Мали: Највећу снагу Србија показала кроз помоћ грађанима и привреди

Србија на рачуну тренутно има 533 милијарде динара, а у јулу 2012. године наша земља је имала осам милијарди динара, што није било довољно ни за месечне пензије. Пензионери од октобра могу да очекују повећање од 5,5 одсто, а од 1. јануара 2024. године још 14,6 одсто.

Повећање од 5,5 одсто од 1. септембра ће добити запослени у просвети, медицинске сестре и техничари, неговатељице у установама социјалне заштите. Они ће потом, као и сви други запослени у јавном сектору, од 1. јануара добити повећање од још најмање 10 одсто. Ово у рођенданском интервјуу за Курир најављује Синиша Мали, потпредседник Владе и министар финансија.

- Раст плата и пензија као најважнији носиоци раста стандарда грађана представљају политику на којој се заснива управљање нашом земљом у последњој деценији. Плате у јавном сектору од јануара ове године порасле су за 12,5 одсто, у војсци су примања скочила за 25 одсто, минимална зарада је порасла за 14,3 одсто. Тако је, на пример, у марту ове године просечна плата у Србији износила 85.485 динара. Када је реч о пензијама, оне су само од новембра прошле године повећане за 20,8 одсто кумулативно и наставиће да расту већ ове године.

* Најавили сте исплату 10.000 динара деци до 16 година. Колики је значај ове помоћи и да ли држава планира још неку помоћ, првенствено мајкама и деци?

- Највећу снагу током претходне три године кризе наша држава показала је кроз помоћ грађанима и привреди. Око девет милијарди евра је та помоћ износила, уз све економске тешкоће које су те године пратиле. Подршка родитељима и деци не сме никад изостати, а сада имамо економску моћ да мислимо и о томе. Пријављивање за исплату по 10.000 динара деци до 16 година почиње 20. августа на порталу Управе за трезор и трајаће до 20. септембра, а исплате су планиране од 25. септембра.

Очекујемо да ће за ову меру подршке бити потребно око 100 милиона евра за око 1.190.000 деце. Тако се понаша одговорна, јака, стабилна држава, која испуњава свој најважнији задатак - ту је за своје грађане. За све ове мере имамо довољно новца, оне ни на који начин неће утицати на стабилност наших јавних финансија, а истовремено имамо реалан раст дохотка грађана.

* Српска економија успешно одолева кризи?

- Колико је економија стабилна, показују графикони, стање на терену и стање у буџету. Те три ствари су координате доброг или лошег управљања јавним финансијама. Графикони кажу да смо прошле године остварили рекордан прилив страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра, а у последњих десет година укупно смо премашили 26 милијарди, да смо незапосленост спустили на око девет одсто са некадашњих 25,9 одсто, што сада звучи катаклизмично, а и јесте било, да смо у трећој години кризе која утиче на цео свет, па и на нас, успели да остваримо раст БДП, а да притом јавни дуг држимо испод 60 одсто, што је црвена линија договорена у Мастрихту.

Уз све то успевамо да повећавамо плате и пензије, јавна улагања, не заустављамо капиталне пројекте. Стање на терену показује хиљаде активних градилишта, гради се пуном паром, показује километре нових ауто-путева, обилазница, магистрала, нове болнице и домове здравља, инфраструктурни бум који доживљавамо у последњих десет година, на који смо предуго чекали. И треће, стање у буџету каже да на рачуну имамо 533 милијарде динара, а колику нам то стабилност и самопоуздање улива, довољно је јасно ако вам кажем да је у јулу 2012. године Србија имала осам милијарди динара на рачуну, што у том тренутку није било довољно ни за месечне пензије. Тако ми, укратко, одолевамо кризи.

* Београд је изабран за домаћина специјализоване изложбе Експо 2027. године. Шта то значи за Србију и грађане?

- Пуно смо радили на томе да победимо у избору за домаћина Експо изложбе и заиста нам нису могле стићи боље вести из Париза. Економски, туристички, репутациони и сви други могући бенефити биће немерљиви. Осим што ћемо показати све наше потенцијале, привући туристе, пословне људе, инвеститоре, још једном довести свет у Београд, ми ћемо на сваком следећем догађају за који будемо конкурисали имати то велико искуство и инфраструктуру која ће нас увек чинити добрим кандидатом, а нашим грађанима остати заувек. Осим поноса и части, не треба занемарити ни економски моменат. Укупан процењени економски ефекат Експа 2027. године износи 1,1 милијарду евра, очекујемо да ће Експо у Београду посетити око три милиона људи и да ће бити више од 100 земаља учесница. То ће бити одлична прилика нашим компанијама да прикажу локалне производе, услуге и стручност пословној заједници на регионалном и глобалном нивоу. Специјализована изложба Експо 2027. биће одржана поред будућег националног стадиона у Сурчину, где ће бити изграђена и сва потребна инфраструктура за Експо. Наравно, не смемо заборавити ни да ће Експо донети повећање запослености и отварање нових радних места, с обзиром на то да ће се градити читав нови део града. Заиста нам се велика ствар десила.

* Какву Србију видите за пет година?

