Скупштина Србије почеће сутра нову седницу на чијем је дневном реду Предлог буџета за 2019.годину, али и сет пореских закона које је данас на одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава представио министар финансија Синиша Мали.

На дневном реду су, између осталог, Предлог закона о Централном регистру обавезног социјалног осигурања, измене финансијског плана за социјално осигурање војних осигураника, Предлог закона о царинској служби, измене Закона о републичким административним таксама…

Измене и допуне Закона о порезу на имовину доносе уједначајнију примену пореских прописа, јачање правне сигурности, адекватније опорезивање имовине сходно економској моћи, као и тежњу да се пореским мерама дестимулише градња без прописане дозволе, као и непоштовање рокова за изградњу, рекао је Мали.

Он објашњава да ће измене и допуне о порезу на имовину утицати и на повећање економичности поступка подношења пореских пријава.

Предлог закона о накднадама за коришћење јавних добара је, према оцени министра финансија, историјски јер ће унапредити транспарентност јавних прихода и обезбедити предвидивост трошкова пословања привреди.

Мали наводи да се изменама и допунама Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата код поједних корисника јавних средстава основица умањује за пет одсто од 1. јануара 2019. године.

Када је реч о Предлогу закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања, Мали објашњава да се њиме обезбеђује законски основ за повезивање са другим регистрима и евиденцијама у Србији.

“На тај начин се омогућава брже и ефикасније остваривање права као и размена података државних органа, односно е-управе. Реформски закон од чије ће примене корист имати грађани, јер ће администрација бити бржа и ефикаснија”, навео је Мали.

У вези са предлогом одлуке о давању сагласности за измену финансијског плана фонда за социјално осигурање војних осигураника, рекао је да је неопходно да се измене односе на корекције позиције прихода и расхода. Приходна страна је увећана на основу нераспоређеног вишка из ранијих година, а расходна страна је повећана, између осталог, и за набавку медицинске опреме.

Предлог царинског закона је важан због отварања Поглавља 29 (царинска унија) у преговорима са Европском унијом, рекао је Мали и навео да је кључна измена што ће се, како каже, комуникација између царине и приватног сектора убудуће обављати електронски.

Такође ће се и декларације подносити електронски, рекао је Мали, наводећи да је план да то буде завршено до 2020. године.

С друге стране, Предлог закона о царинској служби ће регулисати делокруг рада и организацију Управе царина, као и овлашћења царинских службеника.

Мали је говорио и о изменама и допунама Закона о јавној својини који омогућава да се друштва капитала основана по закону о иновационој делатности, а чији је један од оснивача Србија, АП Војводина или локалне самоуправе могу користити и управљати непокретностима у јавној својини, као и да те непокретности могу дати у закуп старт ап друштвима основаних по закону о иновационој делатности.

Како каже, на тај начин се даје инфраструктурна подршка иновационим делатностима.

Измене закона о републичким административним таксама за циљ имају усаглашавање са законом о девизном пословању, рекао је Мали.

Министар финансија је говорећи о изменама и допунама Закона о играма на срећу, изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији најавио оснивање Управе за игре на срећу као органа у саставу тог министарства.

Када је реч о изменама и допунама Закона о јавном дугу, Мали је истакао да се он смањује из године у годину и да ће 3. децембра на наплату доспети милијарду и 30 милиона долара.

“И то је нето дуг који ћемо исплатити и тако још смањити јавни дуг већ у децембру. Новац имамо и то је показатељ праксе како радимо”, рекао је Мали.

Он је подсетио да је учешће јавног дуга у БДП-у пре само неколико година било преко 70 одсто, а да је на 55,6 одсто.

Такође је представио и Предлог закона о враћању одузете имовине и обештећењу, рекавши да су њиме реедефинисани рокови за утврђивање укупне основице која се може знати тек пошто се донесе већи број решења о праву на обештећење у поступку реституције.

Предлогу закона о изменама и допунама Закона о дувану има за циљ сузбијање нелегалне производње и промета дувана и дуванских производа, рекао је Мали и додао да је неопходно што пре успоставити ефикаснију контролу на тржишту дувана и дуванских производа.

Изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица пружа се подршка развоју привреде, рекао је Мали.

 

Растерећење привреде кроз раст и запошљавање

Окосницу фискалне и буџетске политике у 2019. години чине мере растерећења привреде кроз подстицај раста и запошљавања и напуштање такозваних “кризних мера” које су биле на снази у оквиру програма фискалне консолидације, рекао је данас министар финансија Синиша Мали на Одбору за финансије у Скупштини Србије.

"То је можда најважнија карактеристика буџета за наредну годину", рекао је Мали, и као три кључна елемента буџета за наредну годину издвојио је повећање животног стандарда, повећање средстава за капиталне инвестиције и сет закона који доприноси растерећењу српске привреде.

Он се сложио с председником Фискалног савета Србије Павлом Петровићем да је потребно још више растеретити привреду од пореза и намета, али да се то не може учинити у првој години фискалне релаксације.

Према његовим речима, Предлогом буџета се предвиђа повећање пензија и плата за око 1,3 одсто БДП-а, и подсетио да је укинут закон о привременом уређивању начина исплате пензија и да ће следеће године најниже пензије бити повећане до пет одсто у односу на септембар 2018. године.

Мали је поново истакао да пензије у Србије никада нису биле веће.

"С таквом политиком Влада Србије ће наставити и у наредном периоду", рекао је министар и најавио и повећање плата у јавном сектору, и то у просеку између седам и 12 одсто (здравствени радници, полиција, наставници...).

"Повећање плата и пензија је спроведено у складу с постигнутим мерама фискалне консолидације, а са којим се сложио и ММФ”, рекао је Мали.

Каже да ће од 1. јануара 2019. године цена рада бити већа за 8,6 одсто, односно минимална плата ће бити негде око 27.000 динара.

Када је реч о капиталним инвестицијама, оне ће следеће године бити веће за чак 30 одсто.

"Буџет за 2019. годину је у потпуности уравнотежен, карактерише га социјални аспект који је усмерен ка повећању плата и пензија, ка повећању животног стандарда грађана Србије. С друге стране, имамо рекордна издвајања за капиталне инвестиције", закључио је Мали.

Поновио је да су буџетом за 2019. годину предвиђени приходи од 1.246,2 милијарде динара, а расходи од 1.269,1 милијарди динара, односно дефицит од 0,4 одсто БДП-а.

Буџет за 2019.годину је направљен као наставак реформског процеса који је започет 2014.године када је председник владе био Александар Вучић, истакао је Мали.

"Реформски процеси које спроводи Влада Србије на здравим основама подижу атрактивност наше привреде за стране инвеститоре и тиме отварају канал знања трансфера и технологија на бази чега ће бити обезбеђен раст конкурентности српских произвођача и на иностраним тржиштима", рекао је Мали.

Говорећи о инвестицији која се предвиђа буџетом за 2019. годину, а тиче се снабдевања гасом "Јужни ток", Мали је рекао да је тај пројекат важан за енергетску независност Србије и да би требало да његова реализација буде спровођена током следеће године.

 

 

Извор: Танјуг