Министарка правде Нела Кубуровић поводом измене Кривичног законика и увођења доживотне казне затвора за оног ко са смртном последицом силује дете, трудницу или немоћно лице, за „СНС Информатор“ каже да уколико и једно дете спасимо овим законом, остварили смо циљ.

- Доживотни затвор за убице деце, трудница и немоћних лица без могућности условног отпуста, је нешто на чему је инсистирала Фондација „Јурић“ и што је Министарство правде прихватило као саставни део измена Кривичног законика. Чињеница је да се неколико недеља пре уласка закона у скупштинску процедуру, у једном делу стручне јавности појавило питање оправданости увођења доживотне казне затвора. Увођење доживотне казне затвора у наш кривично-правни систем није нешто о чему се говори последњих месеци или нешто што је Фондација „Јурић“ прва покренула. Министарство правде је још 2015. године предложило увођење ове казне затвора. У том тренутку, стручна јавност није имала јединствен став и одлучили смо да сачекамо. Након тога, Фондација „Јурић“ прикупила је скоро 160.000 потписа грађана који су подржали увођење доживотне робије за најмонструознија дела. То је био сигнал за Министарство правде да народним посланицима предложи увођење ове санкције.

* Како коментаришете иступање судије Миодрага Мајића и његове критике овог закона?

- Србија је демократска земља и свако има право да искаже своје мишљење, посебно уколико се ради о носиоцима правосудних функција. Мишљење судије Мајића је мишљење једног судије, али не и став и мишљење целе струке. Јавна расправа трајала је од 2015. године, тако да је свако, не само судија Мајић, могао да каже оно што мисли. Међутим, интересантно је што су се одређени гласови о увођењу доживотне робије чули тек када је предлог закона био у Скупштини. Зашто су чекали до тада? Да ли је то можда само зато што је наш председник Александар Вучић подржао закон?!

* У чему то Мајић види кршење Устава и међународних обавеза Србије, како тврди?

- Када је реч о оцени уставности неког акта, само је Уставни суд надлежан да каже да ли је нешто уставно или није. Са друге стране, иста решења каква је Србија недавно усвојила, имају Велика Британија, Холандија, Немачка... Појединци се позивају на одлуку Европског суда за људска права, у којој пише да свим осуђеним лицима, без обзира на то која су кривична дела починили, држава мора да омогући преиспитивање трајања казне и остварен степен ресоцијализације после одређеног броја година затвора. Приликом измена Кривичног законика, определили смо се за увођење доживотне робије са могућношћу условног отпуста након 27 година, те нису тачни наводи да условни отпуст не постоји. Он није могућ само у најбруталнијим случајевима, као што су убиство деце, трудница или немоћних лица, или силовање деце и трудница са смртним исходом. Али, и ту нису прекршени међународни стандарди, јер постоји могућност помиловања које даје председник државе. Испоштoван је став Европског суда да држава мора да обезбеди неки механизам преиспитивања казне, али то нужно не мора да буде условни отпуст, како то судија Мајић тврди. Србија је дубоко посвећена процесу евроинтеграција, што потврђује и све оно што је учињено од 2012. године до данас на испуњавању међународних обавеза и усаглашавању са ЕУ стандардима. Тврдње да Србија крши стандарде и обавезе долазе искључиво од оних који се баве политиканством, а о праву и правди мало или готово ништа не знају.

* Да ли је ту реч о недопустивом мешању једне гране власти у рад друге гране власти, односно у овом случају мешање судске у рад законодавне? Или је овде реч о политичком иступању?

- Подела власти на судску, извршну и законодавну јасно раздваја надлежности и одговорности сваке гране, али не може да у потпуности искључи међусобни утицај јер се управо на тај начин, наравно говоримо о утицају у оквирима закона и Устава, успоставља баланс између све три гране. Мајић, који је судија Апелационог суда, и оснивач и члан струковног удружења, активиста, књижевник, па и блогер, постао је јавна личност која изражава своје ставове преко медија, гостовања у ТВ емисијама, што више приличи политичким функционерима, него носиоцима правосудних функција. Мени је лично жао, што Мајић, који је пре свега судија, за шта га плаћају грађани Србије, своје ставове не исказује најпре у оквиру институција државе.

