Ко се боји избора

Овај уопштени увод, чини ми се, послужио је сврси - да на неутралан и теоретски начин ослика савршено јасну позицију власти и опозиције данас у Србији - наравно, у погледу захтева опозиције за расписивање ванредних парламентарних избора и јединственог одговора нејединствене владајуће коалиције на исто.
И где смо данас ми као друштво и режим који управља нашим интересима, интересима грађана Србије, на овој скали теста демократичности? Нажалост, веома смо ниско. И режим, и грађани.
Утолико је одговорност опозиције, посебно Српске напредне странке као највеће странке у Србији, да артикулише и каналише легитимне захтеве грађана, озбиљнија и већа.

Пресек стања је овакав: Србија је при крају треће године мандата Владе која, како и сами њени представници признају, није остварила већину предизборних обећања. Мада, морам да поменем да ми није јасно како то да се у својству гласноговорника Владе понајчешће појављује потпредседник Демократске странке, г-ђа Триван, која, ако сам добро информисана, није функционални део Владе? Али, и то је сегмент приче о схватању процедуралне демократије у Србији, о преваленцији партитократске над институциоаналном концепцијом државног уређења. Но, макар и у својству партијског комесара Владе, гђа Триван оправдава неуспехе и неиспуњена очекивања „најтежом економском кризом земље од Другог светског рата“?!! Аргумент којим се поражава здраво расуђивање сваког грађанина ове земље. Мени стварно није јасно која је то земља у континуитету свог постојања компаративни параметар за интензитет економске кризе? Даља оправдавања да су „се свет и околности потпуно променили“, па због тога збуњена Влада није испунила све што је обећала, и ламентирање над чињеницом да „нисмо испунили, пре свега, сопствена очекивања“ (?!), заиста неповратно, на сваки начин доказује сву неодговорност и неозбиљност ове владе.

Значи, грађани ове земље имају тај хендикеп да Влада, која и постоји да би антиципирала догађаје, а не каскала за њима, и припремала разне, А,Б,Ц... програме и одговоре на политичке и економске изазове који нису ваљда нешто што се никада не очекује, у ствари признаје да није имала ни идеје ни решења, а ни вољу да послуша оне који су јој нудили своја решења. Подсетићу да је Економски тим Српске напредне странке, предвођен гђом Табаковић имао разговоре са премијером Цветковићем, нудећи економске мере који би могли ублажити кризу. Наравно, то је потпуно игнорисано, иако су се скоро годину дана касније представници власти огласили „иновативном идејом“ о нпр. развојној банци, што је и био један од предлога напредњака.

У таквој ситуацији општег посрнућа привреде и социјалног стандарда грађана, масовног незадовољства и социјалног бунта, делегитимисаног парламента и великог неповерења грађана у Владу, једино нормално, демократски утемељено и разумно решење јесу - ванредни парламентарни избори. И управо због тога СНС има обавезу да принципијелно и одлучно тражи расписивање ванредних избора. И то је сад невиђени проблем, који представници ДС-а чак називају ултиматумом, на који они неће одговорити. Само што то није ултиматум, чак ни у форми, већ позив на договор којим ће се изаћи у сусрет хтењу и интересима ГРАЂАНА Србије, а не напредњацима.
Али, перцепција властодржаца, који су предуго на власти, пречесто је поремећена, па они не виде и не чују оно што им је посао. Зато је ту одговорна опозиција. Тако данас Српска напредна странка својом истрајношћу у захтеву за изборе и митинзима који потврђују подршку грађана том захтеву, чува какву-такву демократију у Србији.

А, међу свим партијама Власти прихваћена аргументација о потреби да се избори одрже након стицања статуса кандидата, такође је непотребно затезање и врлудање власти. Јер, СНС је, имајући на уму датум добијања позитивног мишљења од стране Европске комисије, и предложио да избори буду одржани након 12. октобра, када мишљење треба да се изнесе. А ако неко из власти мисли да званичници и технократе у европској извршној администрацији сматрају да је избегавање избора које траже и подржавају грађани предвођени убедљиво најјачом странком која је јасно афирмативно опредељена у погледу наставка процеса евроинтеграција, доказ прихватања европских стандарда демократије, озбиљно су у криву. Демократија се, као ни проевропско опредељење не мери декларативним иступима, већ, како каже гђа Триван, програмима и понашањем. Зато грађани и траже изборе.

Аутор је члан Главног одбора Српске напредне странке
Аутор: ЈАДРАНКА ЈОКСИМОВИЋ