Мали: Никезић пева тугаљиву канцону
Италијанска лежерност са којом Никезић оцењује српске јавне финансије једини је квалитет који бих могао да му припишем. Бескористан, додуше, јер ничему не служи, нити има употребну вредност, осим за опозиционо оријентисане медије, али да не ситничаримо, рекао је први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали.
Та лежерност и смиреност у наступима неоптерећеним чињеницама, информацијама, аргументима, на крају крајева, истином, претпостављам да је ангажована у циљу кампање, јер, не знам како другачије да разумем критике српског јавног дуга који износи око 47 одсто БДП-а у контексту пословног форума у Трсту, граду у земљи са дугом од 137,3 одсто БДП-а, другој најзадуженијој земљи у ЕУ.
Према подацима Еуростата, Никезићу, ако Вас не оптерећујем превише аргументима, јавни дуг земаља еврозоне је на крају четвртог тромесечја 2023. износио 88,6 одсто, у ЕУ 81,7 одсто БДП-а.
Најзадуженија земља Европске уније била је Грчка са дугом од 161,9 одсто БДП-а, потом Италија, па Француска са дугом од 110,6 одсто БДП-а.
Да ли међу нама постоји било ко ко Италију сматра неразвијеном земљом у проблемима са којом не би требало остваривати пословну сарадњу? Таман посла. Добро, можда само Никезић...
И уместо задовољства што Србија ствара и негује све јаче пословне и економске везе и проширује сарадњу са Европом као и са другим земљама широм света, Никезић пева тугаљиву канцону о пропасти Србије која у тренутку његовог певушења бележи апсолутне економске рекорде.
У незапослености, са 25 је пала на око 9 одсто, у просеку плата, са 300 смо скочили на 820 евра, у просеку пензија, са 200 евра оне сада износе 390, у страним директним инвестицијама које износе рекордних 4,5 милијарди евра...
Након данашњих састанака у Трсту, српска привреда може да бележи само даљи раст.
Пословни форум српских и италијанских привредника, други за годину дана, окупља више од 200 компанија, у њему учествују високи политички званичници, што је веома значајно јер су многи пројекти део великог владиног државног плана и финансирају се из јавних извора, попут оних о инфраструктури, зеленој транзицији, одрживости. Према подацима из Привредне коморе Србије, у нашој земљи ради 1.300 италијанских компанија које запошљавају око 30.000 радника. Италија је један од већих трговинских партнера, са којим је Србија достигла размену робе и услуга од око пет милијарди евра.
Да ли је потребно, Никезићу, још аргумената на ову тему?
Не брините, српске јавне финансије су потпуно стабилне, јавни дуг је под апсолутном контролом, одврните ту канцону до краја и уживајте у економским успесима своје земље.
СЛУЖБА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ
СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА
