Неуспела реформа правосуђа из 2009. године коштала је државу око 11 милијарди динара због исплате плата не-реизaбраним судијама, тужиоцима и запосленима у правосуђу, као и бројних трошкова који нису плаћани до 2012. године, рекла је министарка правде Нела Кубуровић.

Кубуровићева указује да приликом сагледавања укупне суме треба имати у виду да је најмање 5,5 до шест милијарди динара исплаћено на име накнаде материјалне штете - несиплаћених плата у периоду од 2010. до 2012. или 2013. године судијама и тужиоцима који су 2009. остали не-реизабрани, као и све трошкове поступака које су водили.

Што се тиче наканда нематеријалне штете, (повреда части и угледа због неизбора) у поступцима које су водиле судије и тужиоци, Кубуровићева каже да нема тачне податке, док су заостала дуговања које је Министарство правде затекло 2012. за судске тумаче, вештаке, адвокате по службеној дужности која нису плаћана након преноса износила око 5.5 милијарди динара.

"Због тога се укупна штета процењује на више од 11 милијарди динара", навела је Кубуровићева.

Указала је на то да се 10 година од доношења одлуке о престанку функција за 836 судија и скоро 100 заменика јавних тужилаца, као и стварања нове мреже судова, последице тих потеза из реформе 2009. године још увек осећају у правосуђу.

Сматра да је та реформа спроведена без одговарајуће припреме, иако су Устав и законски оквири дозвољавли одређене промене.

Пре свега, нова мрежа судова је са више од 100 судова сведена на мање од 50, што је у пракси прозивело велике трошкове путовања, веће трошкове за живот судија, а грађани су остали без адекватног приступа правди, јер су неки морали да путују и преко 40 километара до суда.

"Уведени су нови судови који су почели са радом 1. јануара 2010. године - прекршајни судови, Прекршајни апелациони суд и Управни суд, али ту је био проблем инфраструктуре јер за њих није било адекватних зграда, опреме и довољног броја запослених", подсетила је Кубуровићева.

Поред судија и тужилаца који су остали без посла, министарка правде је подсетила да су последице реформе трпели и запослени у правосудним органима, чији је број 2009. такође био смањен, што је касније такође резултирало њиховим подношењем тужби за накнаду неисплаћених зарада и обавезом да се врате на посао.

"Сви они су поднели тужбе због непримања плате и зараде, након одлуке Уставног суда 2012. којом је утврђено да су одлуке о престанку судијске функције 2009. године биле неуставне, донете без адекватног образложења и поступка", навела је Кубуровићева и истакла да данас више нема заостатака и кашњења у плаћању, вештака, тумача и адвоката, јер се буџетом обезбеђује довољно средстава.

Истакла је да сада Влада Србије обезбеђује и довољно средстава за изграђњу нових судских здрага, па је у претходних неколико година изграђено више потпуно нових зграда за рад прекршајних судова или су постојеће реновиране.

Сматра да је, највеће улагање Владе Србије у правосудну инфраструктуру у протекле три деценије - у потпуну рекострукцију Палате правде у Београду, нешто на шта цело правосуђе и Влада треба да буду поносни.

У 2020. години, Кубуровићева очекује завршетак нове зграде - Палате правде у Крагујевцу за 10 различиних правосудних органа и најављује доношење низа стратешких докумената, иако је у питању изборна година.

Биће донета нова Стратегија за развој правосуђа пошто је претходна истекла, затим ревидирани Акциони план за Поглавље 23, а радиће се и на унапређењу борбе против корупције, која остаје приоритет не само Министарства правде већ и Владе Србије.

Како је навела, Влада је пред нову годину усвојила Предлог закона о пореклу имовине и да се нада да ће о тексту овог закона ускоро расправљати посланици у Скупштини, напомињући да тај закон представља једну од битних антикоруптивних мера.

"Очекујемо и уставне промене у области правосуђе, али оне зависе од брзине формирања нове владе и новог сазива парламента након избора.

Процес измене Устава застао је због бојкота опозиције која одбија да учестувује у раду скупштине, а према речима Кубуровићеве, доношење највишег правног акта државе захтева учешће и рад свих, без обзира да ли се слажу са решењима или не, да ли прихватају или не Предлог владе.

