Мали: Пензионерима 5.000 динара 17. или 18. децембра
Једнократна помоћ у висини од 5.000 динара биће исплаћена свим пензионерима 17. или 18. децембра, а у готово истом периоду помоћ од државе може да очекује и угоститељски сектор у висини једне минималне зараде, изјавио је министар финансија Синиша Мали.
Министар је истакао да је држава за 1,7 милиона пензионера издвојила 8,9 милијарди динара за ту врсту помоћи.
"Није мала сума новца, али смо сачекали резултате прихода за новембар и у новембру смо имали мало веће приливе него што смо планирали, зато смо одлучили да тим вишком помогнемо онима којима је наша помоћ најпотребнија", рекао је Мали.
Истиче, да ће у наредних 10 до 15 дана држава исплатити и једну минималну зараду за све оне који раде у угоститељској индустрији, односно угоститељима, рент-а-кар агенцијама, туристичким водичима, хотелијерима.
Мали наводи да је са тим новим мерама, пакет помоћи државе грађанима и привреди током ове године порастао на шест милијарди евра, што је, рекао је министар, око 12,9 одсто БДП-а.
Подсетио је да је од почетка кризе изазване короном, држава помогла привреду са три пуна минималца и још два до 60 одсто вредности минималне зараде, помоћ од 100 евра за све пунолетне грађане, једнократна помоћ пензионерима у априлу од по 4.000 динара.
Затим, додао је, држава је повећала плате здравственим радницима за 10 одсто, а уплаћена им је недавно и једнократна помоћ у вредности од по 10.000 динара.
Мали додаје да је држава обезбедила и гарантну шему од две милијарде евра, али и кредите преко Фонда за развој у вредности од 200 милиона евра.
Подсећа да је уведен и мораторијум на све кредите, да је одложено плаћање пореза и доприноса на зараде, али и да је смањена референтна каматна стопа.
Споразум са ДФЦ-ом до краја јануара за 1,1 милијарду долара
Мали је изјавио да нема никаквог застоја у реализацији споразума из Вашингтона и да ће до краја јануара потписати споразум са америчком Међународном финансијском корпорацијом (ДФЦ) за финансијску подршку малим и средњим предузећима од око 1,1 милијарду долара.
Мали је рекао да очекује да гарантна шема кредитирања ДФЦ-а заживи већ на пролеће.
"Око милијарду до 1,1 милијарде долара укупна је вредност гарантне шеме кредита и директне подршке малим и средњим предузећима у Србији. Очекујем већ на пролеће да почне реализација гарантне шеме", рекао је министар финансија.
Свакодневно смо у контакту са ДФЦ-ом, додаје Мали.
"Више је било до њих него до нас због избора у САД што процес мало касни, али тренутно већ имамо на столу целокупну структуру финансирања односно гарантне шеме коју обезбеђује ДФЦ", навео је Мали.
Подсећа да је наша држава у оквиру помоћи српској привреди због утицаја пандемије обезбедила гарантну шему кредитирања вредну две милијарде евра, која је део великог пакета помоћи од скоро шест милијарди евра, као и да се та шема показала изузетно корисном за предузећа.
Обезбедила је ликвидност за обртна средства, истиче Мали и додаје да је од предвиђене две милијарде евра већ потрошено скоро 1,3 или 1,4 милијарде евра.
"Ми ћемо ту гарантну шему сигурно продужити до половине наредне године, а паралелно са тим креће и гарантна шема ДФЦ-а, тако да ће наша привреда по том питању имати континуирану подршку", нагласио је Мали.
Напомиње да је реч о гарантовању кредита од стране државе која предузећа узимају од пословних банака.
Подсећа да је недавно потписао и последњи документ који је био неопходан за финансирање и почетак изградње ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, што је један од пројеката предвиђених споразумом из Вашингтона.
То је омогућило, истиче, да се већ на пролеће крене са изградњом прве деонице од Ниша до Плочника у дужини од око 33 километра.
Буџет за 2021. годину за капитална улагања и бољи живот грађана
Буџет за 2021. годину усмерен је на подизање животног стандарда грађана, али је и развојни, јер ће 330 милијарди динара, односно 5,5 одсто БДП-а, бити издвојено за капиталне инвестиције, изјавио је Мали и додао да би тако конструисан буџет требало да омогући привредни раст од шест одсто.
Када је реч о подизању животног стандарда, Мали наводи да ће од 1. јануара пензије бити повећане за 5,9 одсто, минимална цена рада за 6,6 одсто, као и повећање плата у јавном сектору.
Истиче да ће од 1. јануара пет одсто повећање плате добити медицински радници, док ће остали запослени у јавном сектору добити 3,5 одсто, а осталих 1,5 одсто повећања они ће добити од 1. априла.
Мали је потврдио да ће војници, поред тога, добити додатно повећање до десет одсто.
"То је огромно повећање плата, имајући у виду пандемију, никада већу кризу у светској економији, али то је чврсто опредељење Владе Србије и председника Александра Вучића", рекао је Мали.
Подсећа да је у оквиру Програма "Србија 2025", циљ државе да просечна плата у Србији до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија 430 евра.
Од тог циља, истиче Мали, држава не одустаје и наводи да ће "сваки уштеђени динар" бити искоришћен за повећање плата и пензија.
Тим повећањем, објашњава министар, повећава се тражња јер грађани више купују, док привредна активност, подстакнута том тражњом, наставља да расте.
Друга битна ставка буџета за наредну годину, наводи Мали, јесте издвајање новца за капиталне инвестиције, јер се, објашњава, показало да када држава улаже у ауто-путеве, индустријске паркове, развој и рехабилитацију железнице, да се на тај начин подстичу и приватне инвестиције.
Мали наводи и да је Фискални савет поздравио већи буџет за капиталне инвестиције.
"Следеће године 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а, биће издвојено за капиталне инвестиције", наглашава Мали.
На списку тих инвестиција налазе се, наводи Мали, изградња Моравског коридора, ауто-пут Прељина-Пожега, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, ауто-пут Ниш-Плочник, ауто-пут Рума-Шабац-Лозница.
Рекао је да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.
У буџету је издовојен новац и за нове индустријске паркове, за наставак рехабилитације пруга, као што су Ниш-Димитровград и брза пуга од Београда до Новог Сада, наводи Мали.
Министар очекује да ће тако конструисан буџет следеће године омогућити да привреда оствари раст од шест одсто, да ће подстаћи приватне инвеститоре, стране и домаће, да наставе да улажу, али и да ће направити добру основу за 2022. и 2023. годину.
Упитан да ли држава има довољно новца за повећање плата у јавном сектору, што Фискални савет види као највећи структурни проблем буџета за наредну годину, Мали одговара да се припреми буџета приступа веома одговорно, да не угрози макроекономску стабилност и да не повећа јавни дуг.
Истиче да су тешке реформе спроведене од 2014. године довеле до тога да Србија у протекле четири године има суфицит у буџету, јавни дуг под контролом и никад мању стопу незапослености.
"Када су у питању плате, ту не можемо да се сагласимо са Фискалним саветом. Наша стратегија и јесте да идемо са повећањем плата у јавном сектору, јер те плате повлаче раст плата у приватном сектору", навео је Мали.
Потврда за то јесте, указује Мали, достизање просечне плате више од 500 евра крајем прошле године, као што је, подсећа Мали, и било обећано.
Додао је да плата расте и ове године, упркос пандемији, али и да ће наредних година наставити да расте.
"Причају људи: ''Немојте да нам одлазе млади''. Како да нам не одлазе млади ако не повећавамо плате", упитао је Мали.
Рекао је да ће држава наставити да повећава плате и пензије, а уз то, додаје, и минималну цену рада.
Она је, подсећа, 2012. износила 15.000 динара, док ће од 1. јануара бити 32.000 динара.
Осим повећања плата у јавном сектору, Фискални савет је критиковао и издвајања за субвенције, а Мали је рекао да ни по том питању није сагласан са њима, јер те субвенције служе за подстицање не само привреде, већ и бројних институција од значаја за нашу земљу.
Када се говори о субвенцијама, Мали наводи да се оне односе на подршку развоју предузетништву, пољопривредницима само за ИПАРД биће издвојено 4,7 милијарди динара, за набавку фискалних уређаја, како то не би ишло на терет привреде.
Субвенционише се, додаје Мали, и Фонд за иновациону делатност, Центар за промоцију науке, Научно-технолошки паркови у Београду, Нишу и Чачку, подршка се даје и за рад установа културе, за Светско атлетско првенство, за Светско првенство у веслању 2023. године.
Тим субвенцијама се, истиче, ни на који начин не угрожава макроекономска стабилност.
"Планиран је и дефицит од три одсто, који је у складу са ставом ММФ-а, што је стопа дефицита који даје могућност да подржите стопу раста од шест одсто", рекао је Мали.
Ову годину, наводи министар, Србија завршава са највећом стопом раста БДП-а у Европи, чиме је показала, како је рекао, да је отпорна на кризу, а тај тренд, додаје, наставиће и у наредном периоду.
Од јануара запошљавање у јавном сектору на институцијама
Мали је изјавио да о новом запошљавању у јавном сектору од 1. јануара више неће одлучивати владина комисија већ саме институције, према својим потребама и могућностима.
Ипак, оне ће бити ограничене, тако што ће моћи да запосле до 70 одсто од броја запослених који су из те институције отишли у претходној години, навео је Мали.
"Постојала је контрола запошљавања у јавном сектору и сходно мишљењу ММФ-а наша жеља је била да се систем строге контроле не олабави већ да се на неки начин уреди, тако да не треба сваки новозапослени да иде на комисију за запошљавање Владе Србије да би добио сагласност већ да се одговорност пренесе на институције и установе које запошљавају", рекао је Мали.
Тако ће, додаје, од 1. јануара оне имати могућност и слободу да запошљавају уколико им је то неопходно према својим пословним плановима и фонду плата који могу да обезбеде.
Истиче да ће са поменутим ограничењем од 70 одсто опет остати индиректна контрола, али ће институције имати могућност да запосле људе у складу са својим потребама.
Од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године биће олакшано запошљавање на одређено и неодређено време у јавном сектору, након што је шест година на снази била забрана запошљавања у том сектору.
То предвиђају Измене и допуне закона о буџетском систему, које се налазе у скупштинској процедури, а у којој је наведено да ће корисницима јавних средстава у наредне три године бити дозвољено да без посебних дозвола и сагласности Владе Србије приме нове људе у радни однос у својству приправника.
Међутим, државна предузећа и установе моћи ће за стално да приме нове запослене у ограниченом броју, а који не сме бити већи од 70 одсто од укупног броја оних чији је радни однос у том предузећу или установи престао у претходној години.
О пријему новозапослених изнад тог процента, како је наведено у изменама и допунама закона, одлучиваће Влада Србије уз претходно мишљење Министарства финансија.
Укупан број запослених на одређено време не може бити већи од 10 одсто укупног броја запослених на неодређено време, осим уз сагласност Владе Србије.
Такође, у предлогу закону се наводи и да ће запошљавање бити могуће уколико државно предузеће или установа има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Та ограничења се не односе на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.
Такође, не односе се ни на постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе.
Ограничења се не односе ни на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.
До краја године стиже 400 милиона евра за Kомерцијалну банку
Мали је изјавио да би до краја године требало да буде завршен процес преузимања Kомерцијалне банке од стране словеначког НЛБ-а и да ће у буџет бити уплаћен износ од око 400 милиона евра.
Мали је рекао да је пре неколико дана стигла неопходна сагласност Европске централне банке и да је достављена Народној банци Србије.
Иначе, држави је већ исплаћено око 60 милиона евра кроз дивиденду, а исплата заосталих дивиденди био је један од услова за затварање трансакције преузимања Kомерцијалне банке.
"Очекујемо у наредних неколико дана сагласност и НБС и остало је да се прикупи још неколико докумената. Очекујем затварање трансакције до краја године и уплату у буџет", рекао је Мали.
Рекао је да ће део новца од те уплате бити искоришћен за исплату дуга Азербејџану од 170 милиона евра.
Мали је напоменуо да је тај кредит узет 2012. године по каматној стопи од четири одсто и најскупљи кредит који Србија тренутно има.
Остатак новца, додаје Мали, држава ће покушати да сачува како би, уколико буде било потребно, помогла привреди и током 2021. године.
Од већ добијених 60 милиона евра или око седам милијарди динара, 3,7 милијарди динара односи се на уговорну обавезу да се пола добити за прошлу годину расподели кроз дивиденду.
Приватизација Kомерцијалне банке је део споразума са ММФ који истиче крајем године.
Србија ће поред 387 милиона евра за 83,2 одсто акција у власништву државе до завршетка преузимања приходовати укупно око 460 милиона евра.
Нећемо дозволити да пропадне Ер Србија
Нећемо дозволити да пропадне Ер Србија, поручио је Мали и истакао да ће држава помоћи својој националној авиокомпанији тако што ће покрити губитке настале током пандемије ковида-19.
Мали је нагласио да ће држава помоћи својој авиокомпанији на исти начин као што су то урадиле и све друге европске земље.
"ЕУ је рекла врло прецизно - можете да помогнете својој авиокомпанији као што помажу остале државе у ЕУ, али само за покриће губитака који су настали услед корона вируса односно пандемије", навео је Мали.
Објашњава да држава према регулативи ЕУ нема право да помаже Ер Србији и да то није ни чинила због директива ЕУ о државној помоћи ЕУ, али да сада то може да уради под одређеним условима.
Влада Србије зато донела уредбу о помоћи налик уредбама које су донеле и остале земље ЕУ, додао је министар.
"Онда се неки нађу паметни и кажу да ћемо ми да покријемо све губитке. Па, нема губитака из претходног периода, већ само из овог периода", нагласио је Мали.
Подсећа да авиоиндустрија трпи највеће губитке због пандемије и немогућности путовања и наводи да је, на пример, немачка влада Луфтханзи дала подршку од укупно девет милијарди евра, од чега шест милијарди за докапитализацију и три милијарде евра гаранција за нове кредите, а француска влада седам милијарди евра помоћи за Ер Франс.
Истиче да је у Србији све под врло стриктном контролом регулатора Евопске комисије, који нагледају сваки вид државне помоћи, без обзира да ли је у питању Ер Србија или некад Железара или неко друго јавно предузеће.
"Тако да смо ту веома прецизни и имамо веома добро дефинисану регулативу, идентичну оној која постоји у ЕУ. Држава Србија не ради ту ништа другачије или ништа више од онога што раде и остале европске земље сходно регулативи коју имају", истиче Мали.
Подсећа да је када је почела пандемија пуно значило то што имамо своју авиокомпанију, јер смо са њом успели да вратимо наше грађане који су били широм света и допремили неопходну медицинску опрему и средства.
"Да нисмо имали нашу националну авиокомпанију и да смо зависили од других, питање је да ли бисмо нашли ту опрему, лекове и све што је било неопходно", рекао је Мали.
Ми зато нећемо да дозволимо да пропадне наша национална авиокомпанија, поручио је Мали.
"Подсетићу и Фискални савет и наше грађане, да Ер Србија од тренутка када смо ушли у заједничко партнерство са Етихадом, има позитивне резултате и да није губиташ. Позитивно пословање је било до почетак ове године", рекао је министар.
Нагласио је да је све што се тиче Ер Србије јавно и транспарентно.
"И одговор на било какву критику је: Да, помоћи ћемо Ер Србији. Та компанија, такође, пролази кроз процес реструктурирања - смањује плате и број запослених уз отпремнине, укида поједине нерентабилне линије... Тако да се не ради ту о томе да ми њима помажемо бланко, па сад није важно шта и како. Не, они већ раде свој део посла као и друге авиокомпаније у свету", навео је Мали.
То значи, додаје министар, да Ер Србија прилагођава свој начин пословања и број запослених тренутној ситуацији, а да је држава ту да помогне својој авикомпанији да преживи ову кризу и да се након тога врати на стазе успеха које је имала до почетка пандемије.
О предлозима фриленсера идуће године пред сет закона
Мали је изјавио да је примио захтеве иницијативе "Не уништавајте фриленсере" и истакао да ће се о њиховим предлозима моћи разговарати током наредне године, када се буде припремао нови сет Закона о порезу на доходак грађана.
До тада, рекао је министар, не жели кроз медије и путем интернета да полемише са било ким на тему - "да ли треба платити порез".
"Порески закон се није мењао годинама и тај закон је исти за све. У свакој савременој уређеној држави порез треба да се плати. Да ли је плаћен или није, то није одговорност Пореске управе или државе, већ оног појединца који има обавезу да у тренутку када је нешто зарадио, да део тог новца искористи и за плаћање пореза", рекао је Мали.
Истиче да ће се током наредне године предлози иницијативе "Не уништавајте фриленсере" сагледати и да ће са представницима те иницијативе о томе разговарати.
"У овом тренутку молим све да своје обавезе измире на начин који је дефинисан законом", рекао је министар.
Извор: Танјуг
