Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас Програм економских реформи од 2019. до 2021. године на заједничкој седници Социјално-економског савета Републике Србије и Покрајинског социјално-економског савета, у Скупштини АП Војводине.

„Реч је о документу који припрема Влада Србије, а координира Министарство финансија и документ који сходно методологији Европске комисије и Европске уније у наредне три године дефинише програм економских и структурних реформи, које ће Влада Србије предузети“, рекао је министар Мали.

Он истиче да је успостављен добар дијалог, а да је овај састанак и његова жеља да се комуникација настави на прави начин.

„Бесмислено би било да као Влада припремамо Програм Економских и структурних реформи, а да у томе не учествује Социјално-економски савет, послодавци и синдикати. Настављамо дисуксију са привредницима, а у јануару би требало да представимо овај програм и организацијама социјалних удружења, као и невладиним организацијама, које такође треба да буду укључене, јер је реч о кључном документу који ће спроводити Влада у наредне три године“, рекао је Мали.

Програм економских реформи, наводи министар, сублимира макроекономске перформансе и усмерења која ћемо пратити наредних пар година, а са друге стране и читав сет структурних реформи које треба да се спроведу.

„Ми смо трећу годину заредом у суфициту у буџету, а ове године 0,6 одсто БДП биће суфицит буџета Србије. Следеће године планирамо само дефицит од 0,5 одсто, даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у, високе јавне инвестиције. Увели смо низ пореских олакшица, пореских иницијатива и подстицаја да би нам економија била још конкурентнија и атрактивнија“, рекао је Мали.

Када је реч о структурним реформама, које су такође део Програма економских реформи (ЕРП), он је у складу са смерницама Европске комисије и садржи осам главних области.

Реч је о реформи тржишта енергије и транспорта, секторском развоју, пословном амбијенту и борби против сиве економије. Ту су још предвиђене и реформе када је реч о истраживању, развоју, иновацијама и дигиталној економији. Такође, радиће се и на трговинским реформама, образовању и вештинама, запошљавању и тржишту рада, као и социјалној заштити и укључивању.

„Већ по темама можете схватити зашто је овај састанак значајан, посебно последње три области. Треба да наставимо са укључењем социјално-економских актера и свих осталих да бисмо документ сачинили ваљано“, рекао је Мали.

Министар је прецизирао да се у оквиру прве области коју је навео - тржишта енергетике и транспорта налазе четири важне реформе: развој енергетског тржишта и инфраструктуре, унапређења енергетске ефикасности, услуга у транспорту као и развој железнице.

У другом по реду секторском развоју, реч је о планираном развоју индустрије, који нужно води бољој конкурентости.

„Када је реч о тој области предлажемо читав сет мера које треба да нас подстакну да будемо још атрактивнији. Важно је поменути и растерећење плата, као и остале пореске подстицаје, односно мере које подстичу привреду“, рекао је Мали.

Он је навео да све то води ка следећој важној области у ЕРП-у, односно унапређењу пословног амбијента Србије и борби против сиве економије. „Неопходно је истаћи да смо као нову тему увели и реформу Пореске управе. Предузимају се и конкретни кораци када је реч о тој реформи“, навео је Мали.

Министар је истакао да се мислило и о унапређењу управљања капиталних инвестиција.

„Ми ћемо наредне године већ у првом кварталу имати усвојену методологију оцене капиталних инвестиција које ради Србија, са дефинисаним приоритетима, како би се знало шта и како се ради, који су механизми, динамика, али и каква је контрола“, казао је Мали.

Такође, размишља се и о побољшању приступа финансијским средствима за финансирање јавних инвестиција, успостављању одрживог система финансирања заштите животне средине, унапређењем функционисања Зеленог фонда.

Министар је навео и да се планира наставак унапређења корпоративног управљања у јавним предузећима, поједностављење поступака за пословање предузећа, делотворности инспекцијског надзора и геопросторног сектора, као подршка инвестиционом одлучивању.

Важне су и трговинске реформе, каже Мали и наводи да се ту пре свега мисли на унапређење управљања препрека у трговини, што је посебно важно за послодавце.

Говорећи о синдикатима, министар је истакао да су за њих посебно важне последње три области из ЕРП-а, односно квалификације оријентисане ка потребама тржишта рада, пре свега наводећи дуално образовање као модел, али и остале активности по том питању. Такође, министар каже да посебну пажњу треба посветити повећању могућности запошљавања теже упошљивих особа.

„Пре свега треба размишљати о социјалној заштити и унапређењу квалитета мера социјалне заштите, пре свега мисли се на израду социјалних карата да би се успоставили критеријуми и мерила помоћи онима којима је помоћ и најпотребнија“, рекао је Мали.

Министар је изразио очекивање да ће партнери Владе Србије из Социјално-економског савета својим конструктивним предлозима и решењима допринети изради документа, а није искључено и формирање заједничких тела која ће се бавити мерама које ће бити део ЕРП-а.

Извор: Танјуг