Кубуровић: Једно дрво за једног ратника

Током четворогодишње акције Министарства правде “Једно дрво за једног ратника“, поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата, засађено је близу 1.3 милиона нових садница у Србији колико је жртава Србија имала у том рату.

“Акција је почела 2014. године и спроведена је захваљујући споразуму који смо имали са Шумарским факултетом и ЈП Србијашуме. Имали смо могућност да овај пројекат траје четири године и управо да се заврши када се обележавала стогодишњица од потписивања примирја”, рекла је министарка правде Нела Кубуровић.

Кубуровић је истакла да је, пре свега, циљ овог пројекта, био је да се подсетимо на све жртве Срба који су страдали за ослобођење Србије и оно што је најважније, да се подсетимо на велике битке Првог светског рата.

“Због тога управо су рађена пошумљавања у делу који су се односили на те локације, тако да је започетом садњом на Церу, данас ево имамо завршетак пројекта, који подразумева да смо за ове четири године посадили близу 1.300.000 садница”, нагласила је Кубуровић.

Циљ пројекта није било само сећање на херојске жртве српског народа, већ је значај пројекта свакако био вишеструки, навела је указујући на важност очувања животне средине, као и ширење свести грађана.

“Захваљујући овом пројекту, санирана су многа клизишта, имамо засађене шуме на више од 700.000 хектара на 250 локација широм Србије. Оно што је најважније и зашто Министарство правде учествује у овој акцији, то је на неки начин ресоцијализација осуђених лица, јер управо осуђена лица, више од 2.000 њих, учествовали су у овом пројекту”, напоменула је Кубуровић.

Највиши допринос, како је навела, можда је дао КПЗ у Нишу, чији су осуђеници засадили више од 200.000 садница.

У овој акцији учествовао је 21 затвор.

Кубуровић је том приликом указала да је ова акција била и један од видова унапређења положаја осуђених лица и њихове ресоцијализације.

“Данас у нашим установама има близу 11.000 осуђених лица и свакако један од третмана који утиче на њихову ресоцијализацију, да се осете друштвено корисним, био је овај пројекат који је трајао четири године”, закљичила је Кубуровић.

Полно узнемиравање за сваку осуду

Министарка правде Нела Кубуровић оштро је данас осудила сваку врсту полног узнемиравања, без обзира да ли је у питању функционер или не.

Указујући да се наше друштво суочава са проблемом сексуалног злостављања, Кубуровић је рекла да је управо због тога Министарство правде у претходне две године доста урадило и кроз измене Кривичног законика и кроз Закон о спречавању насиља у породици.

"Изменама Кривичног законика уведена су нова кривична дела која нису постојала у нашем правном систему, а све у складу са ратификованом Инстанбулском конвенцијом тако да сада имамо могућност да се лица процесуирају за полно узнемиравање", рекла је министарка правде.

Она сматра да је кључно да, колико год у друштву било отпора приликом доношења таквих измена, тужилаштво и судови раде у процесуирању те врсте кривичних дела.

Подсетила је да је у Србији за мање од годину дана од почетка примене нових законских одредби донет велики број осуђујућих пресуда и закључила да је полно узнемиравање за сваку врсту осуде, без обриза да ли је у питању функиционер или не.

Кубуровић је истакла да закон треба да делује репресивно и уколико се било који облик кривичног дела деси, очекује да надлежни органи реагују и да у разумном року санкционишу такво понашање.

Очекујем закон о несталим бебама на пролеће

Министарка правде Нела Кубуровић очекује да ће се Закон о несталим бебама наћи у расправи на пролећном заседању скупштине Србије, након чега ће бити и усвојен, указујући да усвајању закона велики отпор пружају неки родитељи чија се деца воде као нестала.

“Закон о несталим бебама је од марта у скупштинској процедури али је велики отпор родитеља чија су деца нестала, односно сматрају се несталим и ми смо покушали да кроз дијалог са њима дођемо до компромисног решења. МУП је формирао комисију где су укључени представници свих надлежних државних органа и родитељских удружења и верујем да ћемо у скоријем временском периоду управо имати могућност да се овај закон усвоји”, рекла је Кубуровић.

Она је указала да су у изради закона учествовали и представници родитеља и да је велики број њихових амандмана усвојен, као и ЈУКОМ-ових.

“Верујем да ће се током пролећа закон наћи на расправи у скупштини и да ће бити усвојен”, навела је и додала да је то наша обавеза из пресуде Европског суда за људска права (у случају Зорица Јовановић против Србије у чију је корист пресуђено).

Кубуровић је напоменула да ће наредних месеци мисија Савета Европе у Србији ради разговора са надлежним институцијама и родитељима.

Према њеним речима, закон је израђен управо у складу са препорукама из саме пресуде Европског суда за људска права, али то не значи да овим законом могу да се реше сва спорна питања.

Овим законом, како је указала Кубуровић, испуњавамо нашу обавезу према Европском суду за људска права.

Извор: Танјуг