Мали: Настављамо да се боримо за јаку и снажну земљу

Ово је први буџет који бранимо као земља са инвестиционим рејтингом, након што нам је агенција “Standard and Poor`s” у октобру повећала на ниво БББ-а, чиме смо први пут у својој историји сврстани у овај ранг. Буџетом за 2025. годину настављамо политику даљег економског јачања наше земље, подршке грађанима и привреди, али и ублажавања последица глобалних изазова, настављамо да се боримо за јаку и снажну земљу и за стабилну економију, рекао је у интервјуу НИН-у Синиша Мали, први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија. Мали је додао да је предложени буџет, који ће доћи пред посланике Скупштине следеће недеље, „развојан и социјално оријентисан да представља наставак политике даљег економског оснаживања наше земље кроз програм `Скок у будућност - Србија 2027`“.

* Да ли је у условима глобалних изазова реалан програм “Скок у будућност - Србија 2027”?

- Јесте, не брините, јер реализујемо и највеће капиталне пројекте у области саобраћаја, енергетике, здравства, образовања, науке, спорта. Истовремено, настављамо са припремама за Међународну специјализовану изложбу ЕКСПО, чији ћемо бити домаћин 2027. године, која ће ојачати међународну позицију наше земље и ставити нас у центар света те године.

* Шта сте Ви ставили у центар предложеног буџета, односно какве су приходна и расходна страна?

- Укупни приходи и примања за 2025. годину износе 2.346,2 милијарде динара, што је за 172,9 милијарди, односно осам одсто, више у односу на ребаланс за ову годину, уз пројектовани фискални дефицит од три одсто БДП-а. Тај резултат неће угрозити даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у. Пројектована стопа привредног раста је 4,2 одсто БДП-а. У апсолутном износу то је 10.328,9 милијарди динара, односно 88,1 милијарду евра. Враћамо се на високе стопе раста које смо имали пре короне и светске економске кризе, што је добра вест за нашу економију. Србија је у првој половини године са 4,2 одсто била друга најбрже растућа економија у Европи, а у првих девет месеци ове године, према тренутно доступним подацима, са растом од 3,9 одсто, прва. Према пројекцијама ММФ-а, светска привреда ће порасти 3,2 одсто у 2024. и 2025. години, што је мање у односу на прошлогодишњи раст од 3,3 одсто. То значи да се српска економија брже опоравља од других, а јавни дуг опште државе пројектован је на 47,5 одсто БДП-а у 2025. години.

* Да ли је ММФ прихватио овакав предлог буџета?

- ММФ се сложио са оваквим предлогом буџета, пре свега са пројектованом стопом дефицита и високом стопом јавних улагања. Они су наш дугогодишњи партнер и корективни фактор. И директорка ММФ-а Кристалина Георгијева је мени лично недавно у Вашингтону рекла да је Србија светла тачка у Европи у данашње време пуно изазова. Тако су некадашње критике временом прерасле у растућу подршку јер Србија је од дна европске лествице прешла пут до једне од најбрже растућих економија у Европи.

* Како се у ту растућу европску економију уклапа дефицит, који је у 2025. “отишао” на три одсто? Може ли то да буде “корак у погрешном смеру”, како је навео Фискални савет?

- Дефицит од три одсто је договорен са ММФ-ом и то је распон који је неопходан да бисмо одржали висок ниво капиталних улагања у годинама када се ужурбано припремамо за ЕКСПО. Нови аранжман са том финансијском институцијом покрива наредни трогодишњи период током којег ће трајати велики инвестициони циклус. Такав дефицит нам даје маневарски простор да не правимо компромисе, већ да улажемо у даљи раст и да тешко постигнуту стабилност држимо чврсто у рукама. Апсолутно смо финансијски стабилни, ниједан потез Владе неће то нарушити, економском политком се управља на начин да не губимо ни на једном финансијском “фронту”. Данас је политика да се не одричемо ни раста, ни улагања, ни побољшања животног стандарда, али искључиво уз строго очување макроекономске стабилности.

* Мислите да таква политика неће угрозити стабилност јавних финансија?

- Побољшање квалитета живота грађана и раст њиховог стандарда су приоритети Владе, а предстојећа повећања примања неће угрозити стабилност наших јавних финансија. Од 1. децембра ове године пензије ће бити повећане за 10,9 одсто, а од 1. јануара 2025. плате у јавном сектору за 8 до 11, док ће минимална зарада бити већа за 13,7 одсто. Просечна пензија ће у овој години бити 394 евра, што је скоро дупли раст у односу на 2012. годину, када је била 204 евра. Пројекција за 2025. годину су просечне пензије од око 436 евра. Просечна плата у децембру биће између 920 и 925 евра, а децембра следеће године од 1.022 евра. Посебно важно за стабилност наших јавних финансија је то да, и након свих повећања, учешће масе зарада у БДП-у остаје испод 10 процената, што је у складу са фискалним правилима које смо успоставили са ММФ-ом.

* Да ли су у складу са фискалним правилима и рекордна издвајања за Војску?

- Јесу предвиђена рекордна издвајања за Министарство одбране и Војску Србије од 261,8 милијарди динара, што је 2,53 одсто БДП-а, али ви не спомињете да је рекордан буџет и за Канцеларију за КиМ од 17,2 милијарде динара, плус још две милијарде за помоћ незапосленим лицима у нашој покрајини. Ту су и издвајања за пољопривреду од 138,5 милијарди динара, плус 11 милијарди које ће се земљорадницима вратити кроз рефакцију акциза за гориво, што је укупно рекордних 149,5 милијарди динара, 7,5 одсто нашег буџета. И издвајања за здравство су повећана са 573,6 на 613,9 милијарди динара као и она везана за социјална давања са 209,5 милијарди на 226,6 милијарди динара.

* А шта је са буџетом Министарства просвете?

- Он је већи за 48,2 милијарде у односу на ребаланс, и износи 374,5 милијарди динара. Ако додамо 83 милијарде код локалних самоуправа за предшколско образовање, онда је за образовање намењено 457,5 милијарди динара, односно 4,4 одсто БДП-а. И издвајања за науку повећана су са 37,6 на око 38,1 милијарду динара, за културу са 15,6 милијарди на 17,8 милијарди динара, плус још око 4,3 милиона евра који се налазе код Министарства за јавна улагања за пројекте.

* Просветари су тим вашим предлогом незадовољни, због чега су штрајковали. Прети ли опасност да њихово незадовољство ескалира?

- Да подсетим, ми смо скоро у потпуности испунили захтеве просветара. У складу са Протоколом потписаним крајем прошле године, ради решавања материјалног положаја и услова рада запослених у просвети, измењена је Уредба о коефицијентима за обрачун плата запослених у јавним службама, увећан је коефицијент разредним старешинама са четири на седам одсто и уведен коефицијент за увећање плате на основу напредовања у звањима. Ради се и на пријему у радни однос запослених на одређено време са 30 и више процената ангажовања, што обухвата више од 1.300 људи. Један од првих и основних захтева просветних радника је био да имају и статус службених лица, што ће се испунити законом да би се повећала њихова безбедност.

* Угрожава ли им се оваквим платама материјална безбедност?

- Свим запосленима у просвети, од 1. јануара 2025. године ће бити веће плате за 11 одсто, а остатку јавног сектора, осам. Не могу одједном да се реше проблеми са њиховим платама који постоје деценијама уназад. Њихов захтев је био да се почетна плата наставника изједначи са просечном платом у привреди, што није једноставно, јер она зависи од приватног сектора, где нико не може да предвиди колика ће зарада бити наредне године. Нама приватни сектор вуче раст. Испуњено је скоро све што је договорено када смо започели разговоре, или се веома активно ради на томе да у што краћем року буде решено.

* Такав утисак није у јавности зато што за просветаре нема пара, а очас се нађу за инфраструктурне пројекте, чији износи енормно расту од планираних?

- Савршено добро сам разумео ваше питање и први пут, и одговорио сам.

* Нисте баш, јер ми се чини да Влада стрикност фискалних правила “тренира” само код просветара?

- Сектор просвете је огроман да бисмо се лако “играли” са њим у буџету. Имамо континуирано повећање зарада у јавном сектору, изнад нивоа инфлације. Када је била пандемија, изнад просека за остатак јавног сектора, повећавали смо плате здравственим радницима. Сада то радимо са просветарима и ако овако наставимо, постепено ћемо остварити и тај преостали циљ. Али то је процес, и тога сви треба да буду свесни. Увек смо спремни и отворени за разговор, али не желим да прихватам да док ми преговарамо, неко штрајкује на улици. Ако разговарамо, онда разговарамо. Ту је још једна битна ствар, а то је да када повећате плате, најмање толико ћете за њих издвајати и сваке наредне године. Са друге стране, капиталне инвестиције директно и индиректно доприносе расту БДП-а и део су инвестиционог циклуса. Динамика повећања плата одређена је растом привредне активности, што гарантује одрживост и стабилност јавних финансија. До сада нисмо погрешили, што наши економски резултати и потврђују.

