Ми ћемо вам указати на безбројне податке који вам јасно очитавају како се у Србији мало, или готово ништа, не ради по питању развоја енергетског сектора, а како се много отима и много краде и како су џепови појединаца, као и појединих државних функционера, из дана у дан све пунији. Србија, имајући у виду чињеницу да је изгубила део фактичког суверенитета на делу своје територије, више није енергетски богата земља. Али у последњих неколико година Србију карактерише смањење домаће производње и раст увоза и потрошње. Нето увоз енергената у односу на 2004. годину порастао је за 40 одсто, а до 2015. године порашће за још 21 проценат. Енеретска увозна зависност Србије данас је чак 45 посто. Укупна примарна потрошња енергије данас, у односу на пре пет година, је порасла за 26 посто, а до 2015. године за још 20 посто. Истовремено, потребе за нафтом ће порасти за 33 посто, гасом 36 посто, угљем 20 посто, електричном енергијом 20 посто. У последњих 20 година није изграђен ни један једини електроенергетски објекат у Србији, а при томе нам потрошња енергије расте по стопи 3,5 посто на годишњем нивоу, а цена електричне енергије је порасла за читавих 570 посто, а плате за свега 35 посто. Нето губитак из пословања ЕПС-а у 2008. години је 305 милиона евра, а нагомилани губитак је 1,66 милијарди евра, односно, готово 35 посто капитала ЕПС-а данас је потребно да би се тај губитак покрио. Са друге стране, физички обим производње је порастао за само 1,1 посто и онда вам је јасно да неко други финансира неефикасност и губитак. То су потрошачи и држава.

Интересантно је да смо слушали зимус велике хвалоспеве нашој држави која ће да подигне складиште гаса у Банату и тако спречи сваку могућу кризу у наредном периоду. За завршетак тог складишта је потребно 20 милиона евра, плуст 30 милиона евра за јастучни гас, то је 50 милиона евра. Не заборавите да је Србија од приватизације од 2000. године зарадила три милијарде евра, а за време гасне кризе, у јануару 2009. године, набавили смо 4,7 милиона кубика гаса и платили смо 24 милиона долара само за то. Ми и даље немамо подземно складиште гаса. Нико у њега ништа није уложио и нико ништа по том питању није урадио.

За девет година промењено је седам министара. И сви су имали једну исту карактеристику – радили су са бизнисменима који нису желели да се поправи електроенергетска ситуација у нашој земљи, да наш електроенергетски систем боље фукционише. Они су желели да са њима праве комбинације и да са њима праве послове. Ја ћу вам сад у неколико примера то показати и доказати.

Интересанто је да сви министри, и из оне треће Владе пре ове и из претходне Владе и из ове Владе, имају изванредну сарадњу са, рецимо, господином Војином Лазаревићем. Занимљиво је да и господин Шкундрић, велики марксиста, заборавља на марксизам и врло брзо успоставља сарадњу са господином Лазаревићем. Хоћете да вам кажем зашто? Постоји разлог, а ми ћемо вам извести и рачуницу да видите, врло прецизно. Као што видите, не играмо се бројкама. Нема нових хидроцентрала, нећемо да користимо обновљиви извор енергије, нећемо да направимо секундарну правилничку мрежу по којој ћемо моћи да користимо и да правимо обновљиви извор енергије и да штедимо 77 милиона евра на годишњем нивоу зато што нам је потребно да неко узима екстрапрофит на увозу и извозу електричне енергије. Ко то ради? Једни те исти бизнисмени, ево већ 10 година. Можда и више од 10 година, али за 10 година имамо податке, имамо папире, заједно са нашим министрима.

Ви знате да је Србија једина земља у региону која не гради хидроцентралу и која не планира, а имамо 863 места предвиђена плановима на којима те мале хидроцентрале могу да се направе и којима бисмо уштедели 77 милиона евра на годишњем нивоу, дневно 4,4 мегават сата електричне енергије. Нема секундарних правилника зато што је то неко стопирао, зато што неко хоће да се само користе термоелектране. Увек зависимо од увоза струје, а онда на цени да ли ће да се увози ноћу или дању и да ли ће у одређеном временском периоду, дакле у зависности од годишњег доба, да се увози или не, неко ће да згрће екстрапрофит у овој земљи. То није тема за шалу. Ту се згрћу десетине и стотине милиона евра на годишњем ниову. Проблем је што је то на рачун државе Србије и проблем је што нико не реагује.

Ми и даље постављамо питање, пошто је речено да ће полиција да уђе, УБПОК и сви други, извините, а како ми то данас увозимо гас?! Сећате се приче од пре годину дана. Наше питање је – да ли и даље увозимо преко посредника гас? Да ли и даље гас увозимо преко посредника? До 2006. године набавка је ишла директно од „ГазЕкспорта“. Од када иде преко „ЈугоросГаза“ у којој је Србија изгубила партнерски однос 50:50, под неразјашњеним околностима, а у корист неких компанија попут „Огиве“ из Беча и „Босфор гаса“, а за које је немогуће било где пронаћи власничку структуру, а камоли било шта друго. Моје питање за све вас је и да ли се нешто променило у последњих годину дана од када смо ту аферу имали. Није се променило апсолутно ништа. А „ЈугоросГаз“ годишње зарађује, дакле не да имају промет, већ чисти профит на посредовању у набавци гаса за Србију најмање 30 милиона евра. Па се ми питамо – извините, а чији је то интерес да држава Србија губи толики новац и да даје у приватне руке појединим људима. Зашто то никад није испитано? Зашто се стало са свим? Зашто су сви новинари то заборавили? Хоћете ја да вам кажем? Па, зато што су то моћни и опасни људи и зато што плаћају и многе у медијима. Зато што нико не сме да им каже да то пусте. Зато што позову газде медија, било да су у Швајцарској, било да су у Београду, и кажу: „Немој, молим те, више о томе да се пише, него пиши о нечем другом“.

Србији је потребна данас јасна стратегија развоја енергетике, реална са визијом и динамиком остварења. Нама је, пре свега, потребно да радимо на обновљивим изворима енергије, тиме ћемо смањити и корпуцију и тиме ћемо смањити могућност малверзације и марифетлука који се данас одигравају на вези Министарство енергетике-Бојан Лазаревић и остали бизнисмени.

Србија мора, дакле, ево ја сам погрешио, није 863 локације, већ 864 локације су погодне за изградњу малих хидроелектрана. Њихова инсталисана снага је 455 мегават часова, могућност производње је 1,6 милијарди киловат часова електричне енергије годишње. Ако израчунате то је 76,8 милиона евра могућег прихода. У питању је зелена енергија за коју су тарифе веће од 25 посто у односу на оне које су произведене у термоелектранама и у другим природним изворима. Дакле, ако израчунате то доћи ћете до тога да, пошто је зелена енергија у питању, да је то 112 милиона евра годишњих прихода за земљу који ми губимо само зато што треба да нахранимо стомаке појединих бизнисмена, тајкуна и појединих министара. Ми тиме бацамо дневно 211.000 евра, а да не причам колико смо изгубили од 2004. године када смо могли да уђемо у посао, тиме је изгубљелно преко 400 милиона евра.

Наравно, у чему је ствар и зашто се то све дешава? Иако потрошња енергије расте, а нових објеката нема, Србији су потенцијали нови преко потребни, зашто се дешава да нема адекватне секундарне регулативе? Зато што неки од тајкуна држе министре за гушу, не дозвољавају им да се пусти слободна конкуренција, не дозвољавају да чак држава уђе у тај посао, само да би могли они да наставе своје прљаве послове и да зарађују на тај начин. Истовремено, погледајте следећу ствар. Време и рок који су власти себи дале за ту секундарну регулативу која треба да омогући улагање и искоришћавање потенцијала рок је био јул 2009. године. Тога до данас нема. Закон о енергетици, имене и допуне, средина 2007. године рок. Тога данас нема. Фонд енергетске ефикасности – 2008. године рок. Тога данас нема. Закон о енергетској ефикасности. Тога данас нема. Уредба о минималном уделу електричне енергије произведене из обновљивих извора, јул 2008. рок. Тога данас нема. Не морам да вам говорим да нема ни говора, ни приче, о изградњи Ђердапа 3 који би спасао Србију и Србија би постала енергетски стабилна и велики извозник у региону. Никоме не пада на памет, зато што би џепови појединих људи били неупоредиво празнији. Србија за то може да добије новац, од свог новца може да издвоји свега 60 до 80 милиона евра, добила би и од Европске уније, могла би да тражи новац и од ДБРД и ИБ, али и од других земаља у региону, али је проблем у томе што то никоме не одговара, јер губе огромно богатство које се слива искључиво у њихове приватне џепове.

Наше питање за све у држави је: „Извините, а зашто сте зауставили причу и о увозу гаса, зашто сте зауставили причу о увозу струје и зашто на сваки начин не желите да се у Србији ради, гради, све оно што је неопходно да би Србија кренула напред, него вам све служи искључиво за пљачку“?

Ми ћемо бити спремни да вам, чак, и поделимо, ко од вас буде заинтересован за ову врсту анализе. Ми смо то, наши су стручњаци то спремили на 45 страна, а овде су написали кратко за Александра на свега седам страница. Ово што сам вам ја рекао, то су само изводи из тог кратког извода.
Изволите ако имате неко питање.

Узгред, немам ништа да додам на изјаву господина Александра Антића који је данас негде изјавио да што се Вождовца тиче, да су били уцењени од стране Демократске странке. Драго ми је да је то сам рекао, па нисмо то ми морали да говоримо. Јасно је ко је одговоран за шта у Вождовцу. Идемо на изборе.

А питајте господина Петра Шкундрића да ли је и он почео да се дружи са господином Лазаревићем. Изненадићете се.

Ја се надам, пошто заиста мислим да је ово једно од кључних питања, и ако нико не објави ми ћемо сутра исто да понављамо и сваки дан, па ако нико опет не буде објавио, ми ћемо да идемо испред сваке телевизије да видимо зашто то људи не желе да објаве ни на који начин. Без иједне увреде, без иједне тешке речи само смо поставили питање у складу са бројкама до којих смо дошли.

Хвала вам најлепше што сте дошли на нашу конференцију.