"Мислим да је неопходно да се оствари дијалог и да сви добију могућност да изнесу свој став и мишљење о уставним амандманима", напоменула је Кубуровићева.

Кубуровићева очекује да ће предстојећи избори бити тешки, али верује да ће грађани препознати резултате рада ове владе и оно што им се нуди у наредном периоду, подсећајући да је 28. децембра представљен план рада Владе до 2025. године.

"Верујем да ће грађани препознати то као нешто што ће им омогућити много бољи животни стандард и боље услове за рад и запошљавање", навела је Кубуровићева.

Кубуровићева такође очекује да ће у току 2020. године бити започет рад на изменама Законика о кривичном поступку (ЗКП) којим су уведене велике новине у наш кривични поступак, а то је пре свега тужилчка истрага.

Акционим планом за Поглавље 23 предвиђене измене ЗКП пре свега ради убрзавања поступка и онемогућавања процесних злоупотреба које доводе до дужег трајања поступка него што би то требало, навела је Кубуровићева.

Кубуровићева је указала је да је Министарство правде још пре годину дана предложило да судије, тужиоци, адвокати и цивилни сектор, свако у свом домену, изађе са предлозима измена ЗКП-а и достави их министарству, али, како је навела, још увек ниједан предлог није стигао у Министарство правде.

Поводом критика које су се у протеклом периоду чуле у јавности због забране условног отпуста за пет најбруталнијих  кривичних дела за која је прописана казна доживотног затвора, као и мишљења да треба мењати Закон о помиловању, који би могао да се примени у тим случајевима, Кубуровићева је рекла  да су критике неосноване, а формалне предлоге за измену тог закона није Министарству није упутио.

Могућност помиловања није искључена и она постоји и за она кривична дела за која је самим законом забрањен условни отпуст након 27 година издржане казне”, навела је Кубуровићева.

Захтев за помиловање се упућује Председнику државе, за чију одлуку је пресудно мишљење суда који је донео пресуду”, истакла је Кубуровићева и оценила да нису тачни наводи који су се могли чути у јавности да су искључени сви механизми преиспитивања казне.

“Често је одлука суда та која указује да ли ће неко бити помилован или не. До сада није било случајева да се суд противи помиловању, а да председник поступи супротно и помилује осуђеника”, нагласила је Кубуровићева.

Према њеним речима, од 2015. године до сада било је 42 помиловања, махом тешко болесних особа.

Иако, Србија уредно испуњава све своје обавезе у сарадњи са Трибуналом, а сада Механизом за кривицне судове у Хагу, и даље нема одговора ни од Механизма ни од Савета безбедности на молбе наше државе да њени држављани служе казне у Србији, као ни за враћање документације која није коришћена у кривичним поступцима пред Трибуналом, па се не може сматрати његовим материјалом.

Кубуровићева верује да ће Механизам и СБ решавати ова спорна питања у току наредне године, јер је крај поступака и окончање његовог рада најављено до краја 2020. године.

Поводом случаја Јојић и Радета, чије изручење због суђења тражи Маханизам, Кубуровићева очекује и даље притиске на Србију, јер се готово сваки налог из Хага, који не буде испоштован, често исполитизује и користи за условљавање Србије.

Међутим и Министарство правде и Влада Србије пре свега, треба да поштују Устав и законе Србије, као и Закон о сарадњи са Хашким трибуналом, као и да се не смеју заборавити ни судске одлуке које су донете у том предмету, а којима је закључено да нису испуњени услови за изручење.

“Ако буде из Хага достављен нови налог опет ће бити прослеђен надлежном суду да о томе одлучује, а Министарство правде поступа у складу са судским правосанжним одлукама”, рекла је Кубуровићева  и указала да је у том случају Србија уложола жалбу на првостепену одлуку којом је одлучено да се Јојићу и Радети суди у Хагу а не у Србији.

Када је у питању законодавни рад, Кубуровићева  је поносна на усвајање дуго очекиваног Закона о о бесплатној правној помоћи, који се примењује од 1. октобра, као и на усвајање измена Закона о извршењу и обезбеђену, чија је примена почела 1. јануара.

Извор: Танјуг