* Колико је новца планирано за капиталне инвестиције у 2025. години?

- Ниједан капитални пројекат није заустављен, а за њих је опредељено 762,9 милијарди динара, односно 7,4 одсто БДП-а. Удео капиталних расхода у БДП-у је 2013. године био два процента. Новац планирамо за изградњу или реконструкцију ауто-путева, пруга, мостова, клиничких центара, болница, домова здравља, екологију, за велике спортске објекте и организацију ЕКСПО изложбе 2027. године, као и за набавку опреме у сектору безбедности.

 * Какав ће утицај победа Доналда Трампа имати на економију у Србији?

- Србија има своју трасирану политику која нас је у последњој деценији трансформисала из сиромашне земље у једну од најбрже растућих економија у Европи. Политика је неодвојиви део и економских процеса. Трамп није новост у светској политици, ово је његов повратак на политичку сцену и верујем да познаје околности у којима је Србија, да схвата наше напоре у очувању интегритета наше земље, али и напоре да одржимо економске резултате које смо постигли и наставимо раст. Оптимиста сам у погледу даљег развоја односа Србије и САД.

* У планском делу буџета види се да су ове капиталне инвестиције значајно „поскупеле“ и да ће до 2027. године са 912 милиона отићи на 1,24 милијарде евра. Могу ли таква одступања да буду странпутица српских финансија ако не доведу до бржег раста БДП-а?

- ЕКСПО је пројекат од непроцењивог значаја за нашу земљу и ми под његовим “кишобраном” улажемо у целу Србију. Програмом “Србија 2027”, предвиђено је 17,8 милијарди евра за 323 пројекта широм земље, а не само за Београд. Хоћемо да се представимо на прави начин у свету и ово је огромна шанса за нас, а са друге стране, желимо да подигнемо квалитет инфраструктуре, живота грађана, и зато није случајно да имамо високе стопе раста и пројекат “Србија 2027”. Брзина изградње, реализације, решавања проблема, који се рађају у сваком пројекту, диктирају темпо плаћања из буџета. То зна свако ко се бави пројектима.

* Не бавим се пројектима, али ми је нелогично да толико поскупе. Ви се бавите, али ми нисте одговорили шта ако капиталне инвестиције или национални стадион не увећају БДП, како предвиђате?

- Објаснићу вам, вредност уговора за национални стадион је 464 милиона евра, без ПДВ-а, а не како се износе погрешне информације да је већи. Истина је да је за линијску инфраструктуру предвиђено 295 милиона, а она обухвата саобраћајнице, раскрснице, црпне станице, колекторе, гасне инсталације, топловоде, трафо станице. Не постоји опасност да изградња пројеката не допринесе расту БДП-а и то свако ко се бави економијом врло добро зна.

* Неки који се баве економијом питају може ли власт да врати капиталне инвестиције у међународне оквире и ван лекс специјалиса и тако отклони сумњу да новац из буџета цури у касе њених привилегованих инвеститора? То вас питам јер на то указује не само опозиција, већ и ЕК и Фискални савет.

- Не разумем манир упорног критиковања ефикасности и тумачим га као злонамерно политикантство. Циљ нам је да за само две и по године будемо потпуно спремни за највећи догађај у свету, и, верујте, бићемо! Ако је за то потребно да истрпимо неосноване критике, опозициону хистерију, или нешто треће, хоћемо. Али, да црвенимо пред светом те 2027. - нећемо. Напротив, једва чекам да тада чујем мишљење свих ових данас најгласнијих. Притом, нисам изненађен што сте заборавили да напоменете колико смо похвала добили од међународних финансијских институција и да смо означени као светла тачка светске економије чији просечни ниво јавног дуга премашује 90 одсто, док је наш неупоредиво мањи. О томе причам све време.

* Препознајем злурадости у вашем одговору и нисам заборавила похвале међународних институција, али ни критике домаће јавности, примера ради за рафале. Колико ће буџет у 2025. години “одлетети у небо” због њих?

- Нема злурадости, већ подсећања, а у небо могу да лете само рафали. Промукао сам од одговарања да је српска економија апсолутно стабилна, и да ће таква и остати, али није ми тешко да поновим. Рафали су најављени, планирани и предвиђени буџетом. Добро је да за њих имамо новца и да можемо да се поносимо Војском Србије. Врло добро знате, није то увек био случај, а већ сам одговорио колико је за Војску планирано новца.

* Господине Мали, прошло је 19 дана од трагедије на Железничкој станици у Новом Саду. Изузев министра Весића, који је поднео оставку, нико други још увек не осећа кривицу за то што се десило. Да ли је то нормално?

- Страшна, страшна трагедија се десила у Новом Саду због које сви и даље патимо, жалимо жртве и саучествујемо у болу њихових породица. То се не може и не сме заборавити. Мало шта вас остави без текста као овај догађај, и ту нема никаквог “али”. Баш због тога ми је посебно мучно када се дневна политика, и то лоша, меша са тугом грађана и на најнижи начин користи. Оно што могу да кажем потпуно одговорно је да држава ради апсолутно све што може да утврди праве кривце за велику трагедију. И то ћемо истерати до краја, као што је председник Вучић и обећао, али само молим јавност за стрпљење како би надлежни органи утврдили шта се 1. новембра десило.

* Јавност има стрпљења јер нико не сноси одговорност за смрт 15 људи. Како нико из власти не сноси чак моралну?

- Сачекајте да надлежне институције утврде тачно кривце и они ће сигурно одговарати. Тачно је да је само министар Весић поднео оставку, али уверавам вас да она неће бити једина, јер ће последице, како политичке тако и кривичне, сносити сви за које се утврди да су у ланцу направили грешке. Још једном кажем, не треба да се политизује цела ова трагедија.

* Али власт својим нечињењем даје повод да се случај политизује и да опозиција упирепрст у њу да је због корупције и нестручности дошло до ове трагедије...

- Молим вас, да видимо ко то упире прст. Ако говорите о корупцији, то говори Драган Ђилас, који је њен симбол у Србији, човек који је 619 милиона евра зарадио у својим фирмама док је био градоначелник Београда. Говоре о употребним дозволама, па Мост на Ади, који је он отварао, ако се не варам, после 7, 8 или 9 година је добио употребну дозволу. Неки пропусти су направљени за оно што се десило у Новом Саду и неко ће морати да одговара.

* Да ли због рафала и неких других инвестиција, држава се задужује по високим каматама. Колики ће издаци за камате бити у 2025. и могу ли оне да доведу до повећања јавног дуга?

- Од 2012. до 2022. године учешће трошкова камата у БДП-у кретало се у распону од 2,8% до 1,4%. Услед раста каматних стопа на глобалном нивоу, дошло је до раста њиховог учешћа у БДП-у 2023. на 1,7%. Током последње две године, због високе инфлације, дошло је до најинтензивнијег раста каматних стопа на међународном финансијском тржишту у последњих пар деценија. То се у извесној мери одразило и на раст трошкова нашег задуживања, па је на крају септембра 2024. године просечна пондерисана каматна стопа на укупни јавни дуг износила 3,77%, што је само 50 базних поена више него у периоду пре кризе, а наглашавам да је и у тако тешким и изазовним околностима Србија успела да минимизира утицај глобалног раста каматних стопа.

* А да ли ће се новим Законом о играма на срећу минимизирати утицај коцкарница на развој деце и да ли је било отпора код власника за доношење?

- Свима нам је заједнички циљ заштита деце. Слажемо се бар око тога, надам се. Као друштво постигли смо консензус о важности те теме и нисам наишао на отпор приликом разговора са њима. Предложеним решењима унапређује се правни оквир у области игара на срећу, са посебним нагласком на подизању степена друштвене одговорности и превентивног деловања, нарочито усмерено ка заштити малолетника и превенцији болести зависности. Ту је и обавеза приређивача да на најефикаснији начин спроводе забрану учествовања малолетних лица у играма на срећу. Они су то схватили, не тражите сукобе тамо где их нема.

* Не тражим сукобе, већ ми је нејасно зашто то раније није урађено?

- Урадила је то ова Влада и нова решења прописују бројне забране и ограничења за малолетнике и нема тога, верујем, ко би рекао да то није добро. Уводи се обавеза провере година оних који улазе у аутомат клубове и кладионице, проширује се обавеза истицања постера са текстом упозорења о зависности од коцкања и забраном учествовања малолетним лицима и на спољној страни излога објекта. Забрањује се служење хране и пића са преко пет одсто алкохола у кладионицама и аутомат клубовима. Ту су и измене поступака самоискључења и самоограничења играча, што даје могућност да они сами себи забране учествовање у играма на срећу или да одреде максималан износ који желе да потроше.

 

 

Извор: НИН