- То ће бити 2028. година, годину дана од одржавања специјализоване изложбе Експо, на којој ће цео свет видети шта смо урадили са нашом земљом, која се ранијих деценија налазила у светским медијима углавном у лошим вестима. Наставићемо реформе, економски развој, модернизацију наше земље. Те процесе смо започели, и то је сада незадржива стихија коју смо прижељкивали. Бележимо привредни раст, у ситуацији када много јаче економије од наше клизе у рецесију, имамо историјски ниску незапосленост, раст плата, пензија и минималне зараде. Упркос свим тешкоћама у претходних пет година, остварен је кумулативни раст привредне активности од 18,8 одсто, уз очување радних места. Баш ту негде, на врху тог узлазног графикона видим Србију и за пет година.

* Које веће стране инвестиције можемо да очекујемо и у којим областима?

- У последњих десет година имамо више од 400.000 новозапослених. Нисмо само остварили велики резултат у смањењу незапослености већ смо повећали и запосленост. То је несумњиво резултат комплетне економске политике вођене у последњој деценији, а то је политика обнове Србије, отварања, европеизације, стандардизације, професионализације. Увели смо ред, започели дигитализацију, привредни амбијент је постао привлачан инвеститорима, почели су да долазе у Србију.

Понудили смо сигурност улагања, предвидивост и, последично, добили велика улагања, нова радна места, раст економије. Нису инвеститори случајно открили нашу земљу, на томе смо вредно радили. Председник Србије Александар Вучић отворио је велики број нових фабрика последњих година, а то је сваки пут значило нове плате, живот за наше грађане. Инвестиције неће стати, наставићемо да померамо границе.

* У јавном сектору је већ забележен раст плата, да ли постоје механизми да држава утиче на приватни сектор, да прати динамику раста зарада, да им сугерише на то или да кроз смањења одређених намета илити такси и пореза стимулише приватнике?

- Приватни сектор увек прати јавни, тако да повећања не изостају ни тамо. То видимо кроз генерални раст просечне плате у Србији, и то мора тако да буде. Тако је, на пример, просечна плата у Србији у марту ове године износила 729 евра, а према нашим пројекцијама у 2024. години ће бити 807 евра. Стимулација о којој говорите је нешто што се кроз пакет реформи на којима радимо и које смо спровели већ увелико и примењује кроз различите програме и реформе које утичу на целокупну привреду. Оптерећења на зараде смањујемо из године у годину, што се показало као добра и исправна мера. Такође, побољшању привредног амбијента смо знатно допринели увођењем новог система е-фискализације и е-фактура.

* Министарство финансија је најавило нови круг наградне игре "Узми рачун и победи". Када ће тачно почети и колико станова ће бити додељено?

- Нова извлачења очекују нас већ на јесен, када ћемо доделити још 10 станова у Београду, колико је подељено и у првом циклусу ове године. У игри су сви рачуни које су грађани послали у првом циклусу и које све време могу да шаљу. Најважнија порука ове наградне игре је да је буџет из кога финансирамо изградњу путева, болница, школа, бољих услуга - наш, и да је одговорно пословање свих услов за више улагања и бржи развој. Заједно се боримо против сиве економије и заједно градимо бољу и лепшу Србију.

* Како ће се кретати инфлација до краја године, какве ће бити цене и шта грађани могу да очекују?

- Инфлација је рак сваке економије, а ми у Србији смо врло добро упознати са њом и нисмо се сада први пут срели с том појавом. За разлику од ранијих криза, када је инфлацију гурала унутрашња економска неизвесност, лоше управљање јавним финансијама, лоша монетарна политика, када су се наши грађани суочили с растом курса евра са 80 на 120 динара, данас је она увезена, диктирају нам је спољне економске нестабилности, и с њом се боримо. Боримо се тако што се трудимо да за грађане анулирамо њене штетне ефекте, да заштитимо стандард, да очувамо до сада постигнуте резултате. Инфлација је већ на силазној путањи и очекујемо даље смиривање инфлације до краја године.

* С почетком рата у Украјини ескалирала је глобална криза, која се пренела и на Србију, када је дошло до поскупљења и хране, па и свега другог што се готово свакодневно купује. Неретко се може чути да кад криза умине или се оконча, те цене неће падати, што брине народ. Шта ће се десити с ценама, да ли ће трговци можда морати да их врате на ниво од пре почетка кризе?

- Раст цена намирница је свуда присутан, али верујем да ипак улазимо у мирнији период и да изненађења више неће бити. Од краја лета и почетка јесени нама цене диктира род житарица. У зависности од тога колико ће коштати кукуруз, сунцокрет или соја, зависиће и цене намирница. У априлу је забележено међугодишње успоравање инфлације од 1,1 одсто, 0,7 процентних поена је било успоравање раста цена хране, а она учествује знатно у буџету домаћинстава.

Ланци снабдевања су се вратили у нормалне токове, а цене енергената су на силазном нивоу. То ће све утицати на силазни тренд инфлације у наредном периоду, што ће донети олакшање грађанима, уз повећање плата и пензија, пре свега како би се одржао животни стандард.

До избора новог министра

Преузимам овлашћења министра привреде

* Преузимате овлашћења министра привреде до избора новог министра у том ресору.

- Министарства финансија и привреде имају доста додирних тачака, заједничких тема и области, јер заједно треба да радимо на побољшању привредног амбијента и јачању наше економије. Доста сам добро упознат са темама које су у званичној надлежности Министарства привреде, али сад свакако следи дубља анализа тог сектора и даљи заједнички рад.

Извор: Курир