* Докле се стигло са процедуром измене Устава? Које су кључне измене које можемо да очекујемо?

- Скупштински Одбор за уставна питања и законодавство заказао је седницу на којој ће разматрати Предлог за измену Устава, који је Влада упутила Народној скупштини још у новембру прошле године. Тиме ће бити отпочет процес скупштинске дебате у погледу уставних амандмана. Министарство правде је још у мају 2017. године покренуло широки консултативни процес, како би укључило све заинтересоване у израду текста нацрта амандмана, и како би чуло мишљење државних институција, струковних удружења, невладиног сектора. Циљ будућих измена јесте јачање независности судства и самосталности тужилаштва кроз поступак избора носилаца правосудних функција, из којег ће бити искључене Народна скупштина и Влада. Уставни амандмани треба да допринесу и јачању одговорности судија и тужилаца. Они морају бити независни у раду, али не смеју бити независни од слова закона и грађана. После више од годину дана консултација и рада на амандманима, Министарство је крајем прошле године завршило текст нацрта, који је усаглашен са препорукама Венецијанске комисије, која га је уједно и позитивно оценила. Сада је највећи посао на Народној скупштини и посланицима, који двотрећинском већином треба да изгласају да су сагласни са тим да се мења Устав (у области правосуђа), а након тога, када Одбор за уставна питања и законодавство припреми и финални текст амандмана, да исти усвоје двотрећинском већином. Тек након тога, о тим амандманима и грађани Србије треба да се изјасне на референдуму.

* Када можемо да очекујемо почетак примене Закона о бесплатној правној помоћи, који ће унапредити приступ правди за грађане слабијег имовног стања и како ће то изгледати у пракси?

- Закон о бесплатној правној помоћи почиње да се примењује у октобру ове године. Грађани су чекали на овај закон више од деценије. После више година усаглашавања законских одредаба и покушаја да се помире ставови адвокатуре и невладиног сектора, закон је угледао светлост дана. Иако је његово усвајање била једна од обавеза Србије на путу ка ЕУ, Закон о бесплатној правној помоћи донет је у циљу да се свим грађанима, без обзира на имовински статус, обезбеди једнак приступ правди. То је нешто што је прописано и у самом Уставу наше државе. У току је припрема подзаконских аката, који треба да обезбеде ефикасну примену самог закона. Пружаоци бесплатне правне помоћи биће адвокати, представници цивилног сектора и локалне самоуправе, а трошкове ће сносити држава. Закон се односи и на посебно рањиве групе људи, попут жртава породичног насиља или трговине људима, или децу, која ће, такође, бити корисници бесплатне правне помоћи.

Увођење е-аукције и е-огласне табле

* Често се могу видети случајеви организовања грађана против извршитеља. Шта нам доносе измене Закона о извршењу?

- Јавни извршитељ може да вам закуца на врата само уколико има правоснажну судску одлуку или ваш неплаћени рачун за комуналне услуге. Са друге стране, кажњени су извршитељи за које се установило да су радили мимо закона. Законом о извршењу и обезбеђењу уведени су механизми заштите дужника, који нису постојали у закону од 2011. године. Најновије измене односе се на увођење е-аукције, платформе за продају непокретности и покретних ствари, где нико, па ни сам извршитељ неће знати ко лицитира, чиме ће се спречити могуће злоупотребе закона и корупција. Друга новина односи се на формирање е-огласне табле суда. Министарство правде посебну пажњу посветило је и начелу сразмере, те се једна од главних измена односи на то да се једина непокретност физичког лица не може продати ради намирења потраживања из комуналних и сродних услуга, уколико је потраживање мање од 5.000 евра. Такође, подигнуте су границе заштићеног износа плате или пензије са којег извршитељ не може да скине новац. Продужен је рок застаревања за дисциплинско гоњење јавних извршитеља, а појачава се и контрола њиховог рада. Међутим, потребно је указати да је примена постојећег Закона допринела решавању више од 1.300.000 старих предмета. Захваљујући томе хиљаде грађана, који су годинама чекали на извршење правоснажне пресуде, дошло је до правде.

Извор: СНС Информатор