Нисам сигуран да смо довољно свесни величине и значаја посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији, која је с једне стране имала велики политички одјек у свету а са друге и конкретне економске бенефите, поготово везане за примену Споразума о слободној трговини која почиње 1. јула ове године. Отворили смо врата српској привреди ка тржишту које је вишеструко веће од оног које нам је до сада било отворено, по повлашћеном положају, и то ће сигурно даље погурати наш раст и развој. Уз "ЕХРО 2027", то ће бити наша нова развојна шанса.

То у интервјуу за Блиц рекао је Синиша Мали, први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија и додаје да друга посета једног од најзначајнијих светских лидера, чија земља броји 1,4 милијарди становника, је потврда угледа Србији, која има само 6,5 милиона људи.

* Потписано је 29 споразума, који је најзначајнији?

- За мене је то Споразум о узајамној помоћи и сарадњи у царинским питањима јер је у надлежности Министарства финансија, а подразумева ефикаснију примену царинских прописа и унапређује безбедност у међународном промету робе. Ипак, мислим да је најважније што ћемо заједно радити на новим технологијама, вештачкој интелигенцији, у чему је Кина једна од најразвијенијих држава света. И то је важна порука - након што су нам наши пријатељи помогли да решимо проблеме у Железари Смедерево и РТБ Бор, предузећима која су буквално крварила, сада смо довољно јаки да идемо заједно са њима у корак са новим технологијама, и како се каже у заједничкој изјави два председника, да креирамо заједничку будућност у новој ери. Више не санирамо само проблем, већ заједно тражимо могућности за даљи развој.

* Тај угао нема западна штампа у којој преовлађује отворен отпор кинеском економском упливу Србији прећуткујући да је за две деценије тај исти новац, у вредности од скоро 250 милијарди евра завршио и у привреди ЕУ. Да ли се различити економски аршини примењују због политике ?

- Политика је увек нераскидиви део економије, са великим утицајем на те токове. У годинама када се кризе смењују једна за другом и води борба за изворе финансирања и раста, имате податак да је у првом кварталу ове године економија ЕУ расла 0,4, док је српски БДП порастао 4,6 одсто. Притом, Кина убрзава раст, док економија ЕУ успорава. Очигледно је у току економска прерасподела снага у свету, али то не значи да се одричемо досадашњих економских партнера. Не, Србија остаје тесно економски повезана са ЕУ, то је наш најзначајнији спољнотрговински партнер, али не желимо да пропустимо прилику да кроз изразито пријатељске односе са Кином, не отворимо тржиште нашим привредницима да више зараде, шире пословање, даље отварају радна места и дижу плате запосленима. Дуго смо се борили да тај домино ефекат подстакнемо.

* Ову посету и економске ефекте не критикују само странци већ и неки опозиционари. Најгласнији је Душан Никезић, са којим често полемишете. Има ли истине у његовој тврдњи да у случају Кине и Србије није реч о стратешком партнерству већ неоколонијалном односу?

- Полемишете када размењујете аргументоване ставове на неку тему. Са Никезићем никако није полемика. То су изливи беса и немоћи опозиционог активисте који је исфрустриран јер сад види шта су све могли да ураде, а нису, јер су превише били заузети пуњењем сопствених џепова. Дозволили су да Србија буде на рубу банкрота и преживљавања грађана са просечним платама од 330 и пензијама од 200 евра. Нема ту полемике, већ политичке борбе да се домогну пуне државне касе.

* Да ли ће та каса бити пунија применом Споразум о слободној трговини са Кином?

- Тај Споразум је кров наше економске сарадње, на основу којег се српским производима отвара могућност за повлашћени приступ тржишту од 1.4 милијарди људи. Основни наш принцип био је да се омогући јефтинији увоз тамо где је то потребно за развој српске индустрије или је у интересу потрошача, ако нема домаће производње. Када је реч о извозу, то значи да немамо царине које су биле веома високе на српску јабуку, шљиву, брескву, сојино уље, затим ни на смрзнуту малину, киселу воду, скоро све фармацеутске и индустријске производе. Мотивисаћемо домаће произвођаче да буду конкурентнији. Овај споразум значи и све већу атрактивност наше земље јер ће инвеститори, који желе да дођу у Србију, од сада на листи "за" имати још једну значајну ставку - пролаз ка пласману роба на једном озбиљном тржишту. То ће појачати доминацију Србије у региону када су стране директне инвестиције у питању, које су прошле године биле 4,5 милијарде евра, али ће погурати и домаћу привреду.

* Говорили сте о економским бенефитима али морам да вас питам и о политичким, односно можемо ли да рачунамо и на помоћ Кине око Косова и резолуције о Сребреници?

- Око тих питања смо добили подршку светске економске и политичке силе каква је Кина. Шта пожелети осим тога? Изузетно смо захвални и верујемо да ће то помоћи у нашој борби.

* Верујете ли и да ће програм "Скок у будућност - ЕXРО 2027" увећати БДП са прошлогодишњих 69 на 100 милијарди евра? У делу стручне али и опозиционе јавности не само што се то негира већ се најављује и дужничко ропство.

- Ти исти и данас говоре да смо у дужничком ропству, а јавни дуг је на нивоу од 47,6 одсто БДП-а односно далеко испод нивоа од 60 одсто, колико је прописано Мастрихтским договором. Просечна задуженост Еврозоне је 89 одсто. Директорка ММФ-а Кристалин Георгијева каже да је глобални јавни дуг порастао са 84% , колико је био 2019. године, на 93% БДП-а. При том она каже да је Србија светла тачка у економији, глобално. Са тим је тешко борити се када сте опозиција. Али и са растом који већ остварујемо и који ће 2027. године достићи планираних 100 милијарди евра БДП-а. То ће бити три пута већи БДП у односу на 2012. годину када је износио 33 милијарди евра, а када су Србијом управљали они који данас критикују сваки наш успех.

* Има ли разлога за скептицизам грађана поводом ваше најаве да ће до до 2027. године просечна плата бити 1.400, пензија 650, а минимална зарада 650 евра?

- Са истим скептицизмом смо се сусретали када је председник Александар Вучић најавио да ће просечна плата премашити 500 евра, а она је данас преко 800. Подсетићу вас да су му се тада смејали. Имате и изјаву Драгана Ђиласа, који својевремено рекао да ће се повући из политике када просечна плата у Србији буде 800 евра, а незапосленост 10%. Нама је данас просечна плата 820 евра, а незапосленост 9,1%, па можда зато Ђилас бојкотује изборе (смех). Светске економске прилике су нестабилне, нисмо пусто острво, али за сада се добро држимо и опоравак животног стандарда грађана иде по утврђеној динамици, а она је да 2027. имамо просек плата од 1.400 евра и пензија од 650 евра.

* У новој влади ви сте и први потпредседник и министар финансија. Премијер Вучевић је у експозеу, али и ви, најављујете раст БДП ове године од најмање 3,5 посто. Може ли се то остварити у нестабилним геополитичким условима и сачува макроекономска стабилност?

- Захвалан сам на поверењу које ми је још једном указано, али осећам и одговорност да наставимо са добрим резултатима. Увек сам умерени оптимиста, јер је светска економија озбиљно уздрмана последњих година, толико да је "ново нормално" заправо кризно стање. У свему томе успевамо да одржавамо макроекономску стабилност, стабилност јавних финансија, и не само то, него да и даље растемо. Ако смо прошле године, када смо трпели последице свих криза, могли да растемо 2,5 одсто, не видим препреке да и ове не само достигнемо пројектовани раст од 3,5 одсто, већ и да га премашимо. Бићу задовољан и са минимумом зацртаног циља, јер је светски тренд успоравање раста.

* Може ли стабилност да се наруши вашом најавом о новом расту пензија наредних месеци и како на то гледа ММФ?

- Никада плате и пензије нису расле на уштрб стабилности. Процес је обрнут. Оног тренутка када проценимо да имамо вишка новца у каси, да су перформансе боље од планираних и да имамо нове изворе раста, онда тај вишак одлази на даљи раст плата и пензија. Рекао сам да ћемо на јесен видети какви су нам резултати, те да ли има простора за још једно повећање пензија до краја године. Раст животног стандарда и стабилност су подједнако важни фактори и једно не сме да искључује друго.

* Колико је за Србију важно да стигне до инвестиционог рејтинга и који је то корак који треба да направи како би се придружила групи најразвијенијих и најздравијих економија света?

- Да није било светских нестабилности већ бисмо и званично имали ову потврду. Свет је економски истраумиран и све конзервативније су економске политике, што је разумљиво. Уверен сам да ће нам и ова званична потврда нашег економског развоја стићи ускоро и то ће бити круна свега што смо урадили у последњој деценији. Очекујемо да добијемо инвестициони рејтинг ако не до краја ове године, онда већ следеће.

* На листи сте за одборника градске скупштине Београда. Какве су шансе коалиције око Српске напредне странке да победи и колико вам на руку иде разједињеност опозиције?

- У тренутку када наша земља трпи невиђене притиске са свих страна, погледајте само шта се десило и како им је требао буквално један дан да се поделе, јер им је важан само лични интерес. Ми смо се ујединили, јер само заједно можемо да урадимо нешто добро за Србију када је угрожена. Верујем да нема те опозиције која може да доскочи резултатима актуелне власти. У кампању се иде са резултатима, плановима, постигнутим успесима. Опозиција нема програм и грађанима нуди само говор мржње и јефтино политиканство. Да ли бар један Београђанин зна шта им опозиција нуди? Ја искрено не знам. И зато немам дилему да ће грађани Београда да изаберу наставак раста и развоја.

* Доста сте самоуверени?

- Опозиција би морала да научи да се у политици конструктивним идејама борите за наклоност и поверење грађана које ће им побољшати квалитет живота. Њима све време то измиче, јер им то нису мотиви за улазак у политичку борбу, већ само лична корист.Нама победа на изборима није трофеј, већ обавеза да слушамо грађане, водимо рачуна о њиховим потребама и напорно радимо на развоју сваког дела града. Победа је када сте сваки дан посвећени својим суграђанима.

* Слоган опозиције је "Бирам борбу". Може ли у тој борби да победи на критикама оног што није урађено, попут аутобуске станице, а обећано?

- Не може. Јер су они имали искључиво бесмислене пројекте, попут реплике Теразија или пазл града на Бањици. Све што су обећавали, нису успевали да спроведу, попут пројекта изградње београдског метроа, који ми данас градимо. Дакле, ништа добро нису урадили, а немају ни одговор на питање - а зашто нисте ви то урадили када сте могли? Што се тиче аутобуске станице, станична зграда би требало да се заврши крајем 2025. , почетком 2026. године. Много се ради, тако да је нормално да некад негде и касне радови. Знам да се трудимо да што ефикасније превазилазимо све препреке и решавамо проблеме, на које наилазимо на сваком кораку. Али такав је посао, важно је да на крају видимо резултате.

* На коју сте препреку ви наишли па ове године нисте учествовали на Београдском маратону, док ваших 150 људи из Министарства финансија, јесу. Да ли сте "о’ладили од тих маратона" због критике председника Вучића?

- И даље сам страствени маратонац, али то је љубав и хоби, а државне обавезе ће увек бити испред свих других. Посао се испречио и у ту недељу ујутру, али сам стигао да дођем раније да подржим своје маратонце из министарства, да им дам понеки савет и пожелим срећу на трци! Баш сам поносан на све њих јер знам колико су вредно тренирали.

* Активни сте на Тиктоку, да ли сами смишљате клипове и како на њих реагују ваша деца, помажу ли вам и она у идејама?

- Имам одличан тим људи иза себе који ми помажу у свему што радим, па и у томе. Отворен сам за све идеје, и слушам шта ми кажу, не питам се много (смех). Сви су добродошли да дају креативне идеје, а са децом се трудим да проводим што више времена, и за њих никад нећу бити "тиктокер" већ само тата, можда и "бумер", а трудим се да не будем "кринџ". Ето, то сам научио снимајући видее.

Извор: Блиц