Краткорочне мере Владе са дугорочним негативним последицама

А сад да вам представимо шта значи замрзавање пензија до краја 2010. године.

Табела. Кретање трошкова живота пензионера у динарима

Ми нећемо да вам, као остали ’’независни’’ економисти у служби власти, говоримо о утицају раста годишње инфлације на животни стандард пензионера. Ми желимо да вам покажемо колико ће се променити живот пензионера до краја 2010. године ако се цене производа из ове сиромашне корпе просечно повећавају за један, два, три или четири динара месечно, уз напомену да смо цене трошкова становања, струје и осталих комуналија, које су контролисане, држали константним уз два повећања у марту и септембру 2010. године. Влада је већ најавила два повећања цене струје за 2010. годину. 

Значи ако се цене просечно повећају за само 1 динар сваки месец уз два поскупљења струје, комуналија и осталих трошкова становања, пензионерима ће на крају 2010. године бити потребно 20646 динара тј. 4688 динара више него данас.
Месечно повећање цена за 1 динар је скоро неприметно, али ће се до краја 2010. године итекако приметити. Ако се цене просечно повећају за 3 динара сваки месец, онда ће пензионерима бити потребно 23746 динара на крају 2010. године, или ти 7789 динара више за ових 56 производа и услуга!
Шта је поента?
Прво, са растом цена егзистенцијалних производа за пензионере, уз непромењене пензије, пензионери ће морати и од малог броја производа да се одрекну још мало – само је питање којих?
Друго, као што видите производи и услуге које пратимо у оквиру ’’пензионерске инфлације’’ представљају минимум за преживљавање, а већ 688 хиљада пензионера  има проблем. Са растом цена ових производа и услуга на крају 2010. године милион и двесто хиљада пензионера са својим пензијама неће моћи да купе најосновније побројане производе и услуге из корпе!
Ово су констатовали чак и стручњаци СБ-а у својим предлозима око реформе пензионог система које предлажу Влади Републике Србије.
Констатује се да мера замрзавања пензија са једне стране смањује трошкове у буџету,  али са друге стране током времена обара пензије на друштвено неприхватљив ниво.
Констатују стручњаци и предлажу решења. Премијер Цветковић нам је недавно саопштио како он тј. стручњаци СБ-а виде решење?

Након 2010 пензије индексирати према стопи инфлације!
Раст пензија након 2010 у складу са инфлацијом представља илузију да ће се животни стандард пензионера одржати непромењеним, рећићемо Вам и зашто. Праћење инфлације подразумева праћење промене цена преко петсто производа и услуга. У оквиру те групе производа и услуга, појединачни производи и услуге имају различито релативно учешће, или другим речима промене цена неких производа и услуга утичу значајније, а других мање. Производи и услуге обухваћени корпом на основу које пратимо ’’пензионерску инфлацију’’ имају релативно мањи значај тј. њихова промена цена мање утиче на кретање инфлације. Шта то конкретно значи? То значи да инфлација може износити 6% на годишњем нивоу, а да се цена појединих производа и услуга из наше корпе променила и за више од 20% на годишњем нивоу!!! А то значи да се живот пензионера може погоршавати и након 2010. године.
Да ли уочавате разлику између математичког приступа и економског приступа у решавању проблема?
Реформа пензионог система захтева стратегију која ће се реализовати у току наредних 15 до 20 година, а не ад хок мере које се доносе ради изгласавања буџета за наредну годину!
Озбиљан приступ у реформи пензионог система тј. конкретно у реформи финансирања пензионо-инвалидских осигураника, подразумева да се мора истовремено сагледати тренутно стање и будуће тенденције у економији, на тржишту радне снаге, на финансијском тржишту, и у области социјалне заштите. Сваки предлог реформе мора поћи од основне идеје и циља СНС-а у погледу социјалне политике, а то је гарантовати минимум, и стално унапређење, хуманих, економских, социјалних и културних права неопходних за достојанствен живот, и животни стандард наших грађана.

Као озбиљна држава ништа од овога немамо, осим математичког приступа у решавању проблема који треба да задовољи одређене услове пре доношења буџета за 2010. годину. Знате, сада ће велики број квази економски аналитичара изаћи пред јавност указујући како су ово неопходни потези јер имамо неповољан однос броја запослених и броја пензионера, и како је све теже финансирати пензије. Нико неће рећи да је однос броја запослених и броја пензионера однос који се мења услед природних (демографских) и економских процеса.
Влада у току једног мандата не може утицати на промену овог односа путем природних процеса, али може путем економских процеса. Одговорна Влада, Влада која благовремено реагује, може овај однос побољшати утичући на економски амбијент и економску активност. Неодговорна Влада, и Влада која не реагује благовремено, долази у ситуацију да испуњава тренутне постављене услове који имају дугорочне негативне последице.

Прилог: Производи и услуге који генерирају ’’пензионерску инфлацију’’ у току месеца