Министар финансија Синиша Мали је на седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава представио 12 важних законских решења, као и Предлог закона о изменама Закона о буџету за 2021. годину.

Мали је изјавио да је предложеним ребалансом буџета предвиђено 1.356,2 милијарде динара укупних прихода и примања, као и 1.768,4 укупних расхода и издатака. Пројекција раста БДП-а за ову годину задржана је на нивоу од 6 процената.

Мали је нагласио да је ребаланс буџета предвиђен из неколико разлога – наставка ефикасне борбе против пандемије вируса корона, да би се умањиле негативне последице пандемије по грађане Србије и да бисмо наставили убрзан привредни раст наше економије и улагања у капиталне пројекте и здравство.

Мали је подсетио да Влада Републике Србије и ове године излази са пакетом мера подршке привреди и грађанима, те да је прошле године издвојено 704 милијарде динара, односно око 12,9 одсто нашег БДП-а, што је резултирало очувањем економије и мањим негативним последицама пандемије.

"На основу одличних прошлогодишњих резултата определили смо се за трећи пакет подршке, а подсетићу вас, стопа незапослености у 2020. години била је 9 одсто, док је 2019. године била 10,4 одсто. Подсетићу вас такође да Србија има пад БДП-а од 1 одсто у 2020. години, за разлику од великог броја много већих и развијенијих земаља које су имале много већи пад. Сачували смо раст просечних зарада и оне расту из месеца у месец. Сачували смо наше производне погоне, као и запосленост", рекао је Мали.

Мали је објаснио да ће на основу предложеног ребаланса буџета, који ће пред посланицима бити ове седмице, привреда и грађани добити сваког месеца неки вид подршке, јер држава издваја 257 милијарди динара.

"Имамо подршку која подразумева исплату три пута по пола минималне зараде за сва микро, мала, средња и велика предузећа, укључујући и предузетнике. Та се помоћ показала као веома важна прошле године. Већ смо исплатили помоћ за милион и 130 хиљада радника у априлу, што значи да се пријавило око 251.000 правних лица за ту врсту помоћи", напоменуо је Мали.

Мали је подсетио да је планирана и секторска подршка аутобуским превозницима који ће добити 600 евра по аутобусу од државе, у наредних шест месеци, те да је предвиђена прва уплата до краја априла.

"Завршен је и конкурс за помоћ градским хотелима. Ту је такође реч о секторској подршци туризму. Мислили смо на оне који су имали веће последице због вируса корона. Добиће 350 евра по кревету и 150 евра по соби. Уплата је такође предвиђена до краја априла", навео је Мали.

Мали је навео и да у мају креће уплата помоћи грађанима на Косову и Метохији.

"Наши грађани на Косову и Метохији ће добити 100 евра помоћи, укључујући и децу, а незапослени ће добити по 200 евра. То је мера за коју не треба нико да се пријављује, јер ћемо ово реализовати преко Канцеларије за Косово и Метохију", рекао је Мали.

Мали је објаснио да у мају почиње исплата и првих 30 евра свим пунолетним грађанима, који желе да се пријаве за ту врсту помоћи, а која почиње 28. априла и траје до 15. маја.

"Прошле године 6,2 милиона грађана је искористило помоћ од 100 евра, надам се да ћемо и ове године бити успешни. Исплата других 30 евра је у новембру. За најстарије је предвиђено додатних 50 евра, па ће они добити укупно 110 еврав, рекао је Мали и додао да ће незапослени који су регистровани на бироу за незапослене добити додатних 60 евра помоћи.

Мали је навео да је разлог за ребаланс буџета и веома агресиван план инвестиција, којим се наставља борба за српску економију.

"Јапанска фирма Нидек креће са инвестицијом у Новом Саду и то је највећа јапанска инвестиција у Србији. Зато је важно да не стају радови на инфраструктури, јер је више него очигледно да страни инвеститори долазе, улажу новац, фабрике настављају да се граде, а ми смо са пакетима помоћи показали колико смо озбиљни, одговорни, колико смо озбиљан партнер за оне који желе да инвестирају, да направе и изграде фабрике. У бруто износу, имали смо преко три милијарде евра страних директних инвестиција прошле године. Друге земље у региону укупно су оствариле 1,7 милијарди евра. То показује да смо доминантна инвестициона дестинација и то морамо да задржимо", напоменуо је Мали и додао да се не одустаје од плана "Србија 2025".

Мали је напоменуо да је су капиталне инвестиције на нивоу опште државе 7,2 одсто нашег БДП-а, и навео да је ребалансом буџета предвиђен новац за наставак изградње четири ауто-пута који се у Србији већ граде, али и додатна улагања у путну инфраструктуру.

"Гради се од Прељине ка Пожеги, а ту је и Моравски коридор, Рума-Шабац-Лозница. Имате с друге стране новац за нове ауто-путеве - Дунавска магистрала (Пожаревац – Голубац), предвиђена су улагања за ауто-пут Ниш-Плочник-Мердаре. Од Сурчина ка Новом Београду радови су већ кренули. Има новца и за изградњу Фрушкогорског коридора, где радови крећу у јуну. Издвојен је новац и за обилазницу око Новог Сада, око Горњег Милановца, Лознице, али и за почетак изградње метроа у Београду до краја године. На прави начин смо дефинисали инвестиционе програме, који за резултат треба да имају мрежу аутопутева, не само да бисмо подигли квалитет живота грађана Србије, повећали безбедност у саобраћају, већ, с друге стране, то је предуслов за долазак инвеститора", објаснио је Мали.

Као разлог за ребаланс буџета, Мали је навео и већа улагања у здравство.

"Здравље нема цену, а ми смо на прави начин одговорили изазову. Што пре створимо колективни имунитет и грађани се вакцинишу, брже ћемо моћи да потпуно отворимо економију и да кренемо даље", рекао је Мали.

Мали је објаснио да су ребалансом предвиђена средства за изградњу ковид болнице у Новом Саду, али и за завршетак клиничких центара у Београду, Новом Саду, за завршетак домова здравља и општих болница широм Србије.

"За здравство ове године издвајамо 417,7 милијарди динара, што је за 31 милијарду динара више у односу на иницијални буџет за 2021. годину. Да напоменем, 2019. за здравство је било предвиђено 292 милијарде динара. То значи да су нам сада за милијарду евра већа издвајања за здравство", навео је Мали.

Мали је напоменуо да ребаланс предвиђа и значајна улагања у екологију.

"У ребалансу буџета имате дупло више новца за еколошке пројекте, који крећу ове године. Ми смо за 50 одсто повећали буџет Министарства заштите животне средине. С друге стране, за Министарство саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре обезбедили смо додатни новац за почетак радова на изградњи канализационе мреже у 22 локалне самоуправе. Тако већ ове године крећу радови на изградњи канализационе мреже, фабрика за прераду отпадних вода, са ЕБРД решавамо проблем депонија широм Србије", рекао је Мали.

Мали је истакао да је за пољопривреду издвојено 4,9 милијарди динара додатног новца, 300 милиона динара за даљи развој филмске индустрије, као и значајна средства за спорт и омладину. Између осталог предвиђена су и издвајања од 100 милиона динара за ваучере за одмор у Србији.

Мали је Одбору представио и Предлог закона о привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије, којим се обезбеђује уплата новчане помоћи од 30+30 евра.

Такође, припремљен је и Предлог закона о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана и Предлог закона о допуни Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Мали је рекао да су те измене направљене на основу вишемесечних разговора са представницима фриленсера.

"Сваки фриленсер који је зарађивао месечно до 56.000 динара неће плаћати порезе и доприносе уназад. Тиме смо им изашли у сусрет. Али, црвену линију нећемо прећи, поједини су зарађивали стотине хиљада и морају да плате порез. Ипак, и њима смо бар делимично изашли у сусрет... Јер, ако је неко зарађивао 700 евра месечно, кроз репрограм који смо понудили, без затезне камате, они ће за стари дуг плаћати месечно 7,4 евра", објаснио је Мали.

Мали је представио и Предлог закона о електронским фактурама, који заједно са Законом о фискализацији, почиње с применом од јануара 2022. године.

"Фазно се у нашу привреду уводе е-фактуре. То је огроман корак напред у борби против сиве економије. Привреда и тражи да се ПДВ обрачунава и враћа у што краћем периоду, а то максимално убрзавамо", објаснио је Мали.

Представио је и Предлог закона о измени Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, Предлог закона о измени и допунама Закона о осигурању, Предлог закона о регистру административних поступака, као и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине који ће допринети бољој повезаности Управа царине две земље.

Мали је говорио и о Предлогу закона о потврђивању Споразума о подстицању инвестиција између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава.

"Очекујем да ћемо тиме реализовати програм ДФЦ-а, односно њихове гарантне шеме од милијарду долара. То је додатни новац за наша предузећа, да би се лакше изборили са последицама вируса корона", навео је Мали.

Представио је и Предлог закона о потврђивању Анекса 1 Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Француске о сарадњи у области приоритетних пројеката у Србији, од којих се истиче изградња метроа, која почиње до краја ове године.

Извор: Танјуг