На решењу да се порекло имовине преиспитује од 2007. године инсистирала је Пореска управа, али се, кроз јавну расправу, могу прихватити и друга конструктивна решења, изјавила је министарка правде Нела Кубуровић поводом полемике у јавности зашто је првим Нацртом закона о пореклу имовине и посебном порезу предвиђено да се крене од 2007.

"Пореска управа од 1. јануара 2007. године располаже електронским базама и елетронским пријавама пореских обвезника, па је указала да на тај начин може лакше да изврши контролу онога што је стварно пријављено", рекла је министарка Кубуровић.

То је, с друге стране, и период од када крећу са радом и одговарајући електронски регистри других државних органа, који ће такође служити за преиспитивање имовине, прецизирала је Кубуровић.

За примену закона пре 2007. године залаже се и председник Републике Александар Вучић, који је најавио да ће замолити посланичку групу СНС да уложи амандман на тај закон, како би се он примењивао на период од 1990. или 1995. године.

Кубуровић је појаснила да је управо период преиспитивања имовине био једно од најспорнијих питања приликом израде Нацрта закона, који су саставили представници Министарстава правде и финансија, Пореске управе и Управе за спречавање прања новца.

Током јавне расправе, међутим, сви могу да изнесу коментаре и предложе боља решења, а Министарство правде ће, каже Кубуровић, прихватити све што је конструктивно и за шта се процени да може бити применљиво.

Према њеним речима, циљ није да закон буде ''мртво слово на папиру'', већ да се примењује.

Она је истакла да посебан порез који ће по стопи од 75 одсто морати да плате они који не могу да докажу да су непријављене приходе легално стекли, неће исључити могућност да буду и кривично гоњени.

Кубуровић каже да се Закон о пореклу имовине и посебном порезу односи на све грађане, који могу бити порески обвезници, односно да није намењен само за политичаре или за функционере, јер се посебан закон већ бави имовином искључиво државних функционера, а то је Закон о Агенцији за борбу против корупције.

Она је одбацила тврдње представника Савеза за Србију да Нацрт закона није предвидео испитивање имовине сродника, истичући да су, напротив, обухваћени "сви они који су у контакту и вези са лицем чија се имовина испитује".

"Имовина сродника није изузета овим законом и било чија имовина која се доведе у питање може да се испита у складу са њим", децидна је Кубуровић.

Иако се, како каже, често може чути да неко лице нешто поседује зато што су му то поклонили родитељи или деца, Кубуровић је нагласила да ће у случају сумње имовина и тих лица подлећи контроли.

"Ако се позивате на то да вам је неко поклонио или позајмио неки новац, онда и поклонодавац или зајмодавац подлеже контроли", указала је Кубуровић.

Она је подсетила да су представници СзС имали довољно времена да донесу овај закон на који су се, како каже, позивали у свакој изборној кампањи, а имали су 12 година могућност да преиспитају порекло имовине оних који су највише изазивали пажњу јавности.

Нацртом закона, како је навела, прописана је обавеза свих државних органа који располажу подацима, који могу бити битни за утврђивање износа имовине физичког лица, да их доставе Пореској управи, без обзира на то да ли је реч о непокретностима, рачунима у банци, штедним улозима, финансијским инструментима...

Под удар будућег закона о пореклу имовине ће доћи они који својим начином живота изазивају сумњу да нису пријавили све приходе, односно да постоји разлика између легално пријављених прихода који се опорезују и њихове стварне имовине, појаснила је.

Чија ће се имовина контролисати одређиваће се на основу годишњих смерница које ће доносити директор Пореске управе, на основу процене ризика.

Пријаве, према речима министарке, моћи ће да подносе и физичка и правна лица, а Пореска управа ће бити дужна да по њима поступи и утврди да ли постоје предуслови да се испитује да ли је дошло до илегалног повећања нечије имовине.

Уколико постоји сумња да је неко имао повећање, мимо онога што је пријавио током једне године, Пореска управа ће покушати да утврди стварну вредност имовине.

Кубуровић каже да Нацрт Закона предвиђа обавезу Владе да након ступања закона на снагу донесе уредбу која ће прописати начин утврђивања висине имовине.

"То је била обавеза из Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који је и даље на снази, али немамо уредбу, па нисмо могли да имамо ни право унакрсно испитивање имовине. Влада ће сада преузети обавезу да донесе такву уредбу на основу које ће се утврђивати стварна вредност имовине", нагласила је министарка.

Уколико се у поступку процене утврди да постоји разлика у износу већем од 150.000 динара између стварне и пријављене имовине, Пореска управа почиње преиспитивање и позива конкретно лице да докаже на који начин је стекло ту имовину.

"Ако то лице не може да докаже легалан начин или ни на који начин не може да докаже како је та имовина стечена, она ће се сматрати незаконитом и подлећи ће посебном порезу. Основицу посебног пореза чиниће збир вредности утврђених у посматраном периоду, а пореска стопа ће бити 75 одсто", навела је Кубуровић.

Извор: Танјуг