Конференција за новинаре проф. др Миленка Џелетовића

 Стављање Предлога закона о јавним набавкама на дневни ред септембарског заседања републичког Парламента представља најбољи доказ одлучности Српске напредне странке да свој економски програм доследно реализује, а предизборна обећања преточи у праксу. Ја вас подсећам да је посланичка група Српске напредне странке још у фебруару текуће године урадила један Предлог закона о јавним набавкама, који представља конзистентан, системски, транспарентан закон, закон који ће штедети између 500 и 700 милиона евра новца пореских обвезника, који је потпуно уподобљен са Директивом Европске комисије, али и уважава све специфичности нашег привредног и друштвеног миљеа.

Даме и господо, Српска напредна странка, у том контексту, одржава још једно предизборно обећање и у четвртак, у Конференцијском центру листа „Данас“, у улици Владимира Поповића 38 до 40, биће одржана јавна расправа поводом закона о јавним набавкама, чиме желимо да сва удружења, заинтересовани привредници и стручна јавност, својим конструктивном предлозима и амандманима, поправе наш Предлог, јер ми не сматрамо да смо савршени, нити имамо такву илузију, али о томе ће нешто и уважени колега Милан Кнежевић касније. Оно што Економски савет Српске напредне странке, као предлагач закона и иницијатор, заједно са својом посланичком групом, желим да нагласим, јесте да ће овај закон сигурно имати најмање три важне макроекономске функције.

Прво, представљаће ефикасан инструмент у рукама носиоца и политичке и економске власти у борби против системске корупције и спречавања сукоба интереса. Друго, несумљиво ће послати позитиван сигнал и Европској унији и међународним финансијским институцијама и иностраним инвеститорима, да је нова српска Влада одлучна у намери да законодавно и институционално регулише проблем јавних набавки у Србији, ту неуралгичну тачку јавних финансија. И она трећа по редоследу, али не и по значају, можда најважнија функција, јесте управо штедња према нашим прорачунима између 500 и 700 милиона евра. Ја ћу у кратким цртама, предвиђеним наравно за временско трајање једне конференције за новинаре, кратко указати на ударне тачке закона, Предлога закона о јавним набавкама.

То пре и изнад свега подразумева да је читаво поглавље Предлога закона о јавним набавкама посвећено управо борби против корупције и спречавања сукоба интереса, од тога да ће сви налози међу радницима и вертикално и хоризонтално морати имати писмени траг, писани траг или електронску форму ради спречавања корупције, до тога да ће заиста благовремено бити обавештена и Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције, која сада законски има обавезу да направи план против системске корупције кроз јавне набавке. Друга не мање важна новина овог закона јесте што се уређује област малих набавки, малих само на речима, али на те мале набавке су потрошени велики новци, велики новац протеклих година, само у 2012. години преко 350 милиона евра је остављено на дискреционо право министара, директора јавних предузећа, градоначелника, да својим правилницима уређују јавне набавке малих вредности, а да, заправо, потроше више од трећине милијарде евра на начин који је недовољно транспарентан. Ударна, такође новина закона о јавним набавкама јесте што он сада регулише и закуп и куповину некретнина. Нећете веровати, јавна предузећа и министарства су до сада закуп и куповину некретнина регулисала погодбом у четири ока или кроз тај преговарачки поступак без оглашавања јавног позива што, заиста, сматрам недопустивим јер је реч о великим износима, о великом новцу пореских обвезника. Набавке које се финансирају из средстава јавних кредита, такође, уведене су у Предлог закона о јавним набавкама.

До сада јавне набавке које су финансиране из иностранства, односно кредитима, нису биле предмет третирања Закона о јавним набавкама и то је значајна новина јер, признаћете, ако порески обвезници уредно сревисирају те кредите и враћају, ваљда је и ред да им држава јавно и транспарентно каже шта је тим новцем купљено и колика је друштвена добит или благодет постигнута захваљујући томе. Промене уговора су подвргнуте ригорозној контроли, тако да ће сваки анекс уговора бити објављен на порталу и не само објављен, него ће морати бити обавештена и Државна ревизорска институција и Агенција за борбу против корупције и Управа за јавне набавке о сваком анексу уговора, што спречава могућност да се поштени понуђачи у првобитном процесу изиграју. И, такође, Републичка комисија за заштиту права заиста добија ону улогу која јој је била намењена и оснивањем. Дакле, биће активни учесник, али и државни орган који ће имати право да контролише и понуђача и наручиоца, да интервенише у току поступка, да контролише процес реализације јавних  набавки и оно што је можда најважније – имаће могућност да раскине уговор штетан по буџет Републике Србије и, наравно, грађана.

О значају јавне расправе и реализацији предизборног обећања да нећемо улазити у доношење системских закона и измену једног друштвеног миљеа ресетовањем комплетног српског, да тако кажем, привредног миљеа и законске регулативе без уважавања стручне јавности и да ћемо исправити неправду која је десет година била актуелна, да су се закони доносили и примењивали на оне који нису имали никаквог учешћа у доношењу закона. Ето, о томе бих мало више замолио колегу Милана Кнежевића, привредника и представника Асоцијације малих и средњих предузећа, да прокоментарише. Изволите.

Милан Кнежевић: Добар дан. Поздрављам вас. Десет година сам настојао да извршимо минимум демократизације индустријских односа која се заснива на једноставном постулату – да они који стварају имају право да утичу на усмеравање средстава која се издвајају из буџета како би достигли бољи квалитет живота и бољи стандард грађана. У протеклом периоду Влада је Скупштину претворила у агенцију за доношење закона. Влада предлаже закон, а скупштинска већина га усвоји, обично се све заснивало на потпуној фарси која је мимоилазила јавну расправу и оцену стручне јавности.

У неким развијенијим демократијама закон се чак пробно инсталира у одређеним сегментнима друштва и привреде како би се његови ефекти опипљиво могли мерити. Први пут се догађа, за десет година, да се доношење закона враћа у законску процедуру у којој ће свако ко је непосредно заинтересован за квалитет и решење тог закона моћи да предложи измену неког члана закона или да тај закон побољша својим решењем. Држава је, практично, највећи купац роба и услуга у свакој земљи и јавне набавке су најдоминантнији привредни потенцијал сваке земље. Нажалост, ми смо доносили законе који су били унапред бизнис планови одређених интересних група и одређених појединаца. Дошли смо до апсурда да се чак 46 одсто укупних јавних набавки одвија непосредним договарањем. Код мојих колега привредника постоји већ правило да се не учествује на тендеру који ниси наместио. Не постоји јавна набавка која није конотирана и одређеним провизијама. Уколико не станемо томе у крај, а десет година сам покушавао да то исконтролишемо, чак сам и писао бившем премијеру Цветковићу, предложили смо решење какво има Јужна Кореја, а оно се заснива на томе да има софтвер у којем ви у тренуцима када се објави јавни конкурс, комплетна процедура јавне набавке иде кроз софтвер, софтвер потпише електронским потписом уговор и потпуно је набавка лишена дискреционог одлучивања.

Код нас је корупција, у ствари, трговина институционалним и политичким утицајима. Ако се то не буде могло решити кроз овај нови закон о јавним набавкама, онда ће нам суноврат бити много бржи. Зато смо озарени да је ово први пут и надам се да ће постати део демократске праксе да ми, привредници, заједно предлажемо најбоља решења са Владом, јер само најбоља и оптимална решења, која изражавају и интерес нас, привредника, да стварамо и запошљавамо више, омогућава држави да има боље приходе у буџет и да боље сервисира и квалитетније, кроз јавне набавке, све интересе државе. Зато очекујемо јако велику посету и мислим да је ово први корак у последњих десет година за који смо се изборили да имамо било каквог утицаја. 

Новинар: Пошто је сада у фази Предлога закона и следи јавна расправа, када очекујете да би то могло да иде у Скупштину да се усвоји?

Миленко Џелетовић: Немојте ме држати за реч, али крајем септембра, рецимо. Из разлога, рекао је и колега Кнежевић, што ова јавна расправа неће бити про форме, то ћете видети и у обавештењу наше Службе за информисање. Сви ће предлози бити разматрани од радне групе за израду закона, како би се предлози који се буду чули у четвртак и који касније буду пристигли, а имамо и лично обећање председника Парламента да ће се сачекати да се сви ти конструктивни предлози привредника и оних због којих се тај закон на крају крајева и доноси, а доноси се генерално због свих грађана Србије, просто инкорпорирају предлоге закона, и да такав предлог иде најпре на скупштинске одборе, а затим и на скупштинску  расправу  на усвајање. Ја позивам и парламентарну већину и посланике опозиције да они, и поред ове јавне расправе, конструктивним амандманима поправе овај закон.

Морам и да вас обавестим да су представници Европске комисије имали у рукама наш Предлог и заиста су изразили похвалу. Било је то у штампи, подсећам да је чак и господин Дежер рекао да је то један од најбољих законских пројеката који је имао у рукама, а тиче се третирања проблематике јавних набавки, у смислу антикоруптивних мера, пре свега превентивних. Ја то још једном наглашавам, можда највећа предност овог закона је што делује еx аnte, а не еx post, што спречава односно бави се отклањањем узрока, а не лечењем последица. Јер, заиста, поставља се објективно питање да ако је државни ревизор само у 2010. години нашао да је било малверзација у висини од 800 милиона евра, поставља се објективно питање, ако је толика штета настала по буџет Републике Србије, каква је корист да се неко и процесуира и казни? Наша је прича и интенција на превентивно деловање односно спречавање настанка штетних последица по буџет и привреду Србије.