Мали: Реалан раст БДП-а од шест одсто у 2021.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је апсолутно могуће остварити стопу раста БДП-а од шест одсто, што је предвиђено буџетом за 2021.годину.
Мали је на седници скупштинског одбора за финансије рекао да се буџет за 2021.годину ослања на два стуба, један је наставак подизања стандарда грађана и посвећеност програму Србија 2025. који предвиђа улагања од 14 милијарди евра у инфраструктуру, као и просечну плату од 900 евра и пензију од 430 евра до краја 2025. године.
Мали је у начелном претресу Предлога закона о буџету Републике Србије за 2021. годину казао да се од 1.јануара 2021.године очекује повећање пензија од 5,9 одсто као и повећање плата за запослене у здравству од пет одсто, односно за остале запослене у јавном сектору од 3,5 одсто и још додатних 1,5 одсто у априлу 2021.године.
Такође, за војнике од априла додатно повећање од 10 одсто, казао је Мали.
Мали је рекао да се 2021.године повећава и минимална зарада од 6,6 одсто.
"Усмерени смо ка томе да грађани у најмањој мери осете терет економске кризе и важно нам је да ниво домаће тражње оставимо или подигнемо да бисмо обезбедили привредне активности”, рекао је Мали.
Мали је је казао да је стопа раста крајем 2019.године износила 6,2 одсто, односно 5,2 одсто у првом кварталу 2020.године када се догодио и карантин, те да је могућа стопа раста БДП-а од шест одсто следеће године, управо због великог улагања у капиталне инвестиције.
Мали је подсетио да је Влада Србије заједно са НБС реаговала одмах након што је почела пандемија ковида 19 са циљем да се негативни ефетки сведу на минимум и донет је пакет мера у укупном износу од преко 700 милиона динара, односно шест МИЛИЈАРДИ евра, што је 12,7 одсто БДП-а.
Мали је додао да мали број земаља може да се похвали ефикасном и правовременом помоћи, истичући да су то оцене ММФ-а и Европске комисије.
"Први пут у историји држава највећи терет кризе преузима на себе и омогућава привреди да настави да живи”, истакао је Мали .
Поновио је да ће држава 17. и 18.децембра исплатити пензионерима помоћ у износу од по 5.000 динара.
Додао је да ће бити исплаћена и по једна минимална зарада радницима у угоститељству, хотелијерству, туристичким и рента кар агенцијама.
Мали је подсетио је да предлог буџета предвиђа укупне приходе од 1.336 милијарди, што је повећање од 3,5 одсто у о односу на ребаланс буџета из 2020, као и укупне расходе и издатке од 1.514 милијарди динара, што је смањење од скоро 15 одсто у односу на ребаланс буџета.
"Пројектовани дефицит је 178 милијарди динара, што је три одсто БДП-а, што смо предвидели након пажљиве анализе. ММФ је рекао да је то ниво дефицита који нам даје смањење учешћа јавног дуга у БДП-у и поред повећања ове године због ситуације са короном. Већ наредне године идемо поново ка смањењу.
Мали истиче да предлог буџета предвиђа још већа улагања у пољопривреду, културу и здравство због изградње инфраструктуре и набавке опреме.
Казао је да су на списку инвестиција у 2021. години, који су предвиђени буџетом, налазе многи пројекти - изградња Моравског коридора, аутопут Прељина-Пожега, аутопута Кузмин - Сремска Рача, брзе саобраћајнице Иверак-Лајковац, аутопут Ниш-Плочник, аутопут Рума-Шабац-Лозница.
Каже да следеће године почиње изградња Фрушкогорског коридора, док се за нови пут "Вожд Карађорђе", који ће повезати Шумадију са источном Србијом, ради пројекат који ће бити завршен наредне године, а реализација почиње 2022. године.
Мали каже да после више деценија у 2021. креће пројекат изградње метроа у Београду.
Затим, изградња домови здравља у Лозници, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању.
Такође, завршетак КЦ Србије у Београду, градња КЦ Војводине и КЦ Крагујевац, додао је Мали.
"Радимо све што је важно за квалитет живота грађана, а пре свега путна и железничка инфраструктура", нагласио је Мали.
Истиче да ће бити завршена и градња брзе пруге Београд - Нови Сад.
Мали наглашава да предлог буџета предвиђа укупне капиталне инвестиције од 330 милијарди динара, што је 5,5 одсто БДП-а за наредну годину, док су у 2010. биле свега 3,1 одсто.
"Управо тај висок ниво капиталних инвестиција треба да омогући да остваримо планирану стопу раста наредне године од шест одсто, као и планиране високе стопе за наредне године", нагласио је Мали.
Програм реструктурирања Ер Србије биће усвојен до краја године
Програм реструктурирања Ер Србије биће усвојен до краја године, изјавио је данас Мали.
"На програму реструктурирања се ради већ месецима, према примерима Ер Балтика и другим. Имајући у виду да држава не може ни са једним динаром да помогне Ер Србији ако се не усвоји програма реструктурирања у складу са регулативом ЕУ за државну помоћ", рекао је Мали.
Ер Србија је до кризе услед ковид-19 пословала позитивно, тако да ће држава помоћи Ер Србији само када је реч о губицима од почетка ковида, нагласио је Мали одговарајући на излагање председника Фискалног савета Павла Петровића.
Мали је рекао на скупштинском Одбору за финансије да је Фискални савет опседнут Ер Србијом пошто је ту компанију у свом извештају о предлогу буџета за 2021. споменуо чак 80 пута, иако та компанија ни на који начин не представља фискални ризик за грађане и државу Србију.
Мали је навео је да је по питању Ер Србије изнето доста неистина и паушалних оцена.
"Када погледате губитке о којима причате, на дан 31. децембар 2013. године, то је датум када је настала Ер Србија и када је негативна капитал друштва био 235,9 милиона евра, што је наслеђено од Јат ервејза", навео је Мали.
Истиче, такође, да Ер Србија није кренула од нуле већ од минуса и да је онда профит који је оствариван у протеклих шест или седам искоришћен за покривање негативног почетног капитала.
"На дан 31.12. 2019. негативан капитал Ср Србије је износио 129,5 милиона евра, тако да је за 106 милона мањи него 2013. године, тако да није тачно да се гомилају губици", истакао је Мали.
Истиче да ће програм реструктурирања Ер Србије бити усвојен до краја године и да ће онда бити послат на одобрење агенцији за државну помоћ.
"И онда то шаљемо ЕК на одобрење и онда ће свима да буде јасно и колико се даје и зашто се даје. Мислим да је свима јасно да ми нећемо оставити нашу националну авиокомпанију на цедилу већ ћемо помоћи", поручио је Мали.
Како каже, Ер Србија неће моћи да ради у истом обиму и на исти начин као и до сада као и свака авиокомпанија у свету која трпи последице кризе са корона вирусом и која тражи помоћ од државе и мора да прође програм реструктурирања, од смањања плата и броја запослених, појединих дестинација..
"Ништа држава до сада није урадила више нити мање него што је дефинисано уговором са Етихадом. На сајту владе је тај уговор и он је потпуно јаван и транспарентан. Све што је лада урадила јесте у слово и у број оно што пише у том уговору", поручио је Мали.
Мали подсећа да је држава са својом националном авиокомпанијом довезла наше људе из целог света када је почела корона и допремила неопходну медицинску опрему и лекове.
Нагласио је да би Србија да није имала своју авиокомпанију зависила од туђе воље и да је питање да ли би све то могла да реализује.
"Уговор из 2013. је потпино јаван и ко уме да чита, прочитаће. Свака помоћ, свака уплата и динар из буџета која би ишла према Ер Србији је предмет анализе од стране ЕК због државне помоћи и ко год у Европи да се бави економском политиком то зна".
Мали је навео да је Ер Србија у првих пет година од оснивања 2013. године била дужна да има позитиван пословни резултат "након пет година реструктурирања које су дозвољене од стране ЕК, по свим регулативама које су дозвољене у вези са државном помоћи.
"Дакле, све то је било и урађнео је у складу са еврпским нормама које се односе на државну помоћ. Интересантно професоре (Петровић) 2017. године ревизорски извештај који је прослеђен ЕК потврђује да је на оперативном ниву, дакле, без грантова које не знам на који начин ви налазите, и било чега, Ер Србија била позтивина пошто је то био услов реструктурирања Ер Србије. Такође, 2019. Ер Србија је била позитивна на нивоу пословног резултата", навео је Мали.
Министар је поручио Петровићу да када гледа нето добитак да не треба да заборави курсне разлике које није узео у обзир, а које за Ер Србију постоје на нивоу евра и на нивоу долара.
"Сваки динар који иде у Ер Србију је предмет анализе ЕК и уколико се на било који начин уради недозвољене државна помоћ, санкције за то могу бити и да се затвара Ер Србија. Па ко би професоре то рескирао, па нисмо ваљда да извинете пали с Марса па да рескирамо тако нешто", поручио је Мали.
Каже да је након фебруара 2016. "свака званична и неванична државна помоћ престала, забрањена је и недозвољена.
Подсетио је да је Луфтханза, за коју је немачка влада обезбедила помоћ од девет милијарди евра, најавила отпуштање 29.000 радника.
Истиче да ЕУ због ковида дозвољава државну помоћ од тренутка када је кренула пандемија.
Повећање плата и пензија не угрожава макроекономску стабилност
Мали изјавио је данас у Скупштини Србије да повећање плата у јавном сектору и пензија, што превиђа предлог буџета у 2021, не може да угрози макроекономску стабилност земље пошто се смањује њихово учешће у БДП-у.
"Ове године учесће плата у БДП-а је 10,4 одсто, а наредне године биће 10 одсто. Учешће пензија ће бити смањено са 10,6 одсто ове године, на 10,4 одсто БДП-а у 2021. години", казао је Мали.
"Дакле, не повећавамо учешће плата и пензија у нашем БДП-у. Са друге стране, желимо грађанима да ублажимо негативне последице панедмије", навео је Мали.
Истиче да је закључак ММФ-а да то неће угрозити макроекономску стабилност наше земље, као и да остаје црвена линија ниво јавног дуга од 60 одсто БДП-а, што предвиђа и предлог буџета за 2021.
Када је реч о јавним предузећима, Мали каже да она сада нису иста као пре шест или седам година, пошто та предузећа кумулативно више не праве губитке већ праве добитак.
"У последње две године откада сам министар финансија разговрам са њима пред крај године о уплати 50 одсто њихове добити, што је по закону, у буџет Србије".
Мали је нагласио да јавна предузећа више нису фискални ризик за земљу, као што су пре била РТБ Бор, Железара...
"Један од реформских циљева ММФ-а је и приватизација Петрохемије у Панчеву, што је једина приватизација на којој они инсистирају", додао је Мали.
Извор: Танјуг
