Предлог Министарства финансија на данашњем састанку колегијума Социјално-економског савета је да минимална зарада за идућу годину износи 35.012 динара, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Мали је после састанка рекао и да Министарство предлаже олакшице послодавцима које подразумевају да неопорезиви износ зарада износи 19.300 динара, уместо досадашњих 18.300 динара.

Поред те олакшице, Министарство финансија предложило је да се доприноси за ПИО смање за 0,5 одсто.

То је речено на колегијуму Социјално-економског савета, којем су поред министра Малог присуствовали и председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић, председник Уједињених гранских синдиката "Независност" Зоран Стојиљковић и председник С С С С Љубисав Орбовић.

Мали је рекао да је на данашњем састанку Министарство изашло са предлогом да се минимална цена рада за 2022. годину повећа за 9,4 одсто, што значи да се са постојећих 32.000 динара повећа на 35.012 динара.

"Приближавамо се тој граници од 300 евра за минималну зараду. Подсећања ради, 2010. године минимална зарада је била 15.700 динара, а данас смо за више од дупло од тог нивоа", рекао је Мали.

То је, како је рекао, показатељ да Влада Србије из године у годину минималну цену рада повећава брже и више него што је раст БДП-а.

Навео је да је од 2017. године, када је завршен процес фискалне консолидације, минимална зарада порасла за 52 одсто.

"За само четири године за 52 одсто је порасла минимална зарада, раст БДП кумулативни је био 17,3 одсто, док је потрошачка корпа у том периоду порасла за 10,3 одсто", рекао је Мали.

Истакао је да је за последње четири године минимална зарада пет пута брже расла него минимална потрошачка корпа.

Мали је нагласио да покривеност минималне потрошачке корпе минималном зарадом у 2021. години износи 81 одсто.

"Јасна је намера Владе Србије да у што краћем периоду изједначи минималну зараду са минималном потрошачком корпом", истакао је Мали.

С друге стране, додаје, наставља се са политиком смањења оптерећења на зараде и навео да је Министарство данас изашло са предлогом да се неопорезиви део дохотка на зараде повећа са постојећих 18.300 динара на 19.300 динара, као и да се умање доприноси за ПИО за 0,5 одсто.

Нагласио је да то говори и да је Влада Србије посвећена даљем растерећењу за послодавце када су порези и доприноси на зараде у питању.

Још није одлучено како ће бити утрошена средства ММФ-а

Мали је изјавио да Влада Србије још није одлучила да ли ће и на које реформе бити утрошена средства које је Међународни монетарни фонд (ММФ) доделио Србији.

Наиме, ММФ је доделио Србији 627,6 милиона Специјалних права вучења (СДР), што је еквивалентно износу од око 890,22 милиона долара или 759,71 милион евра.

Реч је о приличном износу, с обзиром на то да је квота Србије у ММФ-у 0,14 одсто.

"У овом тренутку још нисмо дефинисали када би, да ли би и за шта искористили тај новац, јер је то информација од пре два или три дана. Заједно са НБС, запосленима у Министарству финансија и Влади Србије размишљамо на који начин и да ли та средства да искористимо и, наравно, у ком тренутку", рекао је Мали.

Истакао је да Србија има изузетно добре односе са ММФ-ом и подсетио да је наша земља потписала нови уговор са том финансијском институцијом у јуну ове године.

"То је потврда нашег опредељења да наставимо убрзано реформе које смо заједно са њим кренули да спроводимо још 2014. године и управо овај резултат, та порука од ММФ да је Србији на располагању не мала свота новца је још једна потврда не само наше успешне сарадње него успеха Србије у спровођењу рефоми", закључио је Мали.

Извор: Танјуг