У затворима европских држава тренутно 14 спрских држављана осуђених пред Хашким трибуналом, издржава вишедеценијске затворске казне између 20 и 40 година, док два осуђеника издржавају казне доживотног затвора, а Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији.

По одлуци Хашког трибунала, чији је рад наследио Механизам за кривичне судове, осуђени Срби казне издржавају углавном у затворима у Немачкој, затим у Пољској, Данској, Естонији, Финској и Француској.

Сви они су већ стари и болесни и ретко виђају своје породице, а у најтежем положају су Милан Мартић и Драгомир Милошевић који казне служе у затвору у Естонији.

Да не би било забуне о каквом се положају ради, Министарка правде Нела Кубуровић је рекла да Мартић и Милошевић нису дискриминисани у односу на друге осуђенике служе казне у естонском затвору.

Реч је, како каже, о томе да њихов положај отежава то што не познају језик државе у којој издржавају казну нити постоји могућност да им се обезбеди преводилац.

Њима је због тога отежана комуникација, па су им ускараћене неке основне потребе, између осталог и могућност достављања књига, навела је Кубуровић и додала да им ни посете породица нису честе због не тако лаке конекције са Естонијом.

Такође су тражили да у ћелијама буду сами, али им то није омогућено.

Због тога је Министарство правде више пута писало председнику Механизма Теодору Мерону и Министарству правде Естоније, а због целе те ситуације и Међународни Црвени крст је изразио своју забринутост, напоменула је Кубуровић.

Већина осуђених Срба је старије доби и често немају адекватну медицинску заштиту, навела је министарка, истичући да је девет Срба умрло пирликом издржавања казне, док су неки умрли и пре окончања поступка пред Трибуналом.

"То је једна од ствари која баца и сенку на сам рад целог трибунала последњих 20 година и један од разлога због којих Србија последњих 10 година тражи од Савета безбедности Уједињених нација да им се омогући служење казне у Србији", навела је Кубуровић.

Недавно је на седници СБ, она лично позвала Сектретаријат да изврши мониторинг над затворима у Србији, за које каже, да испуњавају све европске стандарде.

То, како је навела, из године у годину потврђује и Савет Европе, када оцењује стање у српским затворима, њихову оптерећеност и до сада је у документима утврђено да нема ни тортуре ни мучења.

Кубуровић је истакла да је држава спремна да прихвати међународни надзор над спровођењем санкција које је окривљенима изрекао Трибунал.

Указујући да Србија свакако не би могла да доноси одлуке о њиховом условном отпусту осуђених или умањењу казне без одлуке Механизма или Савета безбедности, министарка је навела да је управо то био један од разлога који се често наводио као разлог зашто не би требало Србији да се дозволи да осуђени у њеним затворима издржавају казне.

Она је напоменула да је у октобру прошле године, приликом посете Мерона Београду, од њега добила уверавања да се Механизам не противи евентуалној одлуци Савета безбедности да њени држављани казне служе у Србији.

То би, према њеној процени, требало да подстакне Секретаријат Уједињених нација да поднесе иницијативу Савету безбедности који треба да одобри служења казни у Србији.

Када су у питању Радован Караџић и Ратко Младић, они су још увек у притвору у Шевенингену и чекају окончање другостепених поступака по жалбама.

Што се тиче Караџићевог здравља, Министарство правде није имало захтеве или обраћања, али су чланови Младићеве породице и његови адвокати више пута иницирали да Влада Србије да гаранције за његово привремено пуштање на слободу.

"Влада је још пре годину дана дала гаранције и оне остају на снази, навела је Кубуровић.

Она је указала да је у току поступак поновног вештачења Младићевог здравственог стања, па остаје да се види какви ће бити резултати.

"И овог пута прегледају га лекари који нису из Србије. У питању су експерти из иностранства, али је Србија прихватила иницијативу његових адвоката да помогне приликом новог здравственог вештачења", навела је министарка.

 

Очекујемо нови споразум са ХР о процесуирању ратних злочина

Министарка правде Нела Кубуровић каже да треба радити на новом билатералном споразуму којим би се отклонила сва отворена питања између Србије и Хрватске, а која су била и условљавајућа за Србију у приступним преговорима са ЕУ и Поглављу 23", те да се тим поводом почетком ове године очекује састанак радне групе која је формирана после прошлогодишњег састанка министара правде две земље, до кога је дошло после више година.

"Верујем да ће резултат бити нацрт споразума који ће моћи да се стави пред обе владе и да ћемо бити у прилици и да га усвојимо. Суштина је да се процесуирају сви они који су одговорни за ратне злочине. Да се не кажњавају само Срби, а да они који су починили злочине над Србима пролазе некажњено", истакла је Кубуровић.

Она је указала да већ неколико година, посебно од доношења хрватског Закона о заштити података, који је практично суспендовао све билатералне споразуме, изостаје сарадња Хрватске у процесуирању ратних злочина, док се у другим областима правна помоћ између Србије и Хрватске одвија без проблема.

"То је разлог и зашто треба радити на новом билатералном споразуму којим би се отклонила сва отворена питања која постоје између Србије и Хрватске, а која су већ била и условљавајућа за Србију у приступним преговорима са ЕУ и Поглављу 23", напоменула је Кубуровић.

Србија и Хрватска после скоро деценије поново су половином 2018. године размениле такозване "тајне" спискове, на којима се налазе лица оптужена или осуђена у одсуству у обе државе.

Спискови не могу бити јавно објављени, јер су строго поверљиви, али грађани на сопствени захтев могу, као и до сада, у министарству правде да провере да ли су на њима.

"Спискови не могу бити јавно дистрибуирани. Као што ни подаци лица која се налазе на потерници нису јавно доступни, тако нису ни ови подаци, који су строго поверљиви", рекла је Кубуровић.

Она је подсетила да је и поред сталних варница и сукоба које избијају између Србије и Хрватске, током 2018. године први пут организован састанак министара правде две земље после више година.

"Састанак је резултирао формирањем две радне групе. Прва је добила задатак израде и размене такозваних ''тајних спискова'', односно спискова особа које су оптужене за ратне злочине или су осуђене за ратне злочине у одсуству. Друга радна група ради на изради нацрта билатералног споразума који ће да регулише процесуирање ратних злочина", указала је министарка правде.

Наводећи да је битно да обе радне групе раде и континуирано се састају, она се осврнула и на "врло чудан" потез Хрватске, када су убрзо након прве размене спискова, у Хрватској уследила хапшења Срба који се нису налазили на тим списковима.

Реч је, како је навела, о Србима који живе на територији Хрватске и све време су доступни тамошњим надлежним органима.

Због тога, како је навела, радна група која је још на првом састанку разменила спискове, наставља континуирано да ради, како би се разменили нови спискови, ако они уопште постоје, навела је министарка правде и додала да је прелиминарни договор да се група састаје на шест месеци.

До сада су, како је навела, одржана два састанка ове радне групе, а почетком ове године се очекује трећи.

"Верујем да ће резултат бити нацрт споразума који ће моћи да се стави пред обе владе и да ћемо бити у прилици и да га усвојимо. Суштина је да се процесуирају сви они који су одговорни за ратне злочине. Да се не кажњавају само Срби, а да они који су починили злочине над Србима пролазе некажњено", истакла је Кубуровић.

Она је напоменула да је Србија и до сада показивала спремност да порцесуира све одговорне без обзира на националну припадност, подсећајући да се и данас, највећи број поступака пред Тужилаштвом за ратне злочине и Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду води управо против Срба.

 

 

Извор: Танјуг