Припремили смо свеобухватан Програм економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Kовид-19 и подршку привреди Србије за очување запослености, а вредан је 5,1 милијарду евра, изјавио је министар финансија, Синиша Мали.

"Овај програм је требало председник Вучић да представи, извињавам се у његово име, не осећа се добро, није са нама, али ће се у наредних 48 сати обратити", рекао је Мали.

Мали је рекао да је пакет мера пажљиво припремљен и да су сагледане све могуће последице ове кризе по нашу економију, као и искуства других земаља.

"Ово је свеобухватни пакет мера који је усмерен на очување нивоа запослености и представља борбу за свако радно место и помоћ оним предузећима која су и највише погођена овом кризом, предузетницима, микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору", нагласио је Мали.

Мали је рекао да је у протеклих десетак дана Влада добила велики број предлога од стране економиста, привредника и привредних удружења и да су највећи број њих и уврстили у пакет мера.

Мали се захвалио Народној банци Србије и гувернеру, Јоргованки Табаковић, на томе што је НБС изашла са мерама увођења мораторијума на кредите и лизинг као и на томе што је смањила референтну каматну стопу.

Kриза постоји свуда у свету, рекао је Мали и нагласио да Србија није крива за њу.

"Нисмо ми криви за ову кризу, ово је глобална криза, криза са којом се суочава скоро свака земља у свету. Оно што је велика разлика је што у односу на велики број тих земаља а у односу на можда, усудићу се да кажем неке кризе из претходних периода, Србија ову кризу чека и бори се економски никада јача и никада снажнија", рекао је Мали.

Имамо стабилне јавне финансије и новца, рекао је Мали.

"Зато идемо са предлогом ових мера данас да највећи терет ове кризе управо држава преузме на себе како би нашу привреду растеретила и како би привреда са што мање последица и прошла кроз ову кризу", рекао је Мали.

Мали подсећа да је пре пар година Србија била на ивици банкрота.

"Тада су тешке мере биле, мере реформи које је покренуо председник Вучић док је био председник Владе, а као последица и резултат тих мера ми четири године имамо суфциит у буџету и јавни дуг који је испод 50 одсто БДП-а".

Данас је Завод за статистику изашао са податком да је у Србији индустријска производња у фебруару била 7,6 одсто већа него у истом периоду прошле године.

"Овај програм мера је управо резултат и последица реформи која је спровођена са грађанима заједно. У овом тренутку имамо довољно простора, стабилне финансије имамо довољно новца да нашој привреди и запосленима помогнемо онда када је та помоћ најпотребнија", рекао је Мали и навео да је држава издвојила за то помоћ од 5,1 милијарду евра што је у динарима 608,3 милијарде.

Поређења ради то је половина нашег годишњег буџета, рекао је Мали и додао да је реч о 11 одсто нашег БДП-а.

Kако је истакао Мали, нема много земаља на свету, "можда на прст једне руке" које су издвојиле оволику помоћ у односу на величину и обим своје економије.

 

Свим пунолетним грађанима директна помоћ 100 евра

Сви пунолетни грађани Србије добиће директну помоћ од 100 евра, саопштио је Мали.

То је једна од мера државе за опоравак српске економије, која је погођена епидемијом вируса Корона.

"Издвојићемо око 70 милијарди динара из буџета, и сваком пунолетном грађанину уплатити износ од 100 евра, у динарској противвредности", рекао је Мали.

"Да покажемо колико је Србија у овом тренутку јака, и да сваком суграђанину омогућимо да добије око 12.000 динара. То је добро за повећање потрошње, ликвидности, али и начин на који, као држава желимо да подржимо све грађане да заједно прођемо кроз све ово", рекао је Мали.

Упитан када ће грађани добити тај новац, Мали је рекао да ће Влада у наредних десетак дана изаћи са процедуром за исплату, као и да ће исплата почети одмах након завршетка ванредног стања.

"Онда ћемо уплатити новац на рачун сваког пунолетног грађанина Србије", додао је Мали.

 

Плате у јавном сектору и пензије сигурне

Влада Србије ће у наредних 10 дана усвојити уредбу, односно правни оквир који ће омогућити спровођење економских мера за подизање српске привреде, најавио је Мали и нагласио да се тај програм неће примењивати на предузећа која су од почетка ванредног стања смањила за више од 10 одсто број радника.

"Више пута смо апеловали и молили привреднике да не отпуштају своје запослене", рекао је Мали.

Мали је рекао да ће најављени програм бити финансиран на три начина: из резерви буџета којих има довољно, из буџетских апропријација, као и на тржишту домаћег и међународног капитала.

Влада остаје доследна ономе што је Вучић говорио, а то је да у јавном сектору нема смањења плата, нити отпуштања нити смањења пензија, јер има довљно новца у буџету, навео је Мали.

Пензије су сигурне, поручио је Мали.

Такође, истиче да ће се Влада трудити да поштује све обавезе које има према приватном сектору.

Мали је рекао да се посебна група у Влади бави корпоративним обвезницима за велика предузећа која могу да рачунају на тај вид подршке како би обезбедила не само ликвидност већ и нови капитал.

Најавио је да се размишља и да се помогне посебно најугроженијим секторима као што су угоститељство, хотелијерство, повртарство и другим.

 

Држава исплаћује три минималне зараде малим и средњим предузећима

Мали је изјавио да ће држава предузетницима, паушалцима, микро, малим и средњим предузећима исплатити три минималне зараде како би лакше превазишли кризу коју је изазвао вирус Корона.

То је једна од мера државе коју је Мали представио данас у Палати Србија, додајући да ће сваком запосленом у тим предузећима држава уплатити директно на рачун нешто више од 90.000 динара, односно 750 евра.

“То је подршка малој привреди у овој кризи да је лакше и брже преброде”, рекао је Мали.

Осим те мере, држава предлаже и подршку у износу од 50 одсто минималне зараде за запослене у великим предузећима, који су добили решење о прекиду рада.

“Зашто 50 одсто? Због тога што по Закону о раду када добијете у великим предузећима решење о престанку рада, послодавац има обавезу исплате 60 одсто просека бруто зараде у протеклих 12 месеци”, објаснио је Мали.

Према његовим речима, у групи микро, малих и средњих предузећа и предузетника ради 900. 000 људи.

“То су и пекари, кројачи, фризери, таксисти, и све занатлије, сви они који су највише и најтеже погођени овом кризом, управо њима држава излази са понудом да уплати три минимане зараде у периоду трајања вандредног стања, а не за период мањи од три месеца”, рекао је Мали.

 

За ликвидност предузећа 2,2 милијарде евра

У оквиру мера за помоћ привреди Србије погођеној последицама епидемије корона вируса, за ликвидност предузећа предвиђено је 2,2 милијарде евра, изјавио је Мали.

“Идемо са масовном подршком ликвидности за цео наш систем, приватни сектор превасходно, 2,2 милијарде евра издвајамо за то. 200 милиона евра кроз фонд за развој, субвенционисани, јефитни кредити, један одсто камате за предузетнике, микро, мала, средња предузећа, пољопривредна газдинства и задруге”, рекао је Мали.

Kако је додао, држава жели да кроз фонд за развој помогне свима који су највише погођени овом кризом.

Такође, додао је, иде се и са гарантном шемом која се договара са пословним банкама у износу од две милијарде евра.

“Kредити иза којих стоји држава, односно кредити у којима банке немају велики ризик што је важно јер ће предузетници, микро, мала и средња предузећа тај новац и добити за обртна средства, за ликвидност, да што брже и боље превазиђу проблеме у пословању са којима се суочавају”, рекао је Мали.

 

Нова регулатива за корпоративне обвезнице

Мали је најавио да ће Влада наредних дана изаћи са измењеном регулативом везаном за корпоративне обвезнице, и додао да се не искључује могућност да држава учествује у куповини корпоративних обвезница.

Мали је упитан како ће мера за корпоративне обвезнице изгледати у пракси,рекао да то није једоставна тема, јер је специфична.

Објаснио је да свако предузеће има више могућих извора финансирања свог пословања, а један су корпоративне обвезнице.

“Нажалост у нашој земљи то тржиште не постоји из регулативних разлога. Желимо да свако предузеће има могућност да емисијом обвезница прикупи довољно новца не само за пословање, већ за ново инвестирање, изградњу нових постројења и проширења пословања у региону. Наредних 10 дана изаћи ћемо са измењеном регулативом”, истакао је Мали.

Мали је рекао је да је намера да се искористи актуелна криза као шанса да предузећа добију могућност да се не само преко банака, шема гаранција, већ преко тржишта капитала финансирају.

Указао је да је новац данас релативно јефтин, наводећи да је у САД каматна стопа нула, а у неким земљама и негативна.

“Овим желимо да привучемо новац и помогнемо нашим предузећима не само да превазиђу проблем с ликвидношћу, већ и да им омогућимо нове инвестиције”, истакао је Мали.

Мали је рекао да не искључује могућност да држава учествује у куповини корпоративних обвезница.

“У ком обиму и да ли ће држава учествовати не знам тренутно, јер не знамо шта ће бити понуда. Желимо да решимо регулативу тако да свако ко жели може брзо и ефикасно да изађе на тржиште”.

 

Држава преузима трошак оптерећења зарада

Мали је изјавио је да је у оквиру пореске политике држава као подршку привреди донела три мере, а које значе да ће држава на себе преузети трошак предузећа у износу од 1,3 милијарди евра.

Мали је навео да су те мере: одлагање плаћање пореза на зараде и доприносе за сва приватна предузећа у прериоду трајања ванредног стања, а најмање за период од три месеца, одлагање плаћање пореза на добит за други квартал 2020. и ослобађање плаћања од ПДВ-а за све оне који донирају и баве се донацијама.

“Укупна вредност ових мера је 161 милијарда динара, односно око 1,3 милијарди евра. Ово је најважнији и највећи захтев скоро свих привредних субјеката у Србији”, указао је Мали.

Kако је објаснио, држава на себе преузима порезе и доприносе на зараде и тиме охрабрује предузећа да задрже пуну запосленост и да не отпуштају раднике.

“Свим приватним предузећима дајемо могућност да ове обавезе исплате у 24 једнаке месечне рате, али не пре јануара 2021. године. Показујемо снагу тиме што 1,3 милијарде евра обавезе које би имала привредна друштва преузимамо на себе”, закључио је Мали.

 

Прва исплата минималца половином маја

Мали је изјавио да ће предузетницима, као и радницима микро, малим и средњим предузећима прва минимална зарада на рачун бити исплаћена половином маја.

Мали је додао да ће друга и трећа минимална зарада бити исплаћене у наредна два месеца.

“У три месеца бисмо испоштовали све ово што смо обећали. Исплата почиње у мају, зато што желимо да избегнемо свакакву злоупотребу да неко, када бисмо одједном то платили, добије тај новац, а онда отпусти раднике”, објаснио је Мали.

Kаже да се на овај начин обезбеђује континуитет плаћања и даје сигурност радницима да имају од чега да живе.

Упитан да ли ће новац за мала и средња предузећа бити уплаћена на рачун запослених или фирми, Мали је рекао:

"И на један и на други начин. Тај новац иде запосленима у тим предузећима, а како ће бити плаћен, видећете, највероватније преко посебног рачуна којим ће се онда од тог предузећа тај новац дистрибуирати сваком запосленом".

Мали је нагаласио да је управо циљ да се избегне било каква злоупотреба и да се не дође у ситуацију да новац буде исплаћен послодавцима и да га онда они потроше на друге ствари, а после отпусте један број запослених.

"Наравићемо систем да тај новац иде само запоселнима, којима је овај новац и најпотребнији", наласио је Мали.

 

Хоћемо сваком грађанину да помогнемо

Мали је истакао да држава својим мерама жели да буде солидарна, јединствена, да сваком грађанину помогнемо што је могуће више да преброди актуелну кризу.

Мали је, на конференцији за штампу, упитан да ли је једнократна помоћ од 100 евра могла праведније да се расподели, а не линеарно, рекао да је жеља државе да сваки пунолетни грађанин осети снагу државе, дозу оптимизма.

"На знам још како ће се расподелити. Наша жеља је да свим пунолетним грађанима Србије, од оног који је напунио 18 година до пензионера исплатимо помоћ у износу од 100 евра“, нагласио је он.

На питање да ли то што је 595 предузећа обуставило производњу према процени ПKС, значи да радници не примају никаква примања, Мали је рекао да Kомора свакодневно прати ситуацију, као и његово министарство.

“Проблем је, пошто је ванредно стање уведено пре две недеље, да немамо још довољно података да би се сагледало свако радно место и предузеће. Имате кумулативне податке и смернице на основу којих смо изашли са овим мерама“, објаснио је Мали.

Рекао је да мере предвиђају ослобађање привредних субјеката у приватном сектору, плаћања пореза и доприноса, као и аконтација на порез на добит.

"Тиме желимо да нађемо начин да средњим, мали и микро предузећима, који запошљавању више од 900.000 луди, омогућимо да нађу новац. Хоћемо као одговорна држава да изађемо у сусрет да лакше преброде кризу“, рекао је Мали.

Мали је рекао да су мере равноправне, равномерне и показују солидарност.

“Никада се пре нико није суочио са оваквом кризом. Није економија никада овако стала, да нема продаје ни производње. Kада немате претходна искуства покушавате агресивним мерама да пружите подршку свима. Сви ми пролазимо кроз ову кризу. Хоћемо да будемо солидарни, јединствени, да сваком грађанину помогнемо што је могуће више“, поручио је Мали.

Појаснио је да ће новац за запослене у тим предузећима вероватно ићи преко посебног рачуна, преко предузећа сваком запосленом.

"Хоћу да избегнем било какву злоупотребу да уплаћени новац запосленима послодавац, на пример, потроши за друге ствари. Направићемо систем да новац иде онима којима је најпотребнији“, закључио је Мали.

 

Учешће јавног дуга неће прећи 60 одсто БДП

Влада је овом пакету мера подршке привреди пришла озбиљно и одговорно, а средства из програма ће бити обезбеђена на домаћем и међународном финансијском тржишту, тако да учешће јавног дуга неће прећи 60 одсто БДП-а, изјавио је Мали.

Мали је истакао да је пакет мера резултат тешких реформи спроведених у протеклом периоду, јер је последњих година вођена одговорна економска политика и рачуна о сваком динару, а сваки слободан динар улаган у инфраструктуру или враћање скупих дугова из претходног периода.

"Тако прилазимо и овом пакету. Имамо простора, новац који ћемо добити на домаћем и међународном тржишту капитала, тако да учешће јавног дуга неће прећи 60 одсто БДП-а, односно ниво Мастрихта, који дозвољава сигурност за одржив раст и развој", рекао је Мали одговарајући на питање да појасни структуру финансирања програма подршке.

Мали је рекао да је жеља да се кроз програм подршке привреди скрати време, да се након кризе, наша економија врати на ноге и крене да трчи истом брзином, као што је било до пре пар недеља.

"Сада смо изашли са мерама, изаћи ћемо и са структуром средстава, она ће бити позната после свих неопходних анализа", рекао је Мали.

На питање да ли постоји неки резервни пакет ако се криза продужи, Мали је рекао да се прати шта се дешава на тржишту, те да су највећи захтеви привредника, микро, малих и средњих предузећа, који су и највише погођени, били да се одложи плаћање пореза и доприноса на зараде и аконтације за порез на добит,

"То смо и урадили, са готовином ћемо помоћи, идемо и са масивном подршком ликвидности. Покрили смо све што је привреди неопходно. Да ли ће бити потребно више, веорватно, али јесмо спремни. Kако, не могу сада да кажем, али гледаћемо, слушамо, пажљиво пратимо шта се дешава у свету и код нас. Kако буде потребе, реаговаћемо", рекао је Мали.

На питање да ли ће бити мањења обавезне резевре, Мали је рекао да је то питање за НБС, која, додаје, прати стање на тржишту капитала и на основу тога ће реаговати.

Подсетио је да је НБС изашла прва са мерама мораторијума на кредите и финансијски лизинг.

"НБС је потпуно независна институција, и на челу са гувернерком Јоргованком Табаковић сјајно ради свој део посла...Још једна или две мере су остале у арсеналу НБС, једна и обавезна резерва. Не могу ја о томе да кажем да ли ће доћи, НБС прати стање на тржишту капитала и да ће на основу тога реаговати", рекао је Мали. Додао је да ће се пажљиво пратити ситуација на тржишту, и да ће се спрам начина на који криза утиче, конципирати мере одмах.

 

Не искључујем могућност још мера помоћи српској привреди

Мали не искључује могућност да се до краја кризе проузроковане корона вирусом изађе са још неким предлозима и мерама помоћи.

Мали је рекао да је програм подршке за помоћ привреди, који је данас представио заједно са председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом, озбиљан и велики, те да на прави начин показује снагу српске државе и економије у овом тренутку.

“Не искључујем могућност да можда у неком тренутку, када саберемо и одузмемо све последице ове кризе, изађемо и са додатним мерама које ће помоћи онима који су највише погођени овом кризом”, рекао је Мали.

Kако је навео, када су конципирали мере, прва и основна ствар и захтев председника Србије Александра Вучића био је да оне могу да се спроведу.

Мали је рекао да ће се, када су у питању мере за помоћ предузећима, ићи преко Пореске управе.

“Преко пореске пријаве ћемо омогућити привредним субјектима да пријаве запослене, да пријаве неопходност плаћања новца. Оно што посебно желим да напоменем, то је да ово није помоћ за послодавце, већ за запослене”, додао је Мали.

 

Чинимо све да привреда што пре стане на ноге

Не зна се како ће се одвијати ситуација са овим вирусом, пратимо шта се дешава у нашој економији и гледамо како она утиче на поједине привредне гране, рекао је Мали и истакао да се не искључује могућност да држава, поред мера данас саопштених, и секторски помогне.

Мали је истакао да влада жели да наша економија што пре стане на ноге и поново расте као пре само пар недеља, пре епидемије корона вируса.

"То ће управо омогућити овај пакет вредан 5,1 милијарду евра", рекао је Мали и захвалио свима који су учествовали у његовој изради, а посебно председнику Србије Александру Вучићу захваљујући чијим мерама и реформама држава данас има простора да помогне привреди.

Ово нису прве које које су влада и НБС предузели, рекао је он и подсетио да је одлука да се повећају плате здравственим радницима од 10 одсто донета још пре две недеље.

Донета је, такође, одлука да се пензионерима уплати по 4.000 динара и НБС је донела одлуку о мораторијуму на кредите и на финансијски лизиг у периоду од 90 дана, као и да је НБС смањила референтна каматна стопа за 0,5 одсто, што је много допринело одржавању ликвидности на тржишту.

"Останите код куће чувајте своје здравље и својих и најближих. Овај новац ћемо упумпати у привреду и бићемо после кризе још јачи", поручио је Мали.

 

 

Извор: Танјуг/ТВ Пинк