?

Свако од њих има то право. С тим што наши коалицИони партнери знају колико имамо обавеза. Мислим да су довољно одговорни да сада не крећу у кампању.

 

Ко се бави странком, ако премијер ради дан и ноћ и стално путује?

Изабрали смо нове потпредседнике и председника Извршног одбора. Они углавном немају државне функције. Имамо нов и млад тим, који се искључиво бави странком.

 

Управља ли странком Андреј Вучић, као што то можемо да читамо ових дана?

Чекајте, он је члан СНСа и брат премијера. Човек који има огромно искуство у политичком раду.

 

Зашто нема никакву функцију у СНСу?

Мислим да он то није желео. Његов брат је председник странке и премијер. Он је дипломирани економиста, има посао који ради већ 20 година. Нити је тражио неку државну, нити страначку функцију.

 

Извор